SVI SE PITAJU KAKO JE LEGIJA OSLOBOĐEN OPTUŽBI? Šta leži iza presude JSO? TO SEŽE IZ DOBA ĐINĐIĆA

Pravosnažnim oslobađanjem pripadnika JSO za oružanu pobunu iz novembra 2001. godine okončan je poslednji postupak protiv pripadnika Jedinice a istovremeno je postavljeno i opasno pitanje: kada tačno odred pod oružjem preti ustavnom poretku a kada “samo protestuje”?

Ono što je prošlog leta Specijalni sud najavio svojom prvostepenom presudom, Apelacioni je potvrdio sredinom ovog meseca: Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić nisu krivi za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije iz jeseni 2001. godine. Ovim je, ujedno, okončana i pravosudna priča o JSO, s obzirom da su svi (poznati) zločini jedinice procesuirani, prenose beogradski mediji.

Presuda

Apelacioni sud se u ključnim interpretacijama incidenta iz 2001. godine složio sa Specijalnim sudom. Oslobađajuća presuda bazira se na nekoliko odlučujućih činjenica. Najpre, u obrazloženju se navodi da su izjave svedoka opovrgle tvrdnju tužilaštva da je Legija faktički upravljao Jedinicom, da je naredio njeno okupljanje ispred Sava centra, i na koncu povlačenje u centar u Kuli. Svi okrivljeni su potvrdili da je to uradio zvanični komandant JSO Duško Maričić Gumar. Sud je zatim ocenio da - iako su pripadnici JSO pred Gazelu izašli sa dugim cevima, u uniformama i sa “hamerima” - nije bilo očigledno da su spremni da to oružje i opremu upotrebe. Takođe, u presudi se kaže da zahtevi Jedinice - smena ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i odbijanje saradnje sa Haškim tribunalom - nisu uslišeni. Kao “krunski” dokaz navodi se to što protiv JSO Vlada Srbije nakon okončanja “protesta” nije preduzimala nikakve mere.

- Najodlučnija je činjenica da Vlada nije proglasila vanredno stanje, što bi, ukoliko je u pitanju oružana pobuna, bio logičan sled stvari, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost - navodi se u obrazloženju presude.

Pozadina

Sud nije uzeo u obzir kompleksnu političku situaciju u Srbiji u tom trenutku. Sam premijer Đinđić - koji će nepunih godinu i po dana kasnije biti ubijen od strane jednog od ključnih pripadnika Jedinice koji je i učestvovao u “protestu” - u intervjuima nakon okončanja krize, otvoreno je govorio:

- Tačno je, mogli su da odrade i nešto žešće. Naravno da nisu pod kontrolom. Tu nema nikakvog spora. Tačno je da je to bila situacija na ivici - rekao je Đinđić u intervjuu za “PG Mrežu” krajem 2001. godine. Njegovi pokušaji da minimizira taj događaj bili su - i tada je to bilo očigledno - deo političkog manevra, a ne izostanka realne opasnosti. Istovremeno, drugi najvažniji politički akter u zemlji, predsednik SRJ Vojislav Koštunica (pod čijom je ingerencijom i vojska koja je mogla da uguši oružanu pobunu) ovako je komentarisao “protest”:

- Znate, radi se o ljudima koji po meni nisu, sem možda kada je reč o funkcionisanju saobraćaja, ni na koji način ugrozili bezbednost zemlje. Posao koji oni obavljaju jeste takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme od onih koji imaju. Oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća. Znači, recimo, protestuju lekari oni izađu u belim mantilima, protestuju pripadnici JSO oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima - rekao je Koštunica.

ZA ŠTA JE JSO ODGOVARAO?

Pripadnici Jedinice učestvovali su u ubistvu na Ibarskoj magistrali i pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

JSO stoji iza otmice i likvidacije Ivana Stambolića na Fruškoj gori.

Pripadnici Jedinice za specijalne operacije učestvovali su u organizaciji i atentatu na premijera Zorana Đinđića.

(Espreso.co.rs)