"Mali nosi njegovo ime, a oca zna samo sa slika": Potresna ispovest majke Darka kojeg je usmrtio pijani vozač

Drugi septembar 2021. godine trebalo je da bude dan radosti i porodične topline u domu Vasiljevića u Ljuboviji, gde se slavio rođendan Darkovog oca. Umesto pesme i slavlja, kuća je u samo jednom sekundu zavijena u crno - dvadesetsedmogodišnji Darko poginuo je na motoru u selu Crnča, kada mu je put presekao automobil kojim je upravljao I. M. pod dejstvom alkohola.

Pet godina nakon saobraćajne nesreće, Darkova majka Mira Plavšić Vasiljević u potresnoj ispovesti otvara dušu o neprobolnom bolu, sinu i nepravdi koja ih svakodnevno izjeda.

"Osetila sam strašan nemir u grudima, znala sam da se desilo najgore" Kobnog dana, Darko je došao u rodni kraj iz Beograda, gde je radio kao automehaničar na Bežanijskoj kosi, kako bi proveo odmor sa svojom malom ćerkicom. Nakon zajedničkog porodičnog ručka, otišao je do grada da se provoza motorom koji je prethodno kupio.

- Rekao je da ide samo kratko da se provoza kroz selo. Nisam uspela unuci da dam da jede, stala sam na prozor i pitala gde je moj Darko. Obuzeo me je neki strašan, ledeni nemir u grudima. Rekla sam mužu: 'Idi vidi šta je, nešto nije u redu'. U sledećem trenutku vidim narod kako se skuplja i govore mi da mi je sin nastradao..." - kroz suze se priseća majka Mira.

Darko je na mestu ostao mrtav u 18:55 časova nakon direktnog sudara sa automobilom. Na njega je naleteo I. M., inače otac njegove nekadašnje partnerke.

"Ruke su mu uvek bile prljave od posla, ali mu je duša bila čista"

Majka Mira sa milošću i tugom opisuje svog nastradalog sina kao vrednog mladića i velikog dobročinitelja koji nikome nije mislio zlo.

- On je bio poseban, radnik kakav se retko sreće. Radio je teške poslove u Beogradu, podizao terete i popravljao kamione, ali čim dođe kući ne sedi - odmah ide da sredi motor ili pomogne. Uvek su mu ruke bile prljave od ulja i rada, ali duša mu je bila čista kao suza. Kad stane na semaforu u Beogradu, on deli novac prosjacima. Govorila sam mu: 'Darko, nemoj, pa i oni mogu da rade', a on mi odgovori: 'Neka, mama, ja njima dam, a Bog meni daje'. Bio je velika dobrica - priča utučena majka.

Priseća se i poslednjih dana koje su proveli zajedno na etno-imanju Sunčana reka, kada se Darko slikao više nego ikada ranije.

- Kao da je osećao... Slikao se sa konjem, a životinja kao da je predosetila nesreću - konj se sam približio i prislonio svoju glavu uz njegovu - govori majka u suzama.

"Unuk se rodio posle pogibije, oca zna samo sa slika"

Posebnu tugu u domu Vasiljevića u Ljuboviji stvara činjenica da je iza Darka ostalo dvoje male dece. Pored ćerkice, Darko je nakon pogibije dobio i sina koji nosi njegovo ime.

- Tog dana kad je došao kući, rekao mi je da je njegova tadašnja devojka trudna. Nakon što je poginuo, molila sam se samo da mi Bog sačuva to dete. Dečak se rodio nakon tragedije i dali smo mu ime Darko, po ocu. Tri godine nisam mogla izgovoriti ime Darko za unuka, zvala sam ga samo 'Mali', a sad ga zovem Dare. On svog oca nikada neće moći da zagrli, gleda ga samo sa slika i sluša priče o njemu. A mala Mica i dalje gleda u nebo... Prve godine na Drini mi je rekla: 'Baba, eno tate gore, poslao mi je srce s neba'... jeca majka.

"Hodam kao mrtva žena"

Porodica Vasiljević već godinama prolazi kroz agoniju pred Osnovnim sudom u Loznici,. Dodatnu bol porodici nanosi to što optuženi živi u blizini i svakodnevno prolazi pored njihove kuće.

- On svakog dana prolazi kolima pored naše kuće, ide na posao. Prođoše godine, a nikada nije došao da kaže izvini, nema ni trunku pokajanja. Mi ne živimo, mi samo preživljavamo dan za danom. Prešla sam da spavam u Darkovu sobu, ležim na njegovom krevetu u nadi da ću ga sanjati, ali ne vredi. Prolazim kroz kuću i hodam kao mrtva žena... Meni je žao njegove mladosti što trune u zemlji, ali dok god u meni ima kucaja srca, boriću se da sačuvam uspomenu na mog sina - zaključuje majka Mira.

Bonus video:

(Espreso/Blic/D.S.)