OVO JE JEDINI PRIPADNIK ZEMUNSKOG KLANA ČIJA SUDBINA NIJE POZNATA Nema ga od 2003, a sada se pojavila NJEGOVA FOTKA

Ninoslav "Nino" Konstantinović, vođa Zemunskog klana za Karaburmu i čovek osuđen za učešće u ubistvu premijera Đinđića, nestao je 2003. nakon akcije "Sablja".

Ninoslav Konstantinović, poznatiji kao "Nino", rođen je 1978. godine. Od ranih 2000-ih bio je jedan od najznačajnijih članova Zemunskog klana, posebno u delovima vezanim za trgovinu narkoticima, ubistvima, otmicama i drugim kriminalnim radnjama.

Njegovo ime se često pominje kada se govori o Karaburmi, delu Beograda u kojem je, prema izvorima, držao čvrstu kriminalnu kontrolu.

Fejsbuk stranica "Legende devedesetih" nedavno je objavila fotografiju na kojoj je Nino, u mlađim danima, uslikan na utakmici fudbalskog kluba Rad.

Uloga u Zemunskom klanu i optužbe

Konstantinović je bio vođa ogranka Zemuna klana na Karaburmi, u tom delu Beograda je držao mrežu sitnih dilera i bio glavni distributer heroina. Pod njegovom kontrolom bila je "pajser brigada", grupa dilera koja je snabdevala ulice tog kvarta

On se optužuje da je bio uključen u više surovih likvidacija. Među žrtvama kojima se pripisuje da su stradale po njegovom nalogu su Slobodan Radosavljević "Bulke", Goran Trajkovića i Aleksandar Ristića, tokom 2002.

Ubistvo Radosavljevića se izdvaja kao kao posebno brutalno jer ga je, prema optužnici, grupa koju je predvodio Nino, u jednoj garaži, tukla i mučila 23 dana, nakon čega je preminuo.

Ubistvo Zorana Đinđića

Potom je usledio atentat na Zorana Đinđića, u kojem je Konstantinović navodno, imao značajnu ulogu, svedoci i optužnice ga povezuju sa odabirom lokacije za izvođenje ubistva.

Osim toga, navodi se i da je bio direktan učesnik u izvođenju atentata, tako što je, sa Aleksandrom Simovićem, boravio u kancelariji, u ulici Admirala Geprata, iz koje je Zvezdan Jovanović pucao u premijera Đinđića.

Nino Konstantinović je zbog toga pravosnažno osuđen u odsustvu na 35 godina zatvora.

Nestanak i teorije o sudbini

Od akcije "Sablja" 2003., i niza privođenja članova Zemuna klana, Konstantinoviću se gubi svaki pouzdan trag. Postoje dve dominantne teorije o tome šta mu se moglo desiti.

Jedna je teorija da je ubijen i zakopan. Prema svedočenju Sretka Kalinića, jednog od egzekutora Zemuna klana, Konstantinović je ubijen 2003. godine, zajedno sa nekim drugim članovima klana (Milošem Simovićem i Milanom Jurišićem), i njegovo telo je zakopano pored auto-puta Beograd‑Zagreb, kod benzinske pumpe.

Međutim, prilikom iskopavanja, prema zvaničnim izvorima, nisu pronađene ljudske kosti za koje se sigurno može reći da su njegove.

Druga teorija je da je živ i "na zadatku". Ova pretpostavka je potkrepljena novijim tvrdnjama. Postoje navodi da je Konstantinović pobegao prvo u Holandiju, a zatim se navodno skrio u Italiji, gde bi mogao da bude angažovan kao plaćeni ubica za italijansku mafiju, gde se pominje i zloglasna Kamora, jer se u nekim izvorima tvrdi da je Konstantinović bio viđen kako deluje u oblasti Napulja.

Tvrdnja Čabe Dera

Jedna od najzanimljivijih i najkontroverznijih tvrdnji došla je od Čabe Dera, poznatog pod nadimkom "Nasmejani ubica", koji trenutno služi kaznu doživotnog zatvora u Mađarskoj.

U pismu upućenom Višem sudu u Beogradu, Der iznosi da je u Budimpešti, u iznajmljenom stanu, bio predmet napada, i da je napadač bio Konstantinović. Prema njegovom opisu, egzekutor je imao kačket, naočare, i u donjem delu lica ga je prepoznao kao Nina. Pokušaj likvidacije se desio tako što je napadač izvadio pištolj sa prigušivačem, ciljao, ali ga Der, kako tvrdi, zaustavlja, i metak je završio u zidu u predsoblju.

