"UBILO JU JE TO ŠTO JE VEROVALA LJUDIMA": Maju je partner ubo 27 puta nožem, a sina (4) je ugušio golim rukama!

Tog kobnog 12. jula 2017. godine, ispred Centra za socijalni rad u Rakovici ubijeni su Maja Đorđević i njen četvorogodišnji sin Mihailo. Ubica, dečakov otac, Marko Nikolić sina je golim rukama ugušio, a potom telo deteta bacio svojoj bivšoj pred noge. Minut kasnije nju je zverski usmrtio sa čak 27 uboda i 30 posekotina nožem.

Dok je Maja godinama prolazila kroz pakao i kucala na vrata institucija moleći za spas, sistem je ostao nem. Centar za socijalni rad donosio je bizarne izveštaje procenjujući "nizak rizik od nasilja", dok je Maja čak bila primorana da plaća ogromne novčane kazne jer je iz straha odbijala da monstrumu preda dete.

"Mihailo je bio umiljat, isti majka. Komplet su bili isti, akcija 24 sata. On je tako znao da bude veliki, a tako je mali bio. To dete je imalo senzore za svaku sitnicu. A imao je samo četiri godine...Poput Maje je bio snalažljiv, sposoban. Znao je sam da spremi da jede, penjao se na ručke od fijoka i popne se na pult i sam maže sebi. Sam se spremao sebi stvari",opisuje svog sestrića Branislava Katanić sestra ubijene Maje Đorđević.

Živele u paklu osam godina

Branislava Katanić se priseća kako je izgledao život njene rođene sestre, prisetila se i pakla koji su živele ona i njena sestra tačno osam punih godina do Majinog i Mihailovog ubistva.

"Živeli smo MIhailo, Maja, Stefan i ja. Bili smo porodica, Maja je bila vredna, znala je da iz noćne smene odvede decu na bazen i onda do uveče bude sa njima, pa tek onda spava. Gledala sam maksimalno da je poštedim, jer ko može taj tempo da izdrži. Maja je bila jedna mala devojčica, razmažena, ali je ona to ostala i meni kada je kasnije postala majka. Bilo mi je bitno da ona bude zaštićena, jer sam smatrala da na nju ne sme ni kiša da padne. Ona je mnogo verovala ljudima i do smrti svoje nije promenila to, što ju je na kraju možda i koštalo", kaže ona.

Ubica presudio sebi u ćeliji

Marko Nikolić, ubica Maje Đorđević nikada nije stao pred sudije jer je presudio sebi u zatvorskoj ćeliji, ali ono što sestru Branislavu i danas najviše boli jeste činjenica da niko od nadležnih radnika institucija nikada nije dobio otkaz, već su samo premešteni na druga radna mesta

"Ja nisam mogla da se radujem njegovoj smrti jer šta bi to promenilo. Nisam možda bila svesna da li tome treba da se radujem ili ne. Možda moje zdravlje nije moglo da izdrži suđenje. Ostala sam na pola. Pravda i dalje nije zadovoljena", kaže Branislava devet godina od stravičnog zločina.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)