ŠTA AKO SE EUTANAZIJA LEGALIZUJE U SRBIJI? Advokat Delibašić otkrio sve što treba da znate, tema je preteška!

Povodom potresnog slučaja eutanazije mlade devojke iz Španije, advokat Veljko Delibašić objašnjava koje bi zakonske promene bile neophodne i kakve bi pravne dileme nastale ukoliko bi Srbija odlučila da legalizuje eutanaziju.

Potresna životna priča uzdrmala javnost širom sveta. Noelija Kastiljo Ramos, mlada devojka iz Španije, zatražila je pravo na eutanaziju, koja joj je i odobrena. Preminula je 26. marta 2026. godine, a njena odluka pokrenula je burnu debatu o granicama slobode izbora, medicinske etike i ljudskog dostojanstva.

Veljko Delibašić, advokat, gostovao je u "Jutru" na Prvoj i otkrio da li legalizovanje eutanazije dolazi u sukob sa krivičnim zakonom.

"U Srbiji nije dozvoljena eutanazija i, naravno, tu se postavlja prvo i osnovno pitanje da li smo za ili protiv eutanazije. Ako smo za eutanaziju, to se vrlo jednostavno rešava - što građanskim zakonima, što krivičnim zakonom, odnosno, morali bismo da izmenimo jedan deo krivičnog zakonika. U ovom trenutku, četiri krivična dela mogu se dovesti u kontekst ove teme. To su ubistvo, teško ubistvo, lišenje života iz samilosti i pomaganje u samoubistvu", rekao je advokat Delibašić.

"Centralno krivično delo je lišenje života iz samilosti. Da bi postojalo to krivično delo, to je privilegovano delo u odnosu na ubistvo i teško ubistvo, potrebno je da su ispunjeni neki uslovi. Dakle, mora da bude reč o punoletnoj osobi, mora da lišenje života bude iz samilosti i to lice, koje se lišava života, mora da bude u teškom zdravstvenom stanju i da ono izrazi želju na ozbiljan i izričit način. Ako bilo koji element od ovih koje sam nabrojao nedostaje, onda bi se radilo o ubistvu ili o teškom ubistvu", objasnio je advokat.

Delibašić je dao primere i otkrio koliko bi iznosile kazne zatvora.

"Na primer, ako nije reč o punoletnom licu, nego o maloletniku, dakle osobi koja je između 14 i 18 godina, radilo bi se o običnom ubistvu, gde je kazna zatvora od 5 do 15 godina. Ako bi se radilo o detetu, dakle licu mlađem od 14 godina, radilo bi se o teškom ubistvu, gde je zaprećena kazna zatvora od 10 do 20 godina ili doživotni zatvor. Dakle, bilo koji od ovih elemenata koji izostaje, odmah se radi o ubistvu ili o teškom ubistvu. Imamo četvrto krivično delo, navođenje na samoubistvo ili pomaganje u samoubistvu. Imamo osnovni oblik koji nema veze sa današnjom temom, ali onda imamo lakši privilegovani oblik", rekao je Delibašić i objasnio:

"Ako se pomaže u samoubistvu u skladu s ovim uslovima, dakle, da se radi o teškom zdravstvenom stanju, punoletnoj osobi, da se radi iz samilosti i tako dalje, onda je to lakši oblik dela i u odnosu na lišenje života iz samilosti i u odnosu na pomaganje u samoubistvu. Ipak, ako bi se radilo, recimo, o maloletniku, dakle licu od 14 do 18 godina ili licu sa smanjenom uračunljivošću, radilo bi se o težem obliku, gde bi bila kazna od 2 do 10 godina, a ako bi se radilo o detetu ili o potpuno neuračunljivom licu, radilo bi se o teškom ubistvu", objasnio je advokat.

Krivični zakon je vrlo precizno regulisao sve situacije, istakao je Delibašić.

"Naravno, vraćam se na ono prvo osnovno pitanje da li jesmo ili nismo za eutanaziju. Ako bismo bili za eutanaziju, to bi se predvidelo nekim drugim propisima, a onda bi iz krivičnog zakonika moralo da izostanu sadašnja krivična dela koja se odnose upravo na tu situaciju. Dakle, krivični zakonik prepoznaje da je to specifična ljudska životna situacija i iz tog razloga i predviđa taj lakši oblik krivičnog dela. Za ubistvo od 5 do 15, a za lišenje života iz samilosti je od 6 meseci do 5 godina. Dakle, može i uslovna osuda i po pravilu bi se izricala uslovna osuda.

Na pitanje koliko je problematično kada porodica osporava odluke pacijenata, Delibašić je istakao:

"Imajući u vidu da u Srbiji nije dozvoljena eutanazija, mi nemamo taj problem koji je bio u Španiji, da li se porodica s tim slaže, ne slaže, ne vode se sudski postupci i tako dalje. Tu se praktično prelazi na individualnu odluku pojedinca, da li će to da uradi ili neće da uradi. Ako uradi, naravno, podleže pod odredbe krivičnog zakonika.

Ukoliko bismo se odlučili da prihvatimo eutanaziju, onda bi se to vrlo precizno regulisalo. Šta je sve potrebno da bi se dozvolila eutanazija? Propisali bi se mehanizmi kontrole da bi se te zloupotrebe sprečile, odnosno svele na minimalnu meru. Sve u životu može da se zloupotrebi, tako da ako se mi odlučimo za eutanaziju, onda, naravno, postoje mehanizmi koji bi sve to predvideli, regulisali i tu ne bi moglo da bude problema.

Mislim da to rešenje koje postoji u Španiji, gde porodica može da vodi sudski spor, prosto nije prihvatljivo i to nema nikakvog smisla. Dakle, centralna tema je čovek koji se odlučuje na taj korak i onda se tu slažem da bi trebalo da se uradi i psihijatrijsko veštačenje da vidimo da li je on svestan, da li je uračunljiv i tako dalje".

Da li će eutanazija uskoro biti aktuelna tema za razmatranje u Srbiji?

"Ta tema je bila aktuelna 2015. godine kada je napisan nacrt građanskog zakonika i tada je pokušano da se uvede eutanazija, međutim, taj nacrt je ostao i dalje samo nacrt, dakle neka radna verzija tog budućeg građanskog zakonika. Prošlo je više od deset godina tada, ništa se na tome nije uradilo, ali tu nije bila centralna tema eutanazija. Taj nacrt nije prošao zato što su svi imali mnogo primedbi na mnoge druge stvari u tom građanskom zakoniku, tako da, ako bi jednog dana to radili, verovatno bi to ponovo bila tema. Mada, i nevezano za građanski zakonik, što je jedan veliki, ogroman pravni projekat, pitanje eutanazije može da se reši izolovano. Samo rešavamo to pitanje", istakao je advokat Veljko Delibašić.

Bonus video: VI ŽELITE DA JA DOĐEM DO TOGA DA UMREM U MUKAMA? Eutanazija - Pravo na život ili pravo na smrt? Da li će u Srbiji biti legalizovana smrt iz milosrđa?

(Espreso/Mondo/D.S.)