legende devedesetih
ŽESTOKOG BAJU UBILI SU IZ "HEKLERA": Tip u kog su sasuli KIŠU METAKA povezivan je sa Arkanom, Legijom, Bokanom
O Sekuliću se pisalo u "Nacionalu" da je desna ruka Stanka Subotića Caneta, glavnog duvanskog bosa na Balkanu, koji je bio blizak Milu i Branu
Podgoričanin Blagota - Baja Sekulić je važio za jednog od žestokih momaka, bavio se "biznisom", a izgledom i skupocenim automobilima plenio je pažnju lepšeg pola. U Budvi je tokom leta držao ekskluzivni kafić "Majami" na obali Slovenske plaže koji je bio omiljeno mesto ljudi iz džet seta.
O Sekuliću se pisalo u "Nacionalu" da je desna ruka Stanka Subotića Caneta, glavnog duvanskog bosa na Balkanu, koji je bio blizak Milu i Branu. Takođe je optužen za likvidaciju Vladimira Vanje Bokana, moćnog čoveka u švercu cigareta i nafte, bliskog Arkanu, koga je svojevremeno čuvao Legija, a kasnije je sarađivao sa Kristijanom, kada je ovaj boravio u Grčkoj. Par dana kasnije Sekulić je u listu "Dan" demantovao tekstove vezane za njegovo ime tvrdeći da je reč o lažima i podmetanjima. Potvrdio je samo da je jedino sa Subotićem dobar drug, na šta je ponosan, ali da za sada nemaju nijedan zajednički biznis.
Sekulić je u demantiju ustvrdio da iza tekstova u zagrebačkom "Nacionalu" stoje Ratko Knežević i Ratko Đokić poznati crnogorski biznismeni koji su živeli u inostranstvu, a koji su takve navode takođe u svojim reagovanjima u listu "Dan" kasnije demantovali. Ratko Đokić je bio moćan čovek, najpre poznat u Crnoj Gori, a kasnije u Švedskoj gde je sarađivao sa Joksom. Ubijen je u Stokholmu 2003. Kako je Baja pričao, Đokić mu je rekao da on nije kriv za takve natpise već moćna ekipa iz Beograda koja redom ubija i koje se verovatno ni on neće spasiti. I pored svih navoda u štampi Sekulić je poslednjih dana boravio u Budvi i svako veče viđan je u pojedinim kafićima, a pažnju prolaznika skretao je vozeći se u svom skupocenom "ferariju" žute boje.
Ubijen je 2001. iz "heklera" u svom džipu "grand čiroki". Ispaljena su 24 metka, od kojih su ga pogodila samo dva, jedan u ruku i drugi smrtonosni u grudi, metak je probio srce i velike krvne sudove. Ubica je čekao skriven iza ograde obližnje kuće nailazak džipa i ciljao ravno u šoferšajbnu. Policija je pronašla oružje nedaleko odatle, kod ulaza u obližnji dečji vrtić.
Sekulić je pominjao Ratka Kneževića u svom poslednjem intervjuu koji nije dočekao da bude objavljen jer je ubijen istog dana. Tada je izjavio da mu je Knežević rekao: "Tekstove u ’Nacionalu’ ne piše Ratko Đokić, već ja lično, ako nastaviš da štitiš Subotića, ti ćeš biti na sljedećoj naslovnoj strani ’Nacionala’". Tada je rekao da je Knežević preko njega tražio od Subotića reket od 1.6 miliona maraka.
"Glas Crnogoraca" je, dva dana posle ubistva Blagote Sekulića, u nepotpisanom tekstu, ne otkrivajući izvore, "saznao" da se Sekulić, noć uoči pogibije, sastao u Podgorici sa Vukom Boškovićem, pomoćnikom crnogorskog ministra policije za javnu bezbednost i Stankom Subotićem Canetom. Tačnije, zajedno su večerali u Sekulićevoj kući, a atmosfera u društvu nije bila nimalo prijatna. "Glas Crnogoraca" dalje tvrdi da je Sekulić nekoliko sati pre pogibije imao jedan telefonski poziv posle kojeg je odmah seo u kola i pošao u Budvu. Navodno, nije imao vremena čak ni da se presvuče već je, mimo običaja, krenuo u šortsu i majici.
