PROGOVORILE ŽRTVE IZ PETNICE! Sve optužuju JEDNOG ČOVEKA: Nisam želela nage slike, ali mislila sam da je to USLOV!

U januaru ove godine, kada su se pojavile optužbe za silovanje protiv učitelja glume Miroslava Aleksića, jedna grupa žena okupila se i pokušala da nađe odgovor na pitanje: “A šta ćemo mi?”

Neke od njih poznavale su se od ranije, a neke ne. Ono što ih je, kako tvrde, sve povezivalo jeste seksualno nasilje koje su, kao maloletne ili tek punoletne preživele u istraživačkoj stanici Petnica.

Pripadaju različitim generacijama polaznica Petnice, ali sve kao svog zlostavljača navode istog čoveka.

Neke su upravi istraživačke stanice prijavile odmah šta se dogodilo, neke nekoliko godina kasnije, neke početkom ove godine.

Mnoge nisu nikada, poučene iskustvom onih koje jesu, a koje su danas dodatno traumirane reakcijom uprave, koja za njih nije bila ni primerena ni dovoljno snažna, a stigla je sa velikim zakašnjenjem.

Prvo što su pokušale same ove zime, bilo je da ceo slučaj prijave policiji. Međutim, kako tvrde, svi advokati koje su konsultovale rekli su im da je kod svih devojaka nastupila zastara. Nakon što ih je Autonomni ženski centar, koji su takođe kontaktirale, uputio u detalje čitave procedure, što podrazumeva moguća retraumatizacija i nemoguću zaštitu identiteta, shvataju da nisu spremne da prolaze kroz tako mučan proces.

Ipak, iz uverenja da stanica nije bezbedno mesto jer uprava više štiti nasilnika nego njih, odlučile su da izađu u javnost i makar tako pomognu da se čuje njihov i glas drugih žrtava za koje znaju da postoje.

Prema saznanjima medija, žrtava koje su nekom poveravale ima vše od 20.

Bitna je i 2017. godina kada je Petinca raskinula radni odnos sa čovekom kog imenuje kao svog zlostavljača.

Mi smo to smatrale normalnim

Sve sagovornice kao nasilnika imenuju S. Predstavljen im je kao ogroman autoritet i omiljena osoba u stanici, tvrde one.

Bio je zadužen da pregleda radove koji su polaznici i polaznice pisali tokom seminara i Letnje naučne škole u Petnici.

S. se amaterski bavio i fotografijom.

Žene koje su se oglasile kao njegove žrtve, ali i predstavnici uprave koji su pristali da govore za medije opisuje ga na isti način: bio je čudan i mračan, često grub i ciničan, ali je ima harizmu zbog koje su mnogi voleli da budu društvu. Uvodio ih je u svet džeza, filmova Andreja Tarkovskog.

Organizovao je sedeljke na kojima se okuplja kul ekipa. I mnogi su želeli da se nađu u njegovom krugu odabranih. Uvek je tu bilo mnogo vina, što je tinejdžerima i adolescentima imalo dodatnu čar.

Apsolutno svi sa kojima su mediji razgovarali, i zvanično i nezvanično (za potrebe ovog teksta obavljeno je osam zvaničnih i više od 30 nezvaničnih razgovora) kažu da su znali da S. fotografiše devojke.

Prva sagovornica kaže da je u vreme kada se njen slučaj dogodio u Petnici bilo prilično uobičajno i normalno da se fotografije gledaju na sedeljkama poznatim kao “bleja sa S.”

Dodaje i da se osećala posebno jer joj je S. ukazao takvo poverenje. Međutim: “Nisam želela nage slike, ali mislila sam da je to uslov da budem deo kul ekipe”.

S. je fotografisao još jednom: Proveli smo nekoliko sati u šetnji oko Stanice kada me je S. fotografisao obučenu i sa tankim prozirnim materijalom preko nagog tela. Strahovala sam da će neko naići, bilo me je sramota…Samo sam želela da se to što pre završi i da idemo iz šume.

Druga sagovornica opisuje da je prošla kroz standardni obrazac, obrazac koji je S. primenjivao za vrbovanje devojaka kojima je pregledao naučne radove.

