ISPOVEST MAJKE I BRATA STRADALOG PILOTA: Žalosno je što je jedan takav major u 48. godini živeo kao PODSTANAR!

Moj Robert je poznavao avione i voleo ih je odmalena. Nikada nisam strepela zbog njegovog odlaska u visine, jer sam znala da je dobar u svom poslu, priča za Blic Irina Kaloci, majka stradalog pilota.

Tišina i neverica u domu porodice Kaloci u Somboru. Komšije od jutra dolaze da izjave saučešće. Majka Irina je za nesreću saznala od delegacije Vojske Srbije, koja je došla da joj saopšti da je njen sin, major Robert Kaloci, poginuo u obavljanju svog posla u Kovačici.

- Nisam mogla odmah da poverujem da je poginuo. Moj Robert je poznavao avione i voleo ih je odmalena. Nikada nisam strepela zbog njegovog odlaska u visine jer sam znala da je dobar u svom poslu - počinje priču Irina Kaloci.

Vidno potresena, dok nam pokazuje njegove slike, priseća se kako je sve počelo.

- U osnovnoj školi mi je rekao da želi da bude pilot. Sećam se kao da je bilo juče kada je dobio vest da je prošao testiranje. Bio je jedan od najboljih na prijemnom ispitu za Srednju vojnu školu u Mostaru. Sa petnaest godina je otišao od kuće i od tada je svraćao nekoliko puta godišnje u rodni Sombor. Osim letenja, obožavao je i pecanje. Ostavio je u garaži nekoliko štapova kada je poslednji put bio ovde za Uskrs i rekao: „Mama, doći ću malo da se odmorim i uživam u pecanju“ - potresena je majka majora.

Brat Đura je za Robertovu pogibiju saznao u Mariboru, gde radi nekoliko godina.

- Robert nikada nije želeo da priča o poslu. Bio je uvek smiren, odmeren, hladan ko špricer. Zbog toga je verovatno i mogao da se bavi tim poslom. Iako sam stariji tri godine, on je kao mlađi brat smirivao moj temperament i kratak fitilj. Nikada nije dozvoljavao da upadnemo u bilo kakve nezgodne situacije. Uvek je svojom smirenošću i odmerenošću uticao na ljude oko sebe. Žao mi je što nisam mogao da dođem za Uskrs da se vidimo poslednji put - kaže Đura Kaloci dok grli majku, koja nam pokazuje album sa porodičnim fotografijama.

Gledamo u prvu sliku Roberta u uniformi pitomca Vojne gimnazije.

- Ne mogu da verujem da je poginuo. Taj avion jeste bio star 30 godina, ali Robert ga je poznavao kao svoj džep. Bio je i instruktor letenja, i to veoma strog, ali pravičan. U retkim trenucima, kada je na moje zapitkivanje o avionima uspeo da procedi po koju reč, samo bi rekao: „To nije igra, Đuro. Avioni su ozbiljna stvar i tu nema mesta za grešku. Zato moram da budem strog prema mojim đacima“ - priča o svom mlađem bratu Đura.

- Nisam ga se nagledala - kroz suze se nadovezuje majka Irina.

Kako kaže, Robert je radio najpre u Podgorici, pa je prekomandovan u Kovin, pa u Beograd i na Batajnicu.

- Stalno je bio zauzet i mogao je da me poseti samo za praznike. Žalosno je što je jedan takav vojnik, pilot, major, u četrdesetosmoj godini bio podstanar u Kovinu. Živeo je sa suprugom i 25-godišnjim sinom Markom, koji je bio njegov ponos. Unuk mi je bio dobar student, završio je elektrotehniku - ponosna je na naslednika Irina Kaloci.

Oproštaj od Pilota Džoa

Rodni Sombor, komšije, prijatelji i kolege piloti oprostiće se od Roberta Kalocija Džoa komemoracijom koja je zakazana za danas u 12 sati u Narodnom pozorištu. Sahrana je istog dana na Katoličkom groblju u Somboru, u 14 sati.

(Espreso.co.rs / Blic)