DRAGAN JE NA OVAJ DAN PRE 24 GODINE ZA SAMO 25 MINUTA UBIO SEDMORO: Ceo Leskovac je zavio u crno, NESTAO, a onda...

Danas se navršava tačno 24 godine od jednog od najbrutalnijih zločina u novijoj srpskoj istoriji. U noći između 27. i 28. jula 2002. godine, Dragan Čedić iz Leskovca je za samo pola sata iz automatske puške ubio sedmoro ljudi, dok je još četiri osobe teže i lakše ranio. Masakr koji je započeo iz osvete zbog razvoda zauvek je zavio Leskovac u crno.

Te kobne noći, Čedić je ugasio živote svoje supruge Biljane (28), s kojom je bio pred razvodom, njenih sestara Ivane Kalčić (30) i Jelene Zdravković (25), zeta Bobana Zdravkovića (24), Biljanine drugarice Jelene Zlatković (30), tetke po majci Biserke Ristić (48) i prijatelja Nenada Lukića (30).

Tihi momak sa pijace i mračne slutnje

Čedić je u svojoj okolini ostavljao utisak tihog i radnog momka iz komšiluka. Odrastao je u skladnoj porodici, završio je Srednju veterinarsku školu, ali je za život zarađivao prodajući tehničku robu i posuđe na zelenoj pijaci. Važio je za čoveka koji gleda svoja posla.

Međutim, s godinama su njegovi nervni tikovi, često praćeni neobičnim kricima, postajali sve izraženiji. Njegova porodica i bliski prijatelji znali su da se iza prividno mirne spoljašnjosti kriju mračne misli. Iako su policija i Centar za socijalni rad, koji je vodio postupak razvoda između Dragana i Biljane, u više navrata bili obaveštavani o njegovom ponašanju, reakcija nadležnih je izostala.

Početak krvavog pira: Rafali u bilijar-klubu

Krvavi pohod počeo je pet minuta pre ponoći. Čedić je, naoružan automatskom puškom kalibra 7,62 milimetra, upao u bilijar-klub "Sedam", glasno pozvao Nenada Lukića (za kojeg je sumnjao da je u vezi sa Biljanom) i pokosio ga rafalom s vrata, nakon čega je pobegao. Tom prilikom teško je ranjen i vlasnik kluba Slavoljub Kržalić (37), koji je preživeo napad.

"Sve se desilo vrtoglavom bzinom, za nekoliko sekundi. Pozvao je Lukića i sa ulaznih vrata počeo sumanuto da puca i potom pobegao", ispričao je Kržalić nakon što se oporavio u bolnici.

Pucnji na pragu kuće u Podvorcu

Uveren da je Lukić mrtav, Čedić je seo u svoj "vartburg" i odvezao se do kuće Biljaninih roditelja u Ulici Mileta Ćalovića u naselju Podvorac, gde je ona već više od godinu dana živela sa njihovom ćerkicom.

Kada je pozvonio, čuo se Biljanin glas. Reči: "Evo Čede" bile su, prema svedočenju očevidaca, njene poslednje.

Ubica je zapucao odmah. Na pragu trpezarije ubio je Biljanu, njenu sestru Ivanu Kalčić (koja je tog dana stigla iz Požarevca sa osmomesečnom bebom), drugu sestru Jelenu i njenog supruga Bobana Zdravkovića. Te noći, u kući su se našle i dve Jelenine drugarice, profesorka književnosti Jelena Zlatković, koja je ubijena, i komšinica Maja Bojković, koja je pukom srećom samo lakše ranjena u ruku. U susednoj sobi spavao je Aleksandar Marinković, koga Čedić u ludilu nije primetio, čime mu je spašen život. Dve male devojčice, Ivane Kalčić, spavale su u kući tokom celog masakra.

Masakr se nastavlja kod tetke

Nakon tragegije u Podvorcu, Čedić se odvezao samo 400 metara dalje, do kuće Biljanine tetke Biserke Ristić. Ni tamo nije pokazao milost. Ubio je Biserku, dok je njenog supruga Blagoja (51) teško ranio u ruku, a 16-godišnjeg sina Đorđa pogodio u stomak.

