NIJE USPEO DA UMAKNE ARKANOVIM OSVETNICIMA: Ovako su izgledali poslednji trenuci života Bate Trlaje

Radoslav Trlajić, poznatiji kao Bata Trlaja, jedan od vođa bežanijskog klana ubijen je u zasedi na parkingu ispred stana u ulici dr Ivana Ribara pre 21 godinu. Iako se Trlajić zverski borio da umakne likvidatorima, ipak nije uspeo da izbegne kobne metke.

Ubistvo komandanta Srpske dobrovljačka garde, Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000. ostavio je ogromne posledice na dalji život beogradskog podzemlja. Kao logična posledica ovog ubistva o kome se ispredaju urbane legende i 21 godinu kasnije, pokrenuta je jeziva osveta, a žrtve beogradskog asfalta su se ubrzo nizale.

Nakon miljakovačkog, na udaru se našao i bežanijsko-novobeogradski klan, pa je tako sa više kobnih metaka iz “kalašnjikova” 25. februara 2000. godine ubijen i čuveni Bata Trlaja, a u njegovoj likvidaciji učestvovala su čak trojica napadača.

Trlajić je ubijen ispred ulaza u zgradu na broj 142, u Ulici dr Ivana Ribara u Novom Beogradu, na samo nekoliko stotina metara od svog prebivališta, nešto posle 22 časa. Jedna od pretpostavki sugeriše da su ga likvidatori sačekali u automobilu na zamračenom parking.

Neposredno pre ubistva, Trlaja, vođa Novobeograđana i vlasnik Fudbalskog kluba “Bežanija” bio je u svom automobilu marke “BMW” i kretao se ka svom stanu. Pretpostavlja se da je u trenutku dok je prilazio zgradi primetio napadače, te je dao gas i pokušao da pobegne od nih, kretajući se ka smrti drugom pravcu. Međutim, njegove ubice su odmah zapucale i ranile ga, da bi Bata nakon nekoliko stotina metara izgubio kontrolu nad vozilom, upao u jarak i prevrnuo se.

Iako teško povređen Trlajić se izvukao iz BMW-a, i potrčao kao okolnim zgradama da potraži pomoć. Bežao je nekoliko stotina metara dok su sevali rafali, ali su ga likvidatori ubrzo stigli i presudili mu. Tako je Bata ostao da leži na betonu, prekriven krvlju, dok su njegovi napadači pobegli i rešili se oružja. U blizni njegovog ubistva, policija je vršeći uviđaj pronašla dva kalašnjikova, jedan pištolj, okvir za automat i veliki broj čaura.

Jedan od prvih navoda bio je taj da je pištolj ispao Trlajiću jer je pokušao da uzvrati paljbu, što se kasnije ispostavilo kao istina. Iste noći, tokom uviđaja, policija je pronašla i audi kojim su njegovi likvidatori pobegli sa mesta zločina. U njemu je bio ostavljen i treći kalašnjikov, korišćen za Trlajićevu likvidaciju. Njegove ubice su se potrudile da uklone sve tragove i otiske sa mesta zločina, koji bi mogli da pomognu pri istrazi, ali je u audiju je pronađena i stara policijska odeća.

U beogradskom podzemlju se za Batu Trlaju u tom periodu odavno govorilo da je na “crnoj listi“, a o njegovim poslovima se znalo dosta. Pripadnici SUP Beograd su ga u martu 1998. godine u pošti na Bežanijskoj kosi uhapsili zbog organizovanja transporta skoro četiri kilograma kokaina, a sa njim je “palo” i još četvorica njegovih prijatelja.

Najveća misterija ostaje u činjenici da se samo nekoliko meseci pred smrt Bata Trlaja posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji se dovodio u vezu sa organizovanjem ubistva Željka Ražnatovića Arkana, međuti, povod za njihov sukob nikada nije rasvetljen.

O Trlajiću se pisalo i u vezi sa Kristijanom Golubovićem, a prema pričama, Bata je na leđima nosio Golubovića kad je on, prilikom bekstva, povredio nogu skokom s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu.

Batino ubisto se, ipak, dovodi u vezu sa osvetom zbog ubistva Željka Ražnatovića, iako nije do kraja rasvetljena i dokazana njegova eventualna umešanost. Jedino ostaje činjenica da su pojedini članovi bežanijskog kriminalnog klana kasnije optuženi i osuđeni za čuveno ubistvo u “Interkontinentalu” 2000. godine.

(Espreso/Objektiv.rs)