MOJA TIJANA BI BILA ŽIVA DA JE POSTOJAO ZAKON O DOŽIVOTNOJ: Jurić o 2 godine borbe i deci KOJA SU PROMENILA SISTEM

Igor Jurić otac je četrnaestogodišnje devojčice Tijane Jurić koju je 2014. godine oteo, silovao, a zatim ubio i zakopao na deponiji Dragan Đurić (38) iz Surčina.

Jurić je inače i osnivač fondacija koja nosi ime njegove tragično nastradale ćerke. Fondacija "Tijana Jurić", koju je Igor osnovao sa zadatkom da preventivno i edukativno utiče na bolju bezbednost dece, osnovana je 2. juna 2015 godine.

Duga bobra Igora Jurića za izmenu krivičnog zakona kako bi se uvela doživotna robija za pedofile i ubice dece, nedavno je dobila epilog. Nakon godinu i po dana doživotna kazna zatvora će ući u krivično zakonodavstvo Srbije.

Sa Jurićem u ovonedeljnom intervjuu razgovarali o tome šta za njega znači uvođenje doživotnog zatvora za ubice dece, nakon mukotrpone borbe njega i Fondacije Tijana Jurić, da sva naša deca budu zaštićena, ali i o onima koji su u toj borbi stajali uz njega i stotine hiljada građana, a zatim promenili mišljenje.

Jurić je govorio i o tome šta doživotni zatvor za ubice dece znači krivičnom zakonodavstvu Srbije, ali i da li bi ranije uvođenje ovog zakona sačuvalo život njegove ćerke i ostale dece, koju su ubili pedofili, monstrumi, manijaci.

Kojih još tema smo se dotakli sa Igorom Jurićem, pročitajte u nastavku teksta:

Posle dugotrajne borbe Vaše fondacije i svih ljudi koji su vas podržali, predsednik Vučič je najvio da će se ubice dece u Srbiji ubuduće kažnjavati doživotnim zatvorom. Šta ovo znači za Vas?

- Značenje je višestruko. Prvo, za 160.000 građana, mene lično i organizaciju koju vodim da se vredelo boriti, trpeti nepravdu... Bilo bi zaista mnogo teže da smo prošli kroz sve to a da nismo došli do cilja. Drugo, što često ističem da je mnogo važno, pokazali smo da se upornim radom i zalaganjem može doći do promene u društvu a da nisi član nijedne političke opcije. Emotivno sam sve doživeo, jer zadnje dve godine sam prolazio a to se i sada dešava kroz jedan jako težak period zbog svega što smo želeli da uradimo.

Pravnik Milan Antonijević je komentarišući najavu doživotne robije, rekao da "strože kazne ne demotivišu počinioce i da je bitnija resocijalizacija i tretman zatvoru, kako počinioci ne bi ponovo uradili isto". Kako komentarišete ovu izjavu?

- Prvo, mi ne želimo da polemišemo oko toga da li će strožije kazne nekoga "motivisati" ili "demotivisati". Mi smo se vodili isključivo time što se u najvećem broju slučajeva ( pogotovo kada su najteža krivična dela u pitanju ) zločinci bili povratnici. Mi ćemo ovom merom te ljude onemogućiti u tome. Što se tiče same kazne, sam naziv maksimalne kazne "40 godina" i "doživotna kazna" imaju apsolutno suprotna značenja. U ovom drugom slučaju, država jasno daje do znanja : " ukoliko ubiješ dete, država ne prašta". I ta je poruka važna. Što se tiče gospodina Antonijevića (kog inače privatno cenim kao čoveka), želim da malo više vremena provede sa ljudima koji rade direktno sa zatvorenicima koji su osuđeni za najteža krivična dela. U protekle dve godine, ja sam upravo to radio. Razgovarao sa psiholozima koji rade u kazneno popravnim zavodima u Srbiji, čak i čuvarima u Nišu, Sr.Mitrovici... , svi su se složili u jednom, resocijalizacija nije moguća. Mislim da je važno da se za ovo pitanje pitaju ljudi koji direktno rade sa zločincima a ne oni koji završe fakultet i iz tople kancelarije govore o ovome. Uz dužno poštovanje ponavljam, realno stanje na terenu znaju samo ti ljudi a ja sam njih pitao.

Postoji li mogućnost da se neko ko je ubio i silovao dete "resocijalizuje"?

