MAGDA JE BIO NAJKRVOLOČNIJI UBICA KOGA PAMTI JUGOSLAVIJA: Nikad nije pokazao KAJANJE

Marinko Magda, bivši pripadnik Legije stranaca, koji je presudom mađarskog suda osuđen na kaznu doživotnog zatvora, odlukom suda nije pušten na slobodu posle 25 godina provedenih iza rešetaka u Mađarskoj, jer nije pokazao nikakvo kajanje.

Podsetimo, na ročištu je sudija u Segedinu procenio da se "cilj kazne ne može ostvariti puštanjem osuđenog na slobodu". Portparol suda i mađarske novinske agencije objavile su da će nova rasprava o Marinku Magdi koji je počinio niz teških zločina biti održana 2021. godine.

Pre donošenja odluke, sud je proučavao izveštaje iz zatvora u kojima se opisuje detaljno Magdino ponašanje. Saslušan je njegov usmeni iskaz i odgovori na pitanje šta bi radio ukoliko bi bio pušten na slobodu. Zaključak je da je on i dalje opasan po društvo jer ne pokazuje nijedan znak pokajanja za zločine koje je počinio.

Marinku Magdi se na teret stavlja ubistvo 14 ljudi i dece. Uhapšen je pre 25 godina u Segedinu Suđeno mu je u Budimpešti i na doživotnu robiju osudio ga je sudija Zoltan Varga.

Osnovano se sumnjalo da je ubio četvoročlanu porodicu Nađ iz Segedina, Balinta (42), suprugu Gizelu (42) i njihovu decu Danijela (17) i Balaža (10). Istim oružjem kojim je ubijena ova porodica ubijen je i bračni par Antal i Rozalija Horvat u Kečkemetu, u Mađarskoj, a u pomenutom mestu je takođe ubio hrvatskog državljanina Dragutina Kujundžića. Suđeno mu je i za smrt Edite Nemet iz Orošhaze u Mađarskoj.

Ujedno o njemu se danas govori kao o najkrvoločnijem ubici kog Jugoslavija pamti.

Hronologija događaja i boravka u zatvoru

U Srbiji je Magda sa saučesnicima u jednoj noći ubio pet ljudi u Subotici. Masakr je započeo surovom likvidacijom tročlane porodice Petrić, Milana, Stane i njihovog sina Daneta (10), a završio ga ubistvom bračnog para Josipa i Verice Agatić na Paliću.

Četiri meseca kasnije policija je utvrdila da je Magda, sam ili u grupi, ubio i staricu Idu Feher u okolini Subotice.

Mediji su preneli da njegov advokat kaže da je Marinko društven, redovno vežba i poštuje zatvorski red, a ocena kriminologa-psihologa iz Mađarske je da on više ne bi mogao da se uklopi u društvo.

Promenio je tri zatvora u Mađarskoj. Najpre je poslat u zatvor u Šalgotarjanujhelju na granici sa Ukrajinom, potom je prebačen u Šopronkehid pa u Segedin, u zatvor Čilag.

Zbog ubistva više članova porodica Agatić i Petrić na Paliću, u odsustvu je u Srbiji prvo osuđen na smrtnu kaznu, a Mađarska zbog sopstvenih zakona nije mogla da ga izruči državi gde se takva kazna primenjuje. U međuvremenu, maksimalna kazna i u Srbiji je svedena na 40 godina pa takvih prepreka sada više ne bi bilo.

Od kada je sa svojim eskadronom smrti, kako su mediji nazvali Magdine saučesnike, u januaru 1994. godine, u Subotici i Paliću počeo svoj krvavi pir, javnost nije prestala da intrigira priča o ovom Subotičaninu.

Meštani ovog grada pamte ga kao čoveka koji je umeo da na belom konju protutnji gradskim korzoom i koji je konobare, koji bi napojili njegovog ljubimca, bogato čašćavao.

U porodičnoj kući na Paliću, početkom sada već davne 1994. godine, u spavaćoj sobi, policija je otkrila beživotna tela bračnog para Agatić, Verice i Josipa.