U vezi toga ko je inspirator i naručilac njegove likvidacije, ima i onih koji njegovu smrt vezuju i za smrt njegovog oca Duška Sekulića, koji je bio nekada poznati bokserski sudija. Posebno se pročuo u Švedskoj po neustrašivosti u obračunima sa ustašama koji su tada ubili Vladimira Rolovića, jugoslovenskog ambasadora u toj skandinavskoj zemlji. Vratio se potom u Podgoricu i posvetio ugostiteljstvu. Pred njegovu kuću su banuli neki momci, namerni da sa Sekulićem poravnaju neke račune. Sevnule su ljute reči, potom i oružje. Sekulić je potegao automat, stari ruski "dobošar", ali je jedan od momaka bio brži i usmrtio ga samo jednim metkom. Policija je brzo ustanovila da je Sekulića ubio Trebinjac Slobodan Kulaš, zvani Mark, koji je svojevremeno bio ađutant generala Momčila Perišića na mostarskom ratištu. Kulaš je to sutradan u Bileći i sam potvrdio novinarima, ali je negirao da je u Podgoricu otišao s namerom da ubije.
Ovaj vispreni, fakultetski obrazovani momak, koji je, kažu, govorio nekoliko jezika i do rata 1991. živeo u Dubrovniku, jedno vreme se sklonio i iz Bileće i iz Trebinja, ali se posle godinu dana ponovo pojavio i prijateljima saopštio da više nema nameru da se krije, mada pouzdano zna da mu je pripremljen "svilen gajtan". Tako je i bilo. Pred kućom u kojoj je stanovao u Bileći, u po bela dana, pred očima petoro-šestoro dece koja su se tu slučajno zatekla, dva napadača su sručila u njega rafal iz automata. Ubice Slobodana Kulaša nisu nikada otkrivene, ali je sve protumačeno kao osveta Sekulića (što, kažu, Blagota Baja Sekulić u intimnijim društvima nije ni krio) i da u tome, tobož, bez udela nije bila čak ni crnogorska policija. Ta priča je aktuelizovana kada je u Podgorici ubijen Goran Žugić, savetnik predsednika Crne Gore za nacionalnu bezbednost, a pre toga načelnik podgoričkog Centra bezbednosti, inače veliki prijatelj Blagote Baje Sekulića. Sumnja se podgreva činjenicom da je Sekulić ubijen na dan uoči godišnjice ubistva Gorana Žugića, da ni to, tobož, nije slučajno.
Ratko Knežević je rekao da on nema veze sa tim ubistvom već da iza njega stoje isti oni koji su nekada sarađivali sa Arkanom, a stoje iza ubistava Badže, Baje, Bokana, Juse, Iva Pukanića i Duška Jovanovića. Knežević je u izjavama medijima optužio Mila Đukanovića, Stanka Subotića Caneta, bivšeg šefa SDB-a Srbije Jovicu Stanišića da su predvodili kriminalnu organizaciju koja se bavila švercom duvana i organizovala ubistva.
Knežević je biznismen i plejboj iz Nikšića. Bio je u vezi sa mnogim lepoticama, navodno i sa Klaudijom Šifer. Bio je nekada bio blizak Đukanoviću, koji mu je čak kum, ali Milo je morao da ga se odrekne zbog pritiska Miloševića na koga je uticao Jovica Stanišić. Navodno je deo dogovora da bio da Milo ostane na čelu DPS, da podrži Sloba za saveznog predsednika, ali da se odrekne Kneževića. Pošto je Knežević nakon toga javno progovorio o švercu i ubistvima, našao se sam na meti pa ga od tada sve do sada štiti policijsko obezbeđenje. Subotić je Kneževića tužio za klevetu, ali je sud u Londonu pre dve godine presudio u korist Kneževića i naložio Canetu da mu isplati pola miliona evra na ime sudskih troškova.
(Espreso.co.rs/Legende devedesetih)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!