Der takođe navodi da je za organizovanje ovog napada odgovoran Alan Kožar, vođa barske kriminalne grupe povezan sa "škaljarskim klanom".

Ova tvrdnja, međutim, nije potvrđena ni od strane policije ni pravosuđa do danas.

OVAJ ČOVEK JE NAUČIO ŠIPTARA DA MEŠA DROGU SA BRAŠNOM I PRAŠKOVIMA

Zemunski klan početkom dvehiljaditih godina važio je za najopasniju organizovanu kriminalnu grupu na Balkanu. Malo ko je samo deset godina pre verovao da će dvojica najboljih drugara rodom iz Medveđe biti gospodari života i smrti na vrelom beogradskom asfaltu.

Jordan Antonić, bivši komandir straže u Okružnom zatvoru u Beogradu gde je od 1980. do 1996. godine bio čuvar i dugogodišnji podstanar u popularnoj beogradskoj kaznionici CZ jednom prilikom ispričao je mnogo o čuvenim momcima iz podzemlja glavnog grada.

- Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića sam upoznao 1992. godine, kada je Spasojević zajedno sa članovima Pecinog klana pao u zatvor.

- Uhvaćen je kako posluje sa heroinom i stavljen je u samicu, u kojoj je bio 30 dana. Taj Peca je učio Spasojevića kako da meša drogu sa brašnom i praškovima, jer Dušan o drogi ništa nije znao. Spasojević je bio strašljiv čovek. Voleo je život, ali se bojao robije i batina. Nudio nam je novac da ga ne tučemo.

Mile Luković je bio naš kolega zatvorski čuvar iz Prištine. I on je radio sa drogom. Obojica su se hvalili da u Makedoniji imaju neko selo, u kome svi seljani rade drogu za njih.

U CZ-u je Dušan Spasojević kasnije bio u sobi sa jednim specijalcem iz JSO. Kada je Spasojević izašao iz zatvora, preko tog čoveka iz JSO sprijateljio se sa policajcima. Čak je dobio i policijski pištolj na poklon, ne znam da li je imao policijsku legitimaciju, ali mi se hvalio da može po Novom Beogradu da trguje sa heroinom, i da to mora da plaća nekim ljudima 5.000 maraka mesečno - ispričao je Jordan Antonić, bivši komandir straže u zatvoru.

JOŠ JEDAN DOKAZ SUROVOSTI ZEMUNSKOG KLANA - OVO JE BILO BRUTALNO

Pripadnici zemunskog klana osuđeni su na 40 godina zatvora zbog ubistva Nenada Batočanina (38) i Željka Škrba Bildera (41).

Nenad Batočanin (38), zamenik načelnika Prve uprave saveznog MUP-a, i Željko Škrba Bilder (41), biznismen i višestruki prvak u dizanju tegova iz BiH, ubijeni su kod "Marakane" na Dedinju pre 22 godine.

Kobnog 26. novembra 2002. sedeli su u službenom "pežou 306" sa belim tablicama ispred zgrade u ulici Ljutice Bogdana 8. Ispostaviće se da su krenuli sa partije malog fudbala, sa obližnjeg stadiona "Partizana", uzbrdo ka Dedinju.

Po nekim indikacijama, njihovo vozilo se kretalo jako sporo u trenutku kada ga je sustigao "rover", oko 21.15 časova, iz koga je više napadača otvorilo vatru iz "kalašnjikova". Navodno je na "pežou" i na zidu kuće izbrojano više od 60 pogodaka.

Bagzi amnestiran

Batočanin i Škrba ubijeni su na mestu. Iako su obojica bili naoružani, nisu stigli da reaguju. Za njihovu likvidaciju osuđeni su na po 40 godina zatvora pripadnici "zemunskog klana", Miloš Simović i Vladimir Milisavljević.

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi, koji je takođe učestvovao u zločinu, oslobođen je zbog saradnje sa tužilaštvom.

Nenad Batočanin, rodom iz Aleksinca, bio je od mladosti veoma uspešan karatista. Završio je Fakultet bezbednosti u Skoplju. Njegovi prijatelji i poznanici opisali su ga kao čoveka skromnog, poštenog i korektnog, izvrsnog policijskog profesionalca.