– Prvi put sam ga videla sa 15 godina kada mi je sređivao rad. Znala sam da slika polaznice, da su ponekad na slikama gole i da u Petnici vlada nekakvo uverenje da treba da ti bude čast ako ti ponudi da se slikaš, navodi ona.

– U Petnici vlada uverenje da treba da ti bude čast ako ti ponudi da se slikaš. Dok pregleda rad, ti si zatvorena s njim u tom ćumezu u kom živi, naizmenično te hvali i priča ti da si glupa. Onda u pauzi uzme fotoaparat. Ako kažeš da nećeš, preti da ti neće objaviti rad, govori jedna od polaznica i dodaje da je njoj bilo “predstavljeno kao da je normalno” da S. fotografiše decu.

Leta 2014, jedna od polaznica odlazi kod S. i on je tera da pije alkohol, preti joj da skine brushalter, pokušava nasilno da joj smakne bretelu majice. Postoje fotografije na kojima ova devojka sklupčana plače na stolici. Konačno je pobegla i zavrištala, što je alarmiralo okolinu i dovelo do prvih pokušaja da se deca zaštite. Reagovao je Tomica Mišljenović, tadašnji rukovodilac seminara biologije, i obavestio upravu. Tada dolazi informacija da je sa S. razgovarano i da se “neprihvatljiva situacija više neće ponoviti”. Mišljenović kaže da je tada svojim polaznicima uveo praksu da se kod S. odlazi samo u grupi. To su uradili još neki rukovodioci programa, ali ne svi.

Deca su se poveravala jedna drugima, i na sve načine se dovijala kako ne bi išla kod S. sama. Jedna sagovornica navodi da mu je kazala da ona voli da fotografiše, nakon čega ju je brutalno vređao i terao je da mu pere sudove, a onda da iz jedne od prljavih čaša pije. Druga devojka navodi da je morala kod njega i da je tražila drugarima da posle sat i po vremena zakucaju na vrata, da kažu da je stigao lek koji mora da popije odmah jer se prethodnog dana povredila.

Jednu od polaznica S. je pozvao na vino, otišla je s dečkom. Kada je dečko otišao da spava, S. je izvređao, da je zanima samo seks, sve vreme je terajući da pije.

– Govorio je da mora da me kazni. Naterao me da se skinem, govorio mi koje poze da zauzimam. Sve vreme me prisiljavao da pijem, prolila sam vino po sebi u jednom trenutku. Naterao me da odem da se tuširam, i gledao me dok sam se tuširala. Onda me je opet polio vinom i oterao na tuširanje. Tek kada je moj dečko počeo da se budi, prestao je, ispričala je ona.

Naredne godine, ova devojka dolazi u Petnicu u nameri da se raspravi sa S., od kojeg dobija “tužnu priču o ženi, ratištu, deci”. Tu pravi pauzu u priči. Kasnije ga sreće, preprečivao joj je put i situacija je bila preteća, ali je od njega dobila USB stik sa svojim slikama.

– Videla sam sve fotografije. One za koje sam znala kada su nastale, i fotografije sebe bez svesti. Potpuno gole. Stavljao je na mene jabuke, tkanine, premeštao moje telo u razne poze”, priča ona i dodaje da su te slike nastale kada je došla kod njega da razgovaraju. Samo nagađa kako je ostala bez svesti, da li zbog alkohola ili jakog anksioznog napada.

Odlazi u upravu i prijavljuje osnivaču i bivšem direktoru, Vigoru Majiću, i direktoru Nikoli Božiću šta se dogodilo. Odgovaraju joj da je s njim razgovarano, da je on težak čovek, pa i suicidalan. Kažu joj da je hard disk sa fotografijama “sklonjen”. Tokom celog tog razgovora, S. stoji ispod prozora i sluša. Iste godine, s njim je sporazumno raskinut radni odnos, ali naredne godine ovu devojku zove koleginica i govori joj da je S. upravo u Petnici.

Zvanično, od 2017. nema nikakve veze sa Istraživačkom stanicom Petnica, ali mejl prepiske u koje su pojedini mediji imali uvid pokazuju da je aktivno učestvovao u izradi “Petničkih svezaka”. Uprava navodi da su ga angažovali honorarno jer su čuli da je u teškoj materijalnoj situaciji, i da nije imao nikakav kontakt s decom.

(Espreso/Vreme)