INSPEKTOR BIŽA JE OBOŽAVAO KRIMINALCE, BIO JE APSOLUTNI AUTORITET U PODZEMLJU! Kukavički je ubijen

Samo nekoliko meseci pošto je napustio policiju i osnovao detektivsku agenciju, inspektor Miroslav Bižić usmrćen je hicima ispaljenim u leđa 21. maja 1996. na stepeništu ispred starog tržnog centra „Merkator“ na Novom Beogradu.

Dok je radio u policiji, Bižić je imao veliki autoritet među kriminalcima, pogotovo kada mu je u zaduženje pripao i zadatak da vrbuje kriminalce za potrebe tadašnje Savezne državne bezbednosti. Pojedine kolege su ga opisivale kao „kauboja koji je obožavao i kriminalce i policajce“, igrao se pištoljima i voleo da paradira prepričavajući dogodovštine s kriminalcima i njihovim „akcijama“ u inostranstvu. Novinari su zabeležili da je govorio kako ima „jaču ekipu od države“, misleći na kriminalce koje je angažovao za saradnju. „U nekim situacijama delovao je kao malo dete“, opisao ga je stariji kolega.

Specijalizovan za krađu kola

Prvi put se Bižićevo ime u medijima pojavilo nakon čuvenog „slučaja Nana“, kada je 24. marta 1990. ubijen Andrija Lakonić. Za ubistvo je optužen Darko Ašanin, ali je u oktobru iste godine oslobođen. Istraga je vođena i protiv Veselina Vukotića, koji je pobegao u inostranstvo, ali nikada nije bio optužen jer je istraga prekinuta. Sva trojica su radili za SDB.

Suđenje za ubistvo obelodanilo je postojanje tesne veze tajne policije i visokorangiranih kriminalaca, kao i to da je Bižić neposredno koordinirao tu saradnju, te omogućio Vukotiću da s lažnim pasošem pobegne u inostranstvo. Osuđen je za prekoračenje službene dužnosti i prikrivanje ubistva i dobio uslovnu kaznu. Po njenom isteku praktično je bio prisiljen da napusti policiju.

Jedan od policajaca koji ga je poznavao kaže da je po odlasku iz službe prvo započeo saradnju s Darkom Ašaninom, koji je imao dobro uhodan posao sa svojom fabrikom u Krnješevcima. Bižić uskoro počinje i samostalan posao, a specijalnost njegove detektivske agencije postaje pronalaženje i vraćanje automobila, koji su se u to vreme krali naveliko. S obzirom na poznanstva s kriminalcima iz perioda dok je bio u policiji, pretpostavlja se da je lako dolazio do informacija koja je grupa ukrala koji automobil. Upravo policajci veruju, navodeći da su tako čuli i od kriminalaca, da se Bižić preko dopuštene mere angažovao u tom poslu, sarađujući i s kriminalcima i sa oštećenima, te izvlačeći korist od obe strane. Prelaženje dozvoljene granice vide i kao osnovni motiv njegove likvidacije.

Simbolični trud

U istrazi njegovog ubistva nije se daleko otišlo. Ubica nije otkriven, motiv zločina nije utvrđen. Zbog, kako je to definisao jedan inspektor, „simboličnog truda policije da rasvetli ubistvo“, ostale su sumnje da je motiv likvidacije mogao da ima i drugačiju pozadinu, jer je Bižić predstavljao ključnu kariku i neprijatnog svedoka svega što su činili i brojni kriminalci i policajci.

Kivan na sistem

Presudu doživeo kao poniženje

Posle suđenja u „slučaju Nana“, Miroslav Bižić bio je veoma kivan na sve što ga je zadesilo, s čim su se složile i njegove kolege:

- Ono što sam radio, rade svi policajci sveta. Da bi se dobile informacije, kriminalcu mora da se plati ili da mu se učini sitna usluga. Nijedan kriminalac ne voli policiju i neće s njom da sarađuje ako ne mora... Osuđen sam na tri meseca, uslovno na godinu dana, kao poslednji šaner koji je ukrao sto grama kafe.

(Espreso.co.rs / Kurir)