ISTINA KOJA KASNI: Ovu metodu ITALIJANSKE MAFIJE koristio je RATKO MLADIĆ kada se skrivao! VMA I MEDIJI odigrali ključnu ulogu!

Ratko Mladić je koristio čuvenu taktiku italijanske mafije koja se zove "istina koja kasni" kada se skrivao od Haškog tribunala, piše Nedeljnik.

Tada su se brojni čelni ljudi, ne samo Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, već i Srbije i Crne Gore, dobrovoljno predavali. Tim predajama prethodili su pregovori o garancijama, ali i drugim benefitima koje će dati država.

Karla del Ponte je tvrdila da je Mladić u Srbiji, ali niko zvanično nije znao gde je on, pa nije bilo ni pregovora.

Bruno Vekarić, pomoćnik tužioca za ratne zločine, naglašava:

-Bilo je informacija da su neki ljudi, upravo iz Koštuničinog okruženja, imali sastanke sa njim, da je on tražio te sastanke. To je bilo, dakle, u fazi kada još nije bilo zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Zakon o saradnji sa Tribunalom donešen je 2002. godine. Donošenjem zakona, rivanje Ratka Mladića u vojnim objektima postaje suprotno državnoj politici. Javno se i dalje ne priznaje da se zna gde je Mladić, ali njemu saopštavaju da mora da napusti vojne objekte.

Odmah je stiglo naređenje od Generalštaba da Mladić ne može da koristi vojne prostorije i to od Nebojše Pavkovića.

Mladić nije poslušao naređenje vrhovne komande. Tek dve nedelje kasnije je napustio vojne objekte. Pri izlasku, oslonio se na svoje privatno obezbeđenje. Iz objekta su ga izveli penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Jovo Đogo i penzionisani vojni pilot Stanko Ristić.

-Deo ljudi koji su obezbeđivali Mladića radio je to iz uverenja. Apsolutnog uverenja da je on heroj, da treba da bude štićen, da oni rade veliku patriotsku stvar - kaže Rasim Ljajić, koji je bio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa MKTJ.

Đinđić je zatim želeo da sarađuje sa Haškim tribunalom, što ga je po mišljenju tužiteljke Del Ponte koštalo života.

Miroslav Uelmek Legija i Dušan Spasojević su uspešno sproveden plan o ubistvu premijera nazvali "Stop Hagu".

Usledilo je uvođenje vanrednog stanja i policijska akcija "Sablja" čiji je cilj bilo otkrivanje ubica premijera.

-Posredno se dolazilo i do saznanja vezanih za Haški tribunal. Pre svega kroz hapšenje Ace Tomića i Bulatovića - objašnjava Živković, koji je posle ubistva Đinđića postao premijer Srbije.

Tomić i Bulatović su uhapšeni jer se verovalo da su mogli da utiču na Jedinicu za specijalne operacije i njenog komandanta Legiju. Međutim kasnije su oslobođeni, a Bulatović je postao šef državne bezbednosti.

-Te 2003. na 2004. nije postojala stvarna volja te vlade da se ide snažno u saradnju sa Haškim tribunalom, dakle da se optuženi hapse, već je uspostavljena nova metodologija, a to je metodologija predaje- tvrdi Boris Tadić koji se u periodu o kom govori nalazi na funkciji ministra odbrane.

I zaista, tada se u kratkom roku predalo čak 19 haških optuženika.

Javnost tek povodom tragičnog događaja, pogibije dvojice gardista u kasarni u Topčideru, 5. oktobra 2004. godine, saznaje da se, između ostalog i u tom vojnom objektu, Mladić skrivao do juna 2002. godine. Moguće je da se ni to, kao ni podatak da je do tog doba bio aktivno vojno lice vojske SR Jugoslavije, ne bi ni saznalo da smrt vojnika nije pratila misterija - da li se radilo o ubistvu i samoubistvu ili ih je ubila treća osoba jer su videli nešto što nisu smeli? Verovalo se - videli su baš Mladića.

Nakon toga, vojska na sve način pokušava da pokaže kako nije skrivala generala. Vojnomedicinska akademija u potpunosti je prekrivena kamerama, a neki njeni lekari stavljeni su pod prismotru.

-Ratko Mladić otkad sam ja bio načelnik VMA, a to je od 17. januara 2002. godine, nikada nije bio u Vojnomedicinskoj akademiji- tvrdi Zoran Stanković, koji će jedno vreme biti i ministar odbrane Srbije i Crne Gore.

Ljajić dodaje da je Mladić preko prijatelja kupovao lekove. Verovalo se, međutim, da je i nakon što je stavljena pod video-nadzor VMA bila mesto razmene poruka. Lažni pacijenti u čekaonicama su neprimetno mogli da razmene recept ili informaciju.

Oko Mladića je onda ostao uzak krug ljudi, među kojima je bio takođe optuženi general Tolimir.

Tolimir kreirao i kroz medije sprovodio strategiju Mladićevog skrivanja, koja je još od italijanske mafije poznata kao - "istina koja kasni".

Javnosti, Haškom tribunalu, pa i službama zaduženim za hapšenje optuženika, tako se plasiraju istinite informacije o kretanju Mladića, ali tek nakon što je ovaj već promenio lokaciju.

-Kada god bi se u istražnom smislu približili Mladiću uvek se u pojedinim novinama objavljivao tekst koji kao da obaveštava Ratka Mladića o tome kako je istraga uznapredovala- otkrio je Boris Tadić.

(Espreso.co.rs / Kurir.rs )