FOTOGRAFIJA IZREŠETANIH KOLA DEVEDESETIH: Ubijeni NEDUŽNI MOMCI, meta je bio ČAČANSKI ŽESTOK MOMAK (FOTO)

Devedesetih godina “ratovi” između kriminalnih klanova vodili su se na beogradskim ulicama, ali ne samo na njima. Neretko se može čuti da je jedan grad tih godina bio “srpski Čikago”. U pitanju je – Čačak.

Jedan od žestokih momaka Čačka bio je Mikica Velimirović. Njegova glava je bila ucenjena i plaćene ubice često su pokušavale da ga likvidiraju. Zvali su ga nemoguća meta. Velimirović je bio poznat po automobilu koji je vozio – bilo je poznato da ga nikome ne daje, kao i da je vrlo prepoznatljiv, jedinstven u tadašnjoj Jugoslaviji. I tu priča počinje.

22. avgusta 1995. godine dvojica mladića, Milijan Miško Anđelić i Milivoje Vujović Vujo traže od Velimirovića da im pozajmi auto kako bi “lovili cice”. On im je tom prilikom rekao:

– Daj mali, znaš da se ne odvajam od pancira, heklera i pištolja, hoće da me ubiju, a Mercedes je specifičan, jedan jedini u celoj Jugi, neću da te pomešaju sa mnom, da stradaš ni kriv ni dužan.

Mladići su bili uporni, naročito Anđelić:

– Pa matori, nije niko lud da pomeša mene i tebe, ali ako i pomešaju, evo ja ću biti ti, pa nek poginem ko Mikica Velimirović, a ti Vojo budi Planić, on je ćelav – reče Miško. Svi su počeli da se smeju, a Mikica im na veliko insistiranje ipak dao ključeve od automobila.

Kasnije te večeri su poginuli. Izrešetani u automobilu.

Atentator je na suđenju ispričao da je bio šokiran kada je shvatio da je ubio pogrešne ljude.

– Ja sam u Čačak došao iznajmljenim “jugom”. Pešice sam došao do parkinga diskoteke. Nosio sam torbu u kojoj je bio “kalašnjikov”. Video sam da je tu parkiran Mikicin “mercedes”. Sakrio sam su u žbunu 20 metara dalje i čekao. Čekao sam tri sata. Onda sam čuo paljenje alarma, video sam da se pale svetla na “mercedesu”. Video sam da dvojica muškaraca idu ka vozilu. Bio sam siguran da je jedan od njih Velimirović. Otkočio sam “kalašnjikov” čiji je okvir bio pun municije. Onda sam potrčao, vozilo je krenulo u rikverc. Dotrčao sam do vozila, do vozačevih vrata. Bio sam na dva metra od njih kada sam počeo da pucam… Ispalio sam ceo šaržer… Onda sam počeo da bežim gradskim bedemom do mesta gde sam parkirao automobil. Usput sam bacio “kalašnjikov”… Posle sam bacio i rukavice, koje sam nosio da na oružju ne bi ostali moji otisci i tragovi. Odmah sam se vratio u Beograd – pričao je Nikolić.

Kako je rekao, sutradan je u novinama video da nije ubijen Velimirović, već da su nastradali nedužni momci. Bio je očajan!

Šta se desilo sa Mercedesom i sa Velimirovićem? Mikica ga više nikad nije vozio, podsećao ga je na mladog prijatelja čiju smrt nikad nije prežalio. Dve godine mu je stajao u garaži, a onda ga je prodao.

(Espreso/Srbijadanas)