UBISTVO BELOG POČETAK NAJSUROVIJEG POGLAVLJA DEVEDESETIH: Kako je nastradao najbolji drugar Giške, ikona BG asfalta

Okolnosti smaknuća Branislava Matića Belog 3. avgusta 1991. predstavljale su najavu najsurovijeg poglavlja s kojim će se Srbija suočiti u naredne dve decenije.

Iako je državna propaganda pokušala da nametne sliku obračuna među kriminalcima, od prvog trenutka nije bilo sumnje da su Belom presudile drugačije pobude ubica.

Niti je on – uprkos okruženju u kojem se nalazio – bio gangster kakvim su želeli da ga prikažu, niti je način ubistva mogao da bude uklopljen u do tada postojeće mafijaške okvire.

Mnogo je razloga zbog kojih je javnost u tada krnjoj Jugoslaviji ubistvo Belog kvalifikovala kao političku likvidaciju. Takvo uverenje temeljilo se u meri u kojoj su sve ostale pretpostavke bile neuverljive. Poslednjih godina života, Beli je postao politički veoma angažovan.

Ranije veliki simpatizer srpskog predsednika Slobodana Miloševića, u čiju čast je štampao i novogodišnje kalendare s njegovim likom, postao je ubeđeni opozicionar odlučivši da u oživljavanje, kako se govorilo, zapostavljenog srpstva uloži i sopstveni kapital. Upravo je prestrojavanje na suprotnu stranu bio najuočljiviji motiv za njegovo uklanjanje.

Kao jedan od finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove i najbliži prijatelj Đorđa Božovića Giške, koji je u trenu mogao da okupi stotine mladića, Matić je predstavljao potencijalnu pretnju kakvu je bilo rizično tolerisati.

Beli je usmrćen ispred svoje kuće na Voždovcu rafalnom paljbom iz automatskih pušaka dvojice ili trojice napadača. Ta okolnost nije pouzdano utvrđena. Došavši pred kuću, Beli je sačekao da iz automobila izađu njegova supruga, komšinica s dvoje dece i Giškina devojka. Zatim je i sam izašao. Čuvši pucnje, stigao je tek da vikne: „Lezite!”. Nakon ispaljenih rafala ubice su uskočile u beli „mercedes” bez registarskih tablica i pobegli. Na mestu ubistva pronađeno je 27 čaura.

Dušan Knežević, otac Aleksandra Kneževića Kneleta, siguran je da je zamka za Belog bila stupica i za Gišku i Kneleta jer su njih trojica bila zajedno i samo spletom okolnosti su se rastali nepunih pola sata ranije.

Do tada su se u Beogradu dogodila samo dva ubistva koja su s razlogom imala epitet mafijaških. Prvo je ubistvo Ranka Rubežića 1985, koje je policijski brzo rešeno, a napadači uhapšeni i osuđeni. Drugo je ubistvo u „Nani” 1990, policijski delimično razjašnjeno, ali bez jasnog sudskog epiloga – utvrđene su sve okolnosti osim najvažnije, ko je ispalio smrtonosne hice u Andriju Lakonića.

U Matićevoj likvidaciji vidljivije su bile jedino političke naznake. Državi, na čijim su se granicama vodili oružani sukobi, pritisnutoj sankcijama, ogromnim ekonomskim i političkim nevoljama, bez prijatelja u svetu voljnog da joj pomogne, nikako nije odgovaralo da u svom dvorištu ima finansijera sposobnog da opremi hiljade naoružanih dobrovoljaca suprotnog ideološkog opredeljenja.

U Beogradu se znalo da je Beli za ondašnje prilike bogat čovek. To nije ni skrivao. Mada ga većina pamti kao vlasnika brojnih auto-otpada, drugovi iz mladosti kažu da je u taj posao ozbiljno krenuo kasnije, a da je početni kapital zaradio na drugi način:

„U vreme uvođenja bonova za benzin u tada još postojećoj Jugoslaviji, Beli je na benzinskim pumpama širom Srbije imao veze. Uspevao je da za skromne sume kupi devizne bonove, a potom ih unovči po znatno višim cenama. Svakodnevno smo prelazili stotine kilometara. Pare je bukvalno skupljao u džakove.”

Ozbiljna stepenica Matićevog poslovnog uzdizanja vezana je za odlazak u Amsterdam. Nakon nekoliko meseci boravka tamo pokrenuo je posao sa auto-otpadom, uspostavivši veze koje je kasnije koristio kao kanale za dopremanje delova iz inostranstva. Pričalo se da su ga odande snabdevali kradenim vozilima i motorima, ali na njegovim otpadima policija nije nalazila sumnjive delove.

Reputaciju čoveka iz podzemlja stekao je na drugačiji način, od svojih prijatelja, pre svih Giške. Matićeva majka je pričala da je u vreme prvih krivičnih prekršaja njenog sina ipak imala utehu: „Nije mi bilo lako što sam morala da ga obilazim u zatvoru i nosim mu pakete, ali sam bar bogu bila zahvalna što ga politika ne interesuje”.

Kada je kasnije shvatila da Beli i njegovi najbliži drugovi nisu ostali imuni na začetak višestranačja u Srbiji, povremeno bi ih pitala:

„A što vama, kad imate sve u životu, treba petljanje s tom gardom i politikom?”.

Uvek je dobijala isti odgovor: „Pa kad smo muškarci”.

Za Belog se, kao i za mnoge njegove vršnjake, govorilo da je ljubav prema domovini dokazivao i kroz saradnju s tadašnjim Saveznim DB-om. Navodno je Beli 1989. učestvovao u jednoj operaciji u Cirihu. Međutim, od darodavca za takozvani privredni preporod Srbije, Matić 1990. godine postaje ogorčeni protivnik stranke na vlasti i Miloševića. Prežalio je 10.000 maraka poklonjenih državnim preduzećima, ali je s još većim žarom davao novac za SPO, tada najveću opozicionu stranku. Njegova supruga Tanja je potvrdila da su imali razmirice zbog velike materijalne podrške koju je davao.

Beli se 27 godina intenzivno družio s Giškom, pomažući mu, po pamćenju Giškine majke, „u trenucima kada su ga gotovo svi drugi zaboravljali”. I Milica Matić kaže da je od svih prijatelja njenog sina jedino u Gišku imala apsolutno poverenje.

Poznanici Belog tvrde da mu je uoči pogibije prećeno, ali da on to nije ozbiljno shvatao, da pištolj nije hteo da nosi jer to nikada nije činio. Najgrublji, ali možda najpreciznije formulisan zaključak o njegovom ubistvu izgovorio je inspektor koji je radio na Matićevom slučaju i sličnim slučajevima:

„Čim se stigne do tragova koji vode ka DB-u ili politici, od angažovanja se praktično odustaje. Niko zbog ubistva kriminalca ne želi da rizikuje sopstvenu glavu, jer ga u rizičnim situacijama ni služba ni država neće uzeti u zaštitu. Uostalom, kriminalci su sami birali da sarađuju s tajnom policijom i političarima, a policajce su omalovažavali pokazivanjem brojeva telefona njihovih šefova, pasoša i legitimacija koje im je izdavao DB. Zašto bi se onda policija mešala u njihove porodične svađe i dokazivala ono što su svi znali?”

BONUS VIDEO:

NASTAVAK SURČINSKE SAPUNICE, IVANA BUHA PRED SUDOM: Čumetova bivša žena optužena za davanje lažnog iskaza (KURIR TV)

(Espreso.co.rs / Ekspres / Vojislav Tufegdžić)