OVO JE JEDINI KNELETOV ŽIVI SNIMAK! Reči paraju nebo, njegov potpis na voždovačkom zidu ni danas NIKO NE PIPA

Aleksandar Knežević Knele, jedan od najpoznatijih žestokih momaka sa vrelog beogradskog asfalta devedesetih, ubijen je u oktobru 1992. godine. Iza njega je ostalo malo fotografija i nijedan snimak. Sve do skoro bilo je nepoznato kako je Knele zvučao, a onda se pojavio snimak sa sahrane njegovog najboljeg druga iz detinjstva, Radovana Lagundžića Žapca.

- Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zejedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao - izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.

U emisiji Mašana Lekića potom je prikazan i grafit, Kneletov potpis, ispisan u naselju u kom je živeo, a koji je tu već 40-ak godina. Na njemu piše: "Klopa, Knele i Steva".

To što je Knele uopšte dozvolio da ga snime, jasno govori o velikom prijateljstvu njega i Žapca. Lagundžić je još u osnovnoj školi bio poznat kao incidentan tip, a kada je malo odrastao, počeli su da ga porede sa ozloglašenim Rankom Rubežićem.

U obračunima je koristio i hladno i vatreno oružje: nož, sataru, pištolj, kratež, bombe.

On i Knele su bili različitih karaktera, ali ih je spajala zajednička osobina: hrabrost na ivici ludila. Knele je bio vatreni delija, Žabac grobar. Kneletu je idol bio Giška, Žapcu Ranko. Knele je voleo fer tuče, Žabac pištolje. Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao poverenja u druge, družio se samo sa Kneletom.

Uprkos razlikama, bili su najbolji drugovi i čak tetovirali imena jedan drugoga na ramenima.

Kneletovo ubistvo zauvek nerasvetljeno

Ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta ostaće zauvek nerasvetljeno nakon što je 2017. godine proglašeno zastarelim slučajem. Svi spisi i dokazni materijal spaljeni su, a to je najteže palo njegovom ocu, Dušanu Kneževiću, zvanom Buca Al Kapone.

Podsećamo i da je Dušan Knežević posle smrti sina tvrdio da je za to ubistvo urađena i generalna proba.

- Giški, Belom i mom sinu pretili su mnogo pre likvidacije. Deset dana pre ubistva imali su i generalnu probu, kada su im specijalci upali u sobu u "Hajatu" i naterali ih da legnu sa rukama na podu. Potom su im objasnili da proveravaju alarmne uređaje, ali sam siguran da su zapravo proveravali kako će Knele reagovati pred policijom - rekao je tada Knežević.

Knežević je ubijen 28. oktobra 1992. godine u apartmanu 331 hotela "Hajat" na Novom Beogradu. Tvorac čuvene dizel-generacije žestokih momaka ležao je na stomaku, a na ogledalu je krvlju bila ispisana poruka "broj 1". Ova poruka do danas nije dešifrovana.

- Jedan moj prijatelj iz SUP-a rekao mi je da je kobne večeri preko policijske "motorole" preneta poruka: "Knele ide sam" - dodao je Dušan Knežević posle ubistva.

Oni koji su bili bliski Kneletu, tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

- Darko Stanojević je kobne noći bio u hotelu "Hajat". Pokušavao sam da dođem do njega kasnije, da saznam šta se te večeri dešavalo, ali je i on ubijen u Nemačkoj - rekao je Knežević.

O Kneletovom ocu se pričalo da je pripadnik stare garde koja je sve rešavala na fer način. Nadimak je dobio jer je stalno išao u bioskop kako bi gledao gangsterske filmove i obožavao je Al Kaponea.

(Espreso.co.rs/Srbija danas)