- Ne mogu i neću da poverujem da čovek koji može da siluje devojčicu od tri godine može biti bolji čovek. Svakome ko to misli, želim da zajedno još jednom pregledamo obdukcione nalaze moje Tijane, Anđeline i Katarine. To su nalazi koje sam imao prilike da čitam. Ukoliko posle toga kažu isto, ukoliko posle toga veruje u resocijalizaciju, onda svaka čast... Ja sam to pročitao i ne verujem i neću poverovati nikada.

4. Verujete li, da je ovakav zakon postojao pre, recimo 10 godina, postoji šansa da bi Vaša ćerka bila živa?

Da je postojala institucija doživotna kazna zatvora i "Tijanin zakon" ( brza potraga za decom), da, Tijana bi bila živa.

Da li ste i ako jeste, kada posumnjali u ispravnost Vaše borbe?

Nikada. Osim što sam sada sigurniji nego ikada da je borba ispravna, važna za našu zemlju. Ukoliko se ova kazna uvede u naš sistem biću izuzetno ponosan i zahvalan Milici, Ivani, Anđelini, Tijani , Katarini, Vukašinu, Aleksandru, Aleksi,... što su dali svoje živote da bi mi odrasli shvatili kako moramo menjati stvari u svojoj zemlji jer oni nisu bili dovoljno bezbedni. Ukoliko uvođenjem doživotne kazne spasimo samo jedno dete (a spasićemo mnogo više), mi smo ispunili cilj.

Koliko često dobijate poruke građana čija su deca malteretirana?

- Veoma često. Najviše se u stvari javljaju same žrtve koje su bile žrtve i koje su bile jako blizu sudbine moje Tijane. Od njih ide najveća podrška. A ako dobijate poruke izuzetne podrške od žena koje su bile silovane sa svojih 7,8,10... godina i to od svojih očeva, kumova, prijatelja, rođaka, komšija da zbog njih i njihove dece nastavim sa radom, da nikada ne prestanem i da su zahvalni zbog toga, onda to postaje i obaveza. I vraćam se na izjavu gospodina Antonijevića, mislim da se nekada i žrtve moraju čuti, bar oslušnuti...

Da li Vas posle svega zanima zdravlje Tijaninog ubice?

Ne.

Kada biste bili u prilici da Dragana Đurića sretnete uživo, šta biste mu rekli?

-Ne želim da ga sretnem nikada više.

Zašto se po Vama toliko otezalo sa razmatranjem predloga Fondacije?

- Ne znam. To je i za mene misterija. Ali neću da se vraćam u prošlost, bilo je šta je bilo, gledam napred, u budućnost. Sada je važno da je država prepoznala ideju, idemo dalje. I dalje smatram da država mora više slušati svoje građane jer ne može jedan narodni poslanik imati veću moć od 160.000 ljudi.

Da li ste za vraćanje smrtne kazne za najteža krivična dela?

Rekao sam u više navrata i ostajem pri tome, ne smemo na smrt uzvraćati istom merom. Ukoliko želimo bolje društvo, mi moramo da odstranimo nasilje iz svog okruženja. Ubijajući ljude, šaljemo potpuno suprotnu poruku.

Kako komentarišete da su oni koju su Vas podržavali u borbi sada protivnici donošenja ovakve odluke (uvođenja doživotnog zatvora za ubice dece)

Fondacija i ja lično kao neko ko istupa ispred same organizacije , nijednog momenta ne kalkulišemo, ne interesuje me da li ćemo se nekome zameriti, da li će neka izjava ići na ruku poziciji, opoziciji ili nekom trećem. Naš jedini cilj je bezbednost dece i želimo do toga doći. Ja sam upravo zbog takvog stava često bio meta napada . Na početku rada smo bili miljenici vlasti, kasnije sam često kritikovao rad parlamenta i vlade naše zemlje pa sam bio u nekim momentima predstavljan kao žestok opozicionar a danas me vide kao omiljenog čoveka vladajuće koalicije... Naša je država satkana od politike, sve počinje i završava se na tome. Ljudima je prosto neshvatljivo da neka organizacija i čovek poput mene koji oko sebe okuplja jako veliki broj ljudi može biti nezavisna i sama za sebe. Dok sam ja živ , tako će i ostati, niko neće moći uticati na moje mišljenje.

Vodim se rečima Olivera Ivanovića : "Ja mislim svojom glavom..."