ISKASAPLJEN, UPUCAN, UMOTAN U CELOFAN, ŽIV ZAPALJEN I BAČEN U RAKU: Ovako je prošao Šiptarov kum i BIVŠI POLICAJAC!

Zoran Vukojević Vuk, Dušana Spasojevića, čiji je bio kum, poznaje od '95. i od tada se druže. Do 2000. je bio policajac u Zemunu, a onda počinje da radi kao njegov šef obezbeđenja u Šilerovoj.

Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji Sablja. Posle toga postaje svedok saradnik. On je rekao da je Zemunski klan radio za DB od '98. i da su se s tadašnjim vrhom policije dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu.

- Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili - rekao je Vukojević.

Govorio je o tome koji su političari i pripadnici državne i vojne službe imali konakte sa Zemuncima, a da je JSO obezbeđivao Spasojevića. Svedočio je da su Legija i Duća organizovali ubistvo Đinđića.

Svedok saradnik je odbio policijsko obezbeđenje, a 2006. otet je, mučen na najstrašniji način, prebijen, iskasapljen, upucavan i tako izmasakriran, a još živ, umotan u celofan, zapaljen je i bačen u raku iskopanu pedesetak metara od mesta na kom je nađen u šumi. Tako zapaljen i izmučen puzao je još nekih pedeset metara. Patolozi kažu da je telo bilo toliko unakaženo da to dugo nisu videli.

Ubice su ga navodno mučile da bi priznao gde su zakopani milioni od otmica koje su vršili Zemunci, tako da se pretpostavljalo da su ga oni ubili. Kada je uhapšen Aleksandar Simović DNK-a analizom utvrđeno da su njegovi otisci nađeni na lisicama kojima je tokom mučenja bio vezan Vukojević.

Simović je negirao da je ubio Vukojevića, tvrdeći da je za to čuo iz medija. U stanu u kojem je uhapšen Aleksandar pronađeni su revolver Smit i Veson, automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za magnum 357 kojim je upucan Vukojević.

Hteli ga živog da bi ga mučili

Načinom na koji je ubijen Vukojević poslato je nekoliko poruka. Spaljivanje automobila kojim je izvršena otmica, u garaži kod Arene, je prva poruka i simbolika - tu smo i radimo neometano kao i ranije. Vukojevića su očigledno hteli živog da bi ga mučili, inače bi ga ubili još u dvorištu da su hteli samo likvidaciju.

To mučenje je druga poruka svim "izdajnicima", odnosno svedocima-saradnicima, da će svako biti mučen i da oni nemaju nikakav problem da to odrade. Treća simbolika i poruka je iskopana rupa kao za Ivana Stambolića.

U junu 2006. suđenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i dalje je bilo u toku. Optužnica se između ostalog oslanjala i na iskaze tri svedoka saradnika, Ljubiše Buhe Čumeta, bivšeg šefa Surčinskog klana i članova Zemunskog klana Zorana Vukojevića i Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi.

Ubistvo svedoka saradnika tri godine posle ubistva Đinđića bila je i poruka sistemu da klan i dalje funkcioniše i ubija. Dan posle ubistva svedoka-saradnika ministar policije u to vreme Dragan Jočić i ministar pravde Zoran Stojković tvrdili su da je problem što sud odugovlači s procesom i da u suprotnom svedok ne bi bio ubijen. Tadašnji direktor BIA Rade Bulatović nije se oglašavao povodom ubistva svedoka-saradnika, ali je istog dana pisao tekst u Poltici o Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Bio policajac, radio u Zemunu

Zoran Vukojević je do 2000. bio profesionalni policajac, radio je u SUP-u Zemun. Dušana Spasojevića Šiptara, čiji je bio kum, poznaje od 1995. i od tada se druže. Godine 2000. počinje da radi kao šef njegovog obezbeđenja u Šilerovoj ulici u Zemunu. Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji Sablja. Posle toga postaje svedok-saradnik i sve što je rekao policiji ponovio je na glavnom pretresu i u suočavanju sa optuženima.

On je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od 1998. i da su se s Radomirom Markovićem tada dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga treba da ubiju po gradu.

- Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili - rekao je tada Vukojević.

On je svedočio o ulozi Milorada Bracanovića, koji je na mesto direktora Bezbednono-informativne agencije postavljen posle pobune Jedinice za specijalne operacije, a koji je odavao podatke. Vukojević je svedočio o tome da je JSO obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića. Zoran Vukojević bio je svedok koji je u svom iskazu govorio i o tome koji su političari i pripadnici vojne službe imali kontakte sa Zemunskim klanom.

Na glavnom pretresu ponovio je ceo iskaz i pred optuženima i u suočavanju s njima. Pošto na glavnom pretresu advokati i članovi veća postavljaju pitanja, Vukojević je izneo i nove informacije u odgovorima na postavljena pitanja. Tako je na glavnom pretresu, sa kog je javnost bila isključena, rekao da su general Aco Tomić i šef BIA Rade Bulatović u Šilerovu dostavljali informacije o tome da se planira izručenje Legije Hagu. Podsetimo, to je zvanično bio razlog da JSO krene u pobunu 2001. godine.

