opak je bio
"KAKO MI NEKO NEŠTO KAŽE JA GA NABODEM": Žene su TRČALE ZA OVIM KRIMOSOM, bavio se PROSTITUCIJOM, glave mu došlo...
Jedan je od retkih aktera filma "Vidimo se u čitulji" koji je dočekao njegovo emitovanje i živeo nakon toga
Retki su kriminalci koji si bili aktivni devedesetih godina prošlog veka, a da im život nije okončao metak.
Jedan od njih bio je Đuro Radonjić poznatiji kao Grof. Istina, kao većina svojih prijatelja poginuo je u tridesetim godinama života, međutim uzrok smrti bila je saobraćajna nesreća.
Radonjić je rođen u Crnoj Gori a do Beograda je stigao preko Kosova i to sa svega 15 godina.
Imao je specifično - kicoško oblačenje te bi njegova moda mogla da se okarakteriše sa "sve mi boje dobro stoje", ali je upravo zahvaljujući tome, ali i lepim devojkama kojima je uvek bio okružen, dobio nadimak Grof.
Od prvih dana u Beogradu počeo je da se dokazuje kroz tuče kod nekadašnje Glavne železničke stanice, da bi kasnije počeo da se bavi poslovima vezanim za prostituciju.
On je u taj krug ušao postepeno, tako što su mu prijatelji koji zaglave robiju ostavljali "devojke noći" na "čuvanje". Tada se, za razliku od danas gde je prostitucija dostupna i vidljiva "na svakom ćošku", ona bila sakrivena daleko od očiju javnosti.
Nakon što je odlučio da poslove podigne na viši nivo, Grof odlazi na zapad gde ubrzo počinje da robija.
U zatvorima po Nemačkoj, Austriji, Holandiji i Italiji proveo je ukupno 11 i po godina, i jedini je od Srba koji su u tim vremenima robijali po zatvorima Evrope, koji nije dobio ni jedan dan kraću kaznu.
Neretko je umeo da priča kako je, nakon ubistva Ljube Zemunca, kog je 1986. u Frankfurtu ubio Goran Vuković Majmun, uticaj srpskih kriminalaca znatno opao, te da su prevlast preuzeli Hrvati i Albanci. U tom kontekstu je govorio i o robiji koja više nije bila jednostavna kao nekada za Srbe s obzirom da su do stvari koje su im trebale dok su "unutra" dolazili znatno teže.
Jedan je od retkih aktera filma "Vidimo se u čitulji" koji je dočekao njegovo emitovanje i živeo nakon toga.
"Svakako je lepše imati ženu i decu nego voditi ovakav život", jedna je od njegovih replika u gorepomenutom filmu.
Poginuo je 1998. godine u strašnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Ibarskoj magistrali. Očevici i prijatelji su izjavili da je uprkos "besnim mašinama" koje je imao u vlasništvu, u trenutku udesa vozio "neki krš - juga ili stojadina". Poginuo je na licu mesta sa 39 godina.
U filmu "Vidimo se u čitlju" rekao je kako planira da se povuče iz kriminala ali i naveo da bi Beograd bio dovoljan svim kriminalcima, pogotovo mlađima ukoliko se podele po krajevima i poslovima, i dodao da će to i sami videti...ukoliko prežive.
NE PROPUSTITE
Bonus video: ARKAN JE UBIO DŽAMBU, A DŽEJ JE TO ZNAO I MORAO DA ĆUTI JK brutalna: Paradoks je da Ceca peva naslovnu numeru u filmu Nedelja
(Espreso/Mondo/D.S.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
