PREMINULA JEDNA OD NAJVEĆIH LEGENDI DEVEDESETIH: Dragan Drobnjak je bio žestok momak, strh i trepet podzemlja

Dragan Drobnjak Drops, jedna od najvećih i najopasnijih legendi čačanskog i srpskog asfalta iz devedesetih godina, preminuo je 1. juna u Čačku, a sahranjen je dva dana kasnije.

Važio je za neustrašivog momka starog kova čiji je uzbudljiv i buran život ostao upamćen po opasnim akcijama i uličnim ratovima u vremenima opšteg haosa u bivšoj državi, zbog čega je njegovo ime postalo sinonim za prepoznatljivu epohu žestokih momaka.

Ko je bio Dragan Drobnjak Drops

Na Fejsbuk stranici "Legende devedesetih" osvanula je jednom prilikom priča u kojoj je detaljno ispričana dramatična sudbina Dragana Drobnjaka Dropsa, uključujući momenat kada je, uprkos svemu, pokušao da upozori svog brata na opasnosti koje su ih vrebale. Iako su se trudili da prežive u svetu koji je bio pun opasnosti, tragični ishod njihove priče ostavio je dubok trag na njegovoj duši.

- Nisam se još ni oporavio kada su me ranjenog stavili u istražni zatvor. Ja ludim, napolju mi posao sa autobusima propada, nije uspela otmica, ništa nisam uradio. Posle su mi rekli da sam ga ubio dobio bih 8-9 godina, a ovako sam dobio 5 i po. Posle dva i po meseca, dolazi upravnik i kaže: "Brata su ti ubili." Par dana pre toga on je bio kod mene u poseti i ja sam mu rekao ko čini tu ekipu koja vreba njega i mene da ubije

Rekao sam mu da je tu taj Goranov momak Darko Nikolić, neki njegov drug koga ne znam (Dejan Životić), Mikica, Planić, Slavo i možda još par momaka. Ispostavilo se da je sve tako bilo kako sam mislio. Rekao sam mu da se primiri, da ne izlazi iz kuće ili da ide na Tajland. Moj brat Branko je bio uspešan poslovni čovek, biznismen, završio je fakultet, bio je diplomirani ekonomista, imao je lokale, firme, držao je prvu privatnu banku u Čačku.

Nije hteo da me posluša. Rekao je da ga čuvaju ljudi kod kuće i u njegovoj diskoteci Ekskalibur, pitam ja da li ga čuvaju u Kredileksu, kaže ne, ja mu kažem: "Tu će da te ubiju!" Kaže on: "Otkud znaš?" Ja kažem: "Pa tu bih te ja ubio." Kaže on: "Pa to je u centru grada", kažem ja: "Čuvaj se, veruj mi kad ti kažem." I baš su ga tu ubili. Ja sam tu poludeo, a čekalo me još oporavka i robije - naveo je Dragan Drobnjak Drops.

- U međuvremenu dižu se kola u vazduh upravnika zatvora, pa onda neko poturi eksploziv na kuću sudije koji je trebalo da nam sudi, a oni kažu to je Dropsova grupa. Pa dođu debejci da me ispituju, onda još problema, onaj moj drug Matonja nije izvadio geler iz ruke, policija provali da je i on bio sa nama, moj advokat poludeo, slučaj se iskomplikovao.

To je znači bilo ’97. Prođe godina, dođe ’98. padaju ubice Darko Nikolić i Dejan Životić, ali mene Goran i Mikica preko svojih murijaša nameštaju da sam ja ubio malog Vuja i Miška i da sam pucao na Gibanicu u Montani. Ja sam pisao molbe, žalbe i dešava se konačno preokret - dodao je.

- Sklanjaju se neki korumpirani čačanski policajci i formira se nezavisna ekipa inspektora sa strane koji su nazvani “Nesalomivi”. Počinju ljudi da ozbiljno rade posao i rešavaju sve - pričao je tada Drops.

- Zanimljivo da jednog od njih u to vreme zove Goran i cinkari svoje ljude! Kaže: "Ja imam informaciju ko je ubio Dropsovog brata, ja sve znam!" Kao da on nije slao te ljude - ispričao je Dragan Drobnjak Drops.

Tihi odlazak legende

Dropsova ispovest ostaje kao surovo svedočanstvo o vremenu u kojem se glava gubila u sekundi, a reč sa asfalta imala težinu života ili smrti. Iako je preživeo zatvore, ulične ratove, podmetanja eksploziva i korumpirane klanove, gubitak brata Branka – uspešnog čačanskog biznismena čiju je likvidaciju sam predvideo iza rešetaka – ostao je Dropsov najveći i nikada prežaljeni poraz. Njegovim odlaskom, definitivno je zatvoreno još jedno poglavlje iz krvave hronike devedesetih godina, a sa asfalta je otišao čovek koji je do samog kraja nosio teret sopstvenih reči i odluka, kao i tragedije koja mu je zauvek promenila sudbinu.

Bonus video:

Espreso/Kurir.rs/TM