Ovo je mapa mafijaških kuća strave u Srbiji: Šilerova, Ritopek i vila pod Avalom iza luksuza kriju užase (FOTO)

Od zloglasnog kompleksa zemunskog klana u Šilerovoj ulici, preko kuće u Ritopeku, u kojoj su, prema optužnici, pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka mučili i ubijali svoje žrtve, pa sve do luksuzne vile pod Avalom, koja se sada dovodi u vezu sa ubistvom Milana Stokovića, kriminalne grupe u Srbiji decenijama su koristile posebno odabrane objekte za najbrutalnije obračune sa protivnicima. Iako su se menjale generacije kriminalaca, njihove metode ostajale su gotovo iste, dok su privatne kuće i vile, daleko od očiju javnosti, postajale mesta zatočenja, mučenja i ubistava.

Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je pritvor do 30 dana pripadnicima kriminalne grupe osumnjičenim za ubistva Milana Stokovića i Živka Bakića, a najnoviji slučaj ponovo je otvorio pitanje kako su naizgled obični stambeni objekti postajali svojevrsna privatna mučilišta.

Od Šilerove do izolovanih vila: Kriminalci prepisuju jedni od drugih

Jedan od prvih i najpoznatijih primera bio je utvrđeni kompleks Zemunskog klana u Šilerovoj ulici, u čijim su podrumima prebijani i mučeni protivnici klana, ali i oteti biznismeni. Za razliku od kasnijih kriminalnih grupa, koje su skrovišta birale izvan naseljenih područja, Zemunski klan svoje aktivnosti obavljao je u samom centru Zemuna.

Milan Milović, pukovnik u penziji, objašnjava da kriminalne grupe međusobno preuzimaju metode koje smatraju delotvornim, naročito kada je reč o izvršenju zločina i prikrivanju tragova.

- Oni bukvalno prepisuju jedni od drugih. Ono što je pouzdana metoda i što ostavlja najmanje tragova, to svi rade. Međutim, sada imate i internet, i bukvalno vi vidite kako se sklanjaju tragovi. Vidite, imate gomilu filmova koji propagiraju upravo kriminalce, mafiju, dilovanje droge, i vi u tim filmovima vidite i kako se rade ubistva i kako se sakrivaju tragovi. Mada, opet kažem, ne mogu svi tragovi da se sakriju - rekao je Milan Milović, pukovnik u penziji.

Kako objašnjava Radoslav Radosavljević, patolog, kasnije kriminalne organizacije počele su da biraju udaljene objekte, pre svega zbog mogućnosti da kontrolišu njihovu okolinu i spreče neprimećen prilazak.

- Zemunski klan je imao lokaciju u samom centru Zemuna, u srcu Zemuna u Šilerovoj ulici. To dokazuje koliko su oni bili sigurni i bahati u svemu tome. Nisu prezali ni od čega. Ti novi kasnije klanovi gledali su da imaju objekte koji su van samog grada. Zašto? Pa zato što je to najpogodniji teren, najbolje mesto gde su oni skriveni, gde ne može niko da dopre bez kontrole.

Ritopek postao simbol brutalnosti kriminalnih klanova

Najpoznatiji primer ovakvog načina delovanja jeste kuća u Ritopeku, koju je, prema optužnici, koristila kriminalna grupa Veljka Belivuka. U tajnoj prostoriji, skrivenoj iza zida garaže, žrtve su zlostavljane i ubijane, dok su njihova tela, prema navodima tužilaštva, usitnjavana u industrijskoj mašini za mlevenje mesa radi uklanjanja tragova zločina.

Radiša Roskić, nekadašnji načelnik u BIA, ističe da se iza surovosti ovakvih obračuna najčešće nalaze ogromni novčani interesi povezani sa trgovinom narkoticima, ali i osveta.

- Surovost je osnovno obeležje obračuna u ovoj sferi kriminala. Radi se o ogromnim novčanim količinama, kokain je jako skup, praštanja nema. Osveta na najsuroviji način - kaže Roskić.

Nova "kuća strave" pod Avalom: Žrtvu mučili, ubili, pa spalili telo

Posebnu pažnju sada izaziva slučaj luksuzne, izolovane vile pod Avalom, u kojoj je, prema sumnjama istražnih organa, takozvani Vračarski klan zlostavljao i ubio mladog Zemunca Milana Stokovića, čije je telo kasnije spaljeno.

Objekat je, prema dostupnim navodima, bio obložen zaštitnim najlonima, a način na koji je zločin, kako se sumnja, izvršen ukazuje na brutalnost obračuna unutar kriminalnog miljea.

- Oni na taj način i kažnjavaju te ljude za koje smatraju da su ih izdali, da su ih prodali, da su im suparnici. Tako su rešavali sve te. Prema izdajnicima nema milosti, nema praštanja, nema oproštaja, nema ničega - kaže Radosavljević.

Od Šilerove, preko Ritopeka, do vile pod Avalom, zajedničko ovim slučajevima jeste korišćenje posebno pripremljenih prostora, skrivenih prostorija i opreme za prikrivanje tragova. Dok su se kriminalne grupe smenjivale, njihovi obračuni postajali su sve suroviji, a kuće koje su spolja delovale sasvim obično pretvarane su u mesta najtežih zločina.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Nikolina Selenić)