U neposrednom obezbeđenju predsednika Slobodana Miloševića, kao drugi čovek iza Sente Milenkovića, bio je od 1988. do 1997. Odatle je udaljen i marginalizovan, navodno zato što ga Mira Marković nije volela.

Posle petooktobarskog prevrata pozvan je u savezni MUP, gde se bavio obezbeđenjem funkcionera, diplomata i stranih državnika. Jedno vreme je radio u obezbeđenju predsednika Vojislava Koštunice i bivšeg saveznog premijera Zorana Žižića. Ubrzo je napredovao do zamenika načelnika uprave, mesta veoma odgovornog i u organizacionom smislu važnog.

Kondicioni trener Zdravku Čoliću

Željko Škrba, bosanski Srbin sa zanimljivom prošlošću, bio je - izmedu ostalog - i šampion u dizanju tegova i dobar kondicioni trener raznim ljudima (uključujući i pevača Zdravka Čolića). Osim toga, igrao je određenu ulogu i u strukturi koja se bavila zaštitom i skrivanjem Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Važio je za kriminalca većeg kalibra protiv kojeg policija nije imala dokaza jer su, navodno, "prljave poslove" za njega obavljali mladići sa ulica. Deo takvog profita je preusmeravao ka RS i svojim kontaktima tamo.

Prethodno je dva puta preživeo atentat (pogledati okvir) i to je, po svemu sudeći, bila samo opomena da pazi s kim se druži i šta priča.

S obzirom na besprekornu biografiju Batočanina, spekulisalo se da je prava meta bio Škrba, a da je njegov saputnik ispao kolateralna šteta. Škrbino ime se, naime, neposredno pre ubistva pominjalo u negativnom kontekstu.

Lider SRS Vojislav Šešelj ga je posthumno čak optužio za "veći broj ubistava" u RS, tvrdeći da je bio "profesionalni ubica" i da je bio veoma blizak sa Željkom Maksimovićem Makom (višedecenijskim beguncem, optuženim da je glavni organizator likvidacije policijskog generala Boška Buhe).

Primarna i sekundarna žrtva

I savezni ministar policije Zoran Živković je posle zločina ocenio da je Batočanin bio "sekundarna žrtva", dok je Milorad Pušica, predsednik Karate saveza Srbije, na komemoraciji istakao da se Batočanin zatekao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Prijatelji Batočanina takođe su bezrezervno bili ubeđeni da on nije bio meta ubica:

"Nikada nije imao kontakte s kriminalcima. S porodicom je živeo u potkrovlju desetospratnice i vozio je kola stara 12 godina. Da je šuruvao s kriminalcima, sigurno bi imao para i svojoj supruzi Ljiljani i sinovima, osmogodišnjem Milošu i dvogodišnjem Marku, omogućio bolje uslove života. Nenad je uvek bio okrenut samo svojoj porodici, policiji i karateu, u kojem je i na svetskim takmičenjima osvajao medalje.

Međutim, bilo je i onih iz policije koji su smatrali da ni o kakvoj slučajnosti ne može biti reči te da su gađali obojicu, i to namerno. Po toj pretpostavci, Batočanin je Škrbu "gajio kao dokaz", kao svedoka za nešto veliko.

ŽIVELI KAO PROSJACI PA POSTALI KRIMOSI

Braća Aleksandar (47) i Miloš Simović (45), koje u seriji "Sablja" glume Marko Gizdavić i Nenad Heraković, bili su visokopozicionirani članovi zloglasnog "zemunskog klana" kojim su rukovodili Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Za brojne zločine i učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića obojica su osuđeni na maksimalnih 40 godina zatvora koje služe u požarevačkom zatvoru "Zabela".

Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 na Novom Beogradu i prvi je odbegli "zemunac" kog je srpska policija uspela da locira i privede. U tom trenutku bio je suprugom Zoranom.

Osuđen je na 35 godina robije zbog devet ubistava u ime klana, pokušaje ubistava i tri otmice, kao i dodatnih 20 godina zbog brutalne likvidacije svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, bivšeg policajca, a kasnije Spasojevićevog šefa obezbeđenja u Šilerovoj.

U "Zabeli" broji vekne hleba

Kaznu služi u "Zabeli" gde je poslednjih godina, kako se govorkalo, postao najjači autoritet koji je stekao snagom kroz jake fizičke treninge. Navodno uživa u "posebnim" privilegijama i slobodno se šeta po zatvorskom krugu, pošto mu je posao da popisuje vekne hleba.

