SAMO PRED NJOM JE GIŠKA DRHTAO! Lupi mu ŠAMARČINU, NE SME ništa da KAŽE: Poslednje reči koje joj je uputio LEDE KRV

Giška je u zatvorima proveo 11 i po godina. U Beogradu i Srbiji je bio više puta hapšen zbog tuča, a jednom zbog bacanja "molotovljevog koktela" na kuću policijskog inspektora.

Milena Božović je svojevremeno pričala da joj ne dolazi niko od onih sa kojima je Đorđe bio blizak i da su joj sva njegova obeležja sa ratišta maltene oteli.

Jedino što joj je bilo ostalo od pokojnog sina jesu uspomene i dva ćebeta u kojima su ga doneli i krvava zastava sa kojom su ga pokrili kad su joj ga doneli mrtvog. I Sveto pismo, njegovo. Kao i 300-400 pisama koje joj je slao.

Giška je 15. septembra 1991. poginuo u blizini Gospića pod neobičnim okolnostima. Milena je tvrdila da su nakon njegove smrti svašta pričali za njega. Ipak, za nju je uvek bio dobar čovek.

- I prvi put je dopao u miliciju zato što je drugima pomagao. Vraćao se s društvom iz nekog restorana u blizini Kalemegdana. Prolaze i čuju kako neko zapomaže. A tamo u šetnju muškarac i žena. Ona noseća. Spopali ih manijaci. Njih dvojica. Jedan uhvatio muža i drži ga, a drugi napada na ženu. E bede, mučenica već u sedmom mesecu. I moj Đorđe dotrči s drugovima, uhvate ovu dvojicu i izudaraju ih. Kad, eto i milicije. Ovi što su dobili batine pobegnu, a milicioner počne da viče na Đorđa i njegove drugove. Kao, otkud njima pravo da isteruju pravdu, da bilo koga tuku. I preda ih sudiji za prekršaje zbog remećenja javnog reda. On štitio nejake, a ovi njemu sude. Hoću da vam kažem da su mu se sve nepravedne stvari događale. I onda je počeo da beži, da radi po svome. A bio je nekako borben od malih nogu, nepravdu nije trpeo... - ispričala je ona.

Milena je rekla da je umela Đorđu često da lupi šamar, a on drhti, okrene se i izleti kroz vrata. Nikada joj kaže ni reč nije rekao jer su mu roditelji uvek bili svetinja.

Inače, Milena Božović je učestvovala u Drugom svetskom ratu kao vojnik u trećoj albanskoj brigadi u Albaniji.

- Moj sin je rođen za smrt i smrt ga je uzela. Otišao je da pogine tamo gde je bilo najdalje i najopasnije. Pao je u jurišu. Vojska ga je ostavila bez zaštite. Gađali su ga sa svih strana i nije mu bilo spasa - ispričala je Giškina majka na godišnjicu njegove smrti.

Giška joj se poslednji put javio 14. septembra 1991. godine. Dan uoči pogibije.

- Majko, da devet sinova imaš, da ih svih devet ovamo pošalješ i sve da ih izgubiš, a ne samo mene jednoga i da suzu ne pustiš. Takvi su jad i tuga pritisli ovaj narod - rekao je majci.

- "Nemoj da plačeš ako poginem". To su bile poslednje njegove reči koje sam čula" - otkrila je Milena u svojoj ispovesti.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)