Biserkin svekar Slavko Ristić, koji se u trenutku napada nalazio u prizemlju, prisetio se najtežih trenutaka:

"Spavao sam u prizemlju. Čuo sam pucnjavu i skočio. Video sam sina na stepeništu kako se ruši i drži ruku. Iz nje je šikljala krv. Zvao sam komšije i oni su ga prevezli u bolnicu. Kada je polazio rekao mi je da vidim šta je sa Bisom... Imao sam šta da vidim. Pored kupatila Biserka je ležala mrtva u lokvi krvi. U tom momentu nisam video Đorđa."

Komšija i rođak Dejan Pešić pritekao je u pomoć ne sluteći šta se zaista dogodilo:

"Kada sam izašao iz kuće video sam Blagoja kako leži sav krvav pored stepenica. Zavili smo mu ruku krpom i otišli na sprat. Jeziv prizor. Bisa je ležala mrtva u lokvi krvi, a Đorđe, takođe krvav, stajao pored odškrinutih vrata kupatila i vrištao. Oca i sina strpali smo u kola i odveli u bolnicu, ali jadnoj Bisi, koja je bila predivna žena, nije bilo pomoći."

Pakao od braka kao motiv zločina

Dragan i Biljana su se venčali devet godina pre tragedije iz velike ljubavi, uprkos protivljenju njenih roditelja, i dobili ćerku Mariju. Međutim, brak se brzo pretvorio u tamnicu zbog Čedićeva patološke ljubomore.

"Danima je držao u sobi. Nije smela ni kroz prozor da proviri, nije smela telefon da dodirne. Branio joj je kontakte s roditeljima i sestrama, s ostalom bližom i daljom rodbinom, sa drugaricama. Kada bi se pobunila, tukao ju je", ispričala je jedna od Biljaninih drugarica.

Komšije su tvrdile da je umeo da bude nasilan čak i prema sopstvenoj majci kada bi mu skrenula pažnju na ponašanje: "Znao je da nasrne i na rođenu majku".

U oktobru 2001. godine, dok je Dragan bio na putu u Bugarskoj, Biljana je sa ćerkom pobegla iz kuće. Krijući se mesecima, plaćala je smeštaj novcem koji je ponela sa sobom, dok je Čedić "prevrtao nebo i zemlju" da je nađe. Vratila se u maju 2002. u kuću roditelja i podnela zahtev za razvod braka. Navodno, Čedić nije mogao da podnese njen odlazak i glasine da se viđa sa Nenadom Lukićem.

"Još pre godinu dana mi je pričao da će ubiti ženu ako mu se ne vrati. Stekao sam utisak da je mnogo voli. Ali, da nešto s njim nije u redu videlo se i po tikovima na licu. Mi smo to pripisivali njegovom učešću u ratu na Kosovu i Metohiji", posvedočio je njegov kolega sa pijace.

Četrdeset dana potrage i kraj u šipražju

Nakon što je počinio sedmostruko ubistvo, Dragan Čedić je nestao bez traga. Policija je danima pročešljavala čitav Jablanički okrug, a u pomoć su stigle i specijalne jedinice iz Beograda. Dojave građana su se nizale, ali ni jedna nije vodila do begunca.

Misterija je rešena tačno 40 dana kasnije. Meštani sela Donja Jajina, Stojan Jović i njegov sin Ivan, kosili su livadu i u šipražju pored puta ka Šišincu našli najpre ručnu bombu i pištolj, a zatim i beživotno telo u jendeku dubokom dva metra.

Policijski uviđaj potvrdio je da je reč o Draganu Čediću. Na sebi je imao zelenu majicu sa žutim aplikacijama i teget trenerku, dok mu je na grudima ležala automatska puška iz koje je sejao smrt. Zvanična istraga potvrdila je da je sedmostruki ubica na kraju presudio samom sebi.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Mihajlo Sfera)