Uviđaj koji su inspektori obavljali nije bio ni blizu kraja, kada im je stiglo obaveštenje o još jednom masakru. U maloj kući, nedaleko od subotičke Buvlje pijace, ubijena je porodica Petrić. U sobi na samom ulazu u kuću, na krevetu, ležalo je beživotno telo desetogodišnjeg Daneta, u sledećoj sobi telo majke Stane, a u spavaćoj sobi telo oca Milana. Oni koji su poznavali Milana, inače policajca koji je „držao” rejon oko subotičke Buvlje pijace, govorili su o njemu kao o poštenom čoveku koji, koliko im je bilo poznato, nije učestvovao u nezakonitim poslovima. Tog jutra kada su otkrivena ubistva, na spomeniku junacima iz Prvog svetskog rata, u parku preko puta Srednje tehničke škole, crvenom farbom bilo je ispisano „Agatić”. Boja koja je simbolizovala krv još bila sveža i slivala se niz spomenik. Građani su bili u strahu. Neprestano se govorilo o ubistvu Agatića jer ih je poznavalo mnogo ljudi s obzirom na to da su imali fotografsku radnju u centru grada – seća se jedan od Subotičana.

Zajedničkim radom srpske i mađarske policije utvrđeno je da su Magda i njegovi saučesnici odgovorni za čak 13 ubistava, među kojima i smrt starice Ide Feher, četvoročlane porodice Balint u Segedinu, Rozalije Horvat iz Kečkemeta, Subotičanina Dragutina Kujundžića… Koliko je ubistava, zaista, počinio, a u koliko je učestvovao – nikada nije tačno utvrđeno. Poznato je samo da je Magda neprekidno ponavljao da nijedno dete nikada nije ubio.

Grupa koja je ubijala po severu Bačke i Mađarskoj otkrivena je pošto je jedan njen član razvezao jezik. Ivan Š., s nadimkom Ciganj, sam se javio policiji, a pošto je tokom poligrafskog testiranja reagovao na pitanja o ubistvima, inspektori su počeli da ga rešetaju pitanjima. Između ostalog, označio je Magdu kao glavnog organizatora zločina, kao i da mu je on dao „škorpion” kalibra 7,65 i još jedan pištolj da ga se „reši”. Oružje je ubrzo nađeno, a ispostavilo se da potiče iz ratova s prostora bivše Jugoslavije.

Bivši legionar uhapšen je početkom 1994. godine, u policijskoj stanici u Segedinu u koju je došao nakon što je pozvan da preuzme dozvolu za stalni boravak u Mađarskoj. Inspektori koji su radili na ovom slučaju kažu da je poziv ustvari bio klopka, kako bi se Magda namamio da dođe u policiju. Zbog brutalnih zločina na teritoriji naše zemlje pred srpskim sudom izrečena mu je smrtna kazna koja je kasnije, zbog promene zakona, preinačena u maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina. Postupak protiv Magde u Srbiji vođen je u njegovom odsustvu s obzirom na to da se od trenutka hapšenja nalazio u susednoj Mađarskoj.

Godinu i po dana po objavljivanju presude u Srbiji, u decembru 1995. godine, Magdi je u Mađarskoj, zbog dela koje je izvršio u ovoj zemlji, izrečena doživotna robija.U zatvoru su ga retko posećivali. Magda trenutno kaznu izdržava u zatvoru u Mađarskoj. U posete mu redovno dolazi samo advokat Slavko Petrić. Poslednji put ga je posetio u februaru ove godine. – Ne govori mnogo. Pitao je šta ima novo u Subotici i zamolio me je da se sastanem s njegovim mađarskim advokatima – kaže Petrić za „Politiku”.

U zatvoru 54-godišnji Magda crta i slika, a njegova dela u Kečkemetu prodaju se u jednoj galeriji. Njegove slike i crteži objavljeni su i u knjizi simboličnog naziva „Podeljena ličnost”.

(Esrpeso.rs/srbin.info)