- Bilo bi zanimljivo kada bi mediji objavili stenograme sa suđenja Zoranu Vukojeviću Vuku koji je, kao bivši policajac, bio spoljni kontakt zemunskom klanu i koga su kasnije surovo ubili. Voleo bih da se celo njegovo svedočenje objavi, mnogima bi bilo jasnije šta se dešavalo - rekao je 2019. godine tadašnji potpredsednik Đinđićeve vlade Žarko Korać u razgovoru za "Talas".

SPASOJEVIĆ JE JOŠ JEDNO UBISTVO NARUČIO IZ STRAHA

Sredoje Šljukić Šljuka likvidiran je na jučerašnji dan pre 23 godine na mostu Gazela kod Sava centra na Novom Beogradu, kada su napadači izrešetali njegov "audi".

Te večeri Sredoje Šljukić je, nakon telefonskog poziva u kojem mu je zakazan sastanak kod "Taša", krenuo sa bratom od strica - Zoranom i telohraniteljem Ćirovićem. Samo 40 minuta kasnije, upali su u zamku: crni "audi A8" (tablice BG 77-72 – godina Šljukinog rođenja) kojim su se vozili presrela su tri automobila.

Prvo vozilo je preseklo put spreda, drugo ih je zatvorilo s leđa, a treće, sivi "audi 100" bez tablica, poravnao se s njima i iz njega je otvorena rafalna paljba iz automatskog oružja kalibra 7,62 mm.

Na mestu zločina pronađeno je 30 čaura. Zoran je poginuo odmah, a Šljukić je podlegao povredama u Urgentnom centru, dok je telohranitelj preživeo.

Zemunski klan

Kasnija istraga i svedočenja potvrdila su da su izvršioci bili pripadnici "zemunskog klana": Sretko Kalinić, Mile Luković - Kum, a u akciji je, prema navodima iz knjige Sretka Kalinića, učestvovao i Dejan Milenković - Bagzi.

- Pričaju da je Dušan iz straha naredio Šljukino ubistvo. Ne sećam se zašto je Dušan naredio ubistvo Šljuke. Nije iz straha. Zaboravio sam pravi razlog, mislim da je to bilo zbog kompleksa, jer je Šljuka imao pratnju od pet automobila. Dušan ništa nije prepuštao slučaju. Dok pišem ovo, prisećam se da je govorio: 'Šta će njemu tolika pratnja, koga se on boji? Sigurno nešto planira.' Pitao je, po običaju, da li to može da se završi, a ja sam mu, kao i uvek, odgovarao da možemo da uništimo svakog neprijatelja. Ubrzo posle toga počeli smo da pratimo Šljuku. Kada je izašao na auto-put, krenuli smo za njim, punim gasom. Tada je Dejan Milenković Bagzi vozio metalik sivi "audi 8", kojim je pretekao "audi A8", u kome su bili Sredoje i Zoran Šljukić - napisao je Sretko u svojoj knjizi i dodao:

- Kum (Mile Luković) i ja smo ih sje*ali. Vozio je skroz u levoj traci na auto-putu za Niš. Približavali smo mu se velikom brzinom, mislim da smo išli 200 na sat. Lizoguz Dušanov Bagzi mu je više puta blicao da se skloni. Tada smo išli oko 160 kilometara na sat, možda i više. Šljuka je prvo ignorisao blicanje, ali se na kraju sklonio udesno i tu je završio karijeru - detaljno je napisao Kalinić.

Tadašnji inspektor opisao je rafal kao toliko precizan da bi automobil, da su samo zamenjena vozačeva vrata, "bio kao nov".

"Španska kragna"

U prilog tezi da je ubistvo braće Šljukić profesionalno smaknuće ide i to da se ovakva likvidacija među profesionalcima naziva "španska kragna".

U pitanju je naziv za likvidacije u pokretu, kada napadači, po pravilu, koriste tri vozila. Ljudi iz prvog vozila imaju zadatak da velikom brzinom preteknu auto u kojem se nalazi potencijalna žrtva, dok se druga kola, takođe, velikom brzinom kreću iza vozila žrtve.

Razlog za to je da se auto žrtve ne bi slučajno zaustavio, okrenuo i pobegao. Treći auto, istog momenta pretiče i sa leve strane vozila žrtve blokira eventualno bekstvo i kada se poravna sa žrtvinim vozilom, iz njega najmanje jedan, a najčešće dvojica napadača, počinju da pucaju.

Bonus video: MALA ŠILEROVA! OVAKO IZGLEDA BELIVUKOVA BAZA U BEOGRADU: Vila na Zvezdari zidana po ugledu na Šilerovu!

(Espreso/Kurir/Legende devedesetih/D.S.)