LIMUN JE BIO DEO EKIPE IZ SURČINA KOJI JE PAO U SABLJI: Po 1 stvari ga svi PAMTE, nikad nije osuđen!

Milan Narančić Limun, nekada pripadnik Surčinskog klana, potom kontroverzni i danas legalni biznismen. Devedesetih godina povezivan je sa švercom cigareta, krađom automobila, a kasnije i sa malverzacijama u privredi. Uprkos tome, Narančić nikada nije osuđivan.

Limun je poslednji put uhapšen 2003. godine u akciji „Sablja“. Oslobođen je četiri dana kasnije i od tada nije imao problema sa zakonom. Iste godine osnovao je preduzeće „LD Games“ u češkom gradu Čeb.

Novinari su išli na adresu ove kompanije, ali tamo nisu našli uopšte preduzeće, a ljudi iz te ulice su rekli da se ne sećaju firme tog imena. Ipak, poslednji finansijski izveštaj preduzeća iz 2005. godine pokazuje godišnji promet od oko 700.000 američkih dolara. Preduzeće je 2012. godine obrisano iz poslovnog registra zbog toga što ne postoji na registrovanoj adresi i jer nije moglo da plati dugove. Ova firma se bavila proizvodnjom poker aparata. Spekulisalo se da je 2008. zbog sukoba sa kladioničarskom konkurencijom u dvorište njegove kuće bačena bomba kašikara kao upozorenje.

Ipak pojavila se i druga priča, da su to Zemunci uradili jer se kod njega nalazio deo od 22 miliona evra koje je Spasojević 2002. dao Bagziju da sakrije. Kako je Aleksandar Simović rekao, najpre su on i brat Miloš to zakopali, ali pošto je bio uplašen i nije mogao toliko novca da čuva, rekao je to Šiptaru koji je Simovićima ostavio 3.7 miliona koji su dali Vukojeviću da čuva (Kalinić je svedočio da je Aleksandar ubio Vukojevića kasnije zbog tog novca), 10 miliona je Bagzi sakrio, a ostatak dao Limunu i još jednom liku iz Surčinske ekipe, čije ime nije hteo da kaže. Po rečima Simovića, kasnije su Bagzija prebacili u inostranstvo i skrivali Limun i Peconi. Ovi Surčinci su i kasnije nastavili zajedno da posluju.

Sa Limunovim imenom se povezuju neke sporne privatizacije u Vojvodini. Navodno je kupovao firme za Čumeta i Spasojevića, a potom za crnogorskog mafijaškog bossa Antona Stanaja iz Podgorice. Stanaj je pokupovao više firmi od Šarića. Njega je Okružni sud u Beogradu 2011. osudio na šest i po godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra, zbog šverca cigareta u regionu. Anton Stanaj je sin podgoričkog biznismena Roka Stanaja, vlasnika firme „Rokšped". koja je ovlašćeni zastupnik za prodaju vozila marke „audi" i „folksvagen" za Crnu Goru.

Navodno je ta firma devedestih godina automobilima snabdevala i crnogorsku policiju i Vladu Crne Gore. Pored toga Stanajevi poseduju i agencije za promet nekretninama i mrežu kioska. Objavljeno je mnogo spekulacija o tome da je "Rokšped" dosta zarađivao za vreme sankcija SR Jugoslaviji i da je držao desetak moderno opremljenih benzinskih pumpi širom Crne Gore. Stanaj se sklonio u Sudan i tamo se krio do 2013. kada je ubijen.

(Espreso.co.rs)