OVO JE ĐINĐIĆU BILA OPOMENA PRED ISKLJUČENJE: Na današnji dan na ubijenog premijera pokušan je ATENTAT

Danas se navršava 22 godine od izbora lidera DS Zorana Đinđića za prvog demokratskog gradonačelnika Beograda.

Pobeda koalicije "Zajedno" (DS - SPO - GSS) na lokalnim izborima, održanim 17. novembra 1996. godine, potvrđena je tek posle građanskih i studentskih protesta koji su trajali 88 dana. Skupština grada Beograda konstituisana je 21. februara 1997.godine, jer je tadašnja vlast (koalicija SPS i JUL) odbila da prizna pobedu koalicije "Zajedno" u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, uključujuci i gradsku skupštinu.

Ubrzo nakon izbora na tu funkciju, Zoran Đinđić je izjavio da će osnovni zadatak nove gradske vlasti biti modernizacija gradske uprave i reforma javnih službi.

"Vlast koja se danas konstituiše biće vlast za građane, a ne vlast nad građanima, neće biti vlast u Beogradu, nego vlast za Beograd", rekao je tada Zoran Đinđić.

Zbog brojnih nesuglasica kolicija Zajedno raspala se krajem juna 1997. i Đinđić je, glasovima radikala, socijalista i SPO-a, smenjen sa mesta gradonačenika.

Za prvih šest meseci dok je Zoran Đinđić bio gradonačelnik, ukinuta je gradska taksa od tri odsto, napravljena biciklistička staza do Ade, uvedene su besplatne bioskopske projekcije za decu, Beograd je na poklon dobio autobuse iz Nemačke, a vraćena je i gradska slava, kao i simbol dvoglavog orla na gradsku skupštinu.

Još jedan događaj vezuje se za današnji dan i ubijenog premijera Zorana Đinđića. Naime, na današnji dan 2003. godine pokušan je atentat na premijera kod hale Limes.

U petak 21. februara 2003. godine oko pola deset ujutru, na autoputu Beograd–Zagreb u blizini hale Limes na Novom Beogradu, kamion marke "mercedes" sa austrijskim tablicama naglo je iz srednje trake krenuo u levu, kojom je prolazila kolona službenih limuzina u kojoj se nalazio premijer Zoran Đinđić.

Kamion je presekao put koloni i zamalo udario u BMW iz Đinđićeve pratnje, ali je vozač limuzine u poslednji čas skrenuo levo, tik do bankine, i za dlaku izbegao udes. I kamion i konvoj su u prvi mah nastavili vožnju, ali su se posle stotinak metara izdvojila dva automobila iz pratnje, zaustavila kamion i privela vozača u obližnju stanicu saobraćajne policije.

Ispostavilo se da je za volanom kamiona bio Dejan Milenković zvani Bagzi, koji je odranije poznat policiji.

Podigla se velika prašina, a Milenković je priveden u gradski SUP.

Bagzi, nekad najpouzdaniji saradnik Ljubiše Buhe Čumeta i vođe surčinskog klana, prešao je u suparnički klan Dušana Spasojevića.

S obzirom da Milenkovićevu "bogatu" biografiju, odmah se rodila pretpostavka da se Bgzi nije slučajno našao na autoputu tog 21. februara, te da je na premijera najverovatnije pokušan atentat.

Međutim, Milenković je tokom višesatnog ispitivanja tvrdio da je kamion austrijske registracije, kupio nekoliko dana ranije od nepoznatog lica na auto-pijaci u Bubanj Potoku da bi ga koristio za prevoz robe u diskont koji se vodi na ime njegove žene.

"Prvo sam video nekoliko vozila tamne boje koja su prošla sa moje leve strane. Nastavio sam da vozim, ali mi je put pedeset metara dalje preprečio zatamnjeni 'audi'. Prešao sam u zaustavnu traku i zaustavio teretno vozilo. Iz "audija" su odmah istrčala dvojica mladića u civilu naoružana automatima "hekler". Ja sam izašao iz kamiona, a jedan od mladića me je pitao: "Jesi li lud? Hoćeš da ubiješ premijera da ideš sto godina na robiju?" Samo sam kratko rekao: "Izvinite, nisam hteo", izjavio je tada Milenković.

S obzirom da nije imao ispravna dokumenta za pomenuti kamion, a svoje priče se čvrsto držao, Milenković je samo okrivljen za falsifikovanje isprava, na osnovu čega mu je određen pritvor od osam dana. Međutim, vanraspravno veće Četvrtog opštinskog suda u Beogradu je na osnovu žalbe Milenkovićevog advokata u ponedeljak donelo rešenje o ukidanju pritvora. Milenković je pušten na slobodu jer, kako piše u obrazloženju veća, "ne postoje zakonski razlozi za njegovo zadržavanje u pritvoru". Usput se navodi da je Milenković "trgovački putnik" i da bi mu dalje zadržavanje u pritvoru "onemogućilo da i dalje obavlja tu delatnost i izdržava porodicu", preneli su tada mediji.

Zoran Đinđić se tog 21. februara 2003. godine uputio u Banja Luku, odakle je rekao:

"Ne može jedan kamion da me spreči da dođem u Banja Luku. Mislim da je to bio nesavestan vozač koji uči da vozi na autoputu, a pošto smo mi impulsivan narod, ljudi često na svoju štetu rade neke stvari i on, imesto da u svom dvorištu vežba vožnju, to je radio na autoputu. Mislim da bi bilo preterano to smatrati činom ugrožavanja moje bezbednosti. To su normalne životne situacije, mi smo jedna mediteranska zemlja, gde se ljudi malo komotnije ponašaju, a to ima i dobre i loše strane", rekao je Đinđić.

Ipak, kada se vratio u Beograd, izjavio je nešto drugo: "Ukoliko budu nađeni dokazi da je to zaista bio pokušaj atentata, onda to govori o potpunoj opsesiji tih ljudi koji koriste te metode misleći da se ovde ništa nije promenilo i da mogu da rade ono što su radili u prethodnom režimu".

Ubrzo nakon ovih dešavanja, svi su shvatili da je napad na Đinđića kod hale Limes, bila opomena premijeru, jer, 12. marta 2003. godine oko 12.25 on je ubijen ispred zgrade Vlade Srbije. Nekoliko sati nakon ubistva, proglašeno je vanredno stanje.

Kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana. To je potvrđivala i činjenica da je planirano da se tog dana, kako je Vlada kasnije saopštila, potpiše nalog za hapšenje jednog broja pripadnika te kriminalne grupe.

BONUS VIDEO: Sergej Trifunović: Nebojša Krstić nije čovek, on je mačji izmet

(Espreso.co.rs)