Vukojević je, podsetimo, nestao u noći između 2. i 3. juna 2006. Njegovo iskasapljeno i zapaljeno telo nađeno je nedaleko od Aerodroma Beograd, pored auto-puta. Patolozi su izjavili da je telo bilo toliko unakaženo da to dugo nisu videli.

"Zemunci" su imali dva razloga da dođu do Vukojevića, prvi razlog je bila osveta, a drugi to što je navodno deo novca "zemunskog klana" ostao kod njega. Spekulisalo se sa cifrom od četiri i po miliona evra, koje je negde zakopao.

Mlađi Simović je u ruke srpske policije upao 10. juna 2010., posle ranjavanja "pajtosa" Sretka Kalinića u Zagrebu i ilegalnog prelaska granice sa Hrvatskom. Njih dvojica su zajedno pobegli iz zemlje posle ubistva premijera Đinđića. Uspešno su se krili više od sedam godina, uz pomoć jataka iz regiona, iako je za njima sve vreme bila na snazi Interpolova poternica.

Ko zna koliko bi još bili u bekstvu da u međuvremenu nisu zaratili. Umalo kobni obračun odigrao se na jezeru Rakitje. Simović je tada, dok su roštiljali, pištoljem upucao Kalinića u grudi nakon što je, navodno, saznao da je ovaj imao aferu sa njegovom suprugom!

Miloš je važio za jednog od najopasnijih članova ganga Dušana Spasojevića. Njegova uloga je bila da sa još nekoliko saradnika prati žrtve i o njihovom kretanju obaveštava Kalinića, glavnog egzekutora klana.

Takođe je bio zadužen za "grobarske" radove - kopanje rupa za leševe!

Jednom prilikom, kada se posle kopanja vratio sav blatnjav, ostali su predložili da mu se pomogne pošto se njegov posao širi. Tako su dali predlog da mu se za rođendan kupi mali rovokopač. Ta šala im se toliko dopala da su je među sobom danima prepričavali.

Miloš Simović je u odsustvu osuđen na maksimalnih 40 godina za atentat na premijera i zločine "zemunskog klana". Osim u ova dva procesa, osuđen je na osmogodišnju kaznu zbog otmica Miroslava Miškovića i Dragoslava Vukovića i na tri i po zbog nekih "sitnijih" dela...

Po povratku u Srbiju, njemu se, zajedno sa Kalinićem, sudilo i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kada su nastradali njihovi telohranitelji. Za te zločine osuđeni su na 30 i 35 godina.

Kalinić je u tom postupku priznao krivicu i opisao likvidacije. Izneo je i detalje o svirepom ubistvu njihovog saradnika Milana Jurišića Jureta, koga su ubili 2009. u Madridu, u stanu u kojem su se skrivali.

Ispričao je da su Jurišićeve ostatke samleli u mašini za mlevenje mesa, a delove kostiju bacili u reku Menzanares. Spekulisalo se da je od delova njegovog tela napravio gulaš i poslužio ga prisutnom društvu, ali je to bilo nemoguće potvrditi!

Miloš Simović je na kraju osuđen i na šest godina zatvora zbog ranjavanja Kalinića.

Prvi milion od otmice Miškovića

Svedok saradnik Miladin Suvajdžić, zvani Đura Mutavi, ispričao je svojevremeno da su se Miloš i Aleksandar baš ovajdili od otmice Miroslava Miškovića tokom 2001. Otkup biznismena je iznosio sedam miliona maraka, a braća su dobila milion da složno podele.

- Polovinu ukupnog otkupa uzeo je Milorad Ulemek Legija. Ja sam dobio kilogram heroina na poklon zbog svog učešća u praćenju - priznao je Suvajdžić.

Prema tvrdnjama Kalinića, iznetim u jednoj od svoje tri knjige koje je objavio tokom boravka u zatvoru, braća Simović su počeli kriminalnu karijeru kao sitni lopovi. Miloša u knjizi sve vreme naziva "Derpe Glavato", a Aleksandra "Debil".

- Ljudi po Zemun Polju nisu mogli ostaviti lopatu, grabulje, što god nađu sve pokradu, a kad kući donesu agregat, onda ih majka časti kohom. Imali su u šteku više lopata od Kineza koji prave auto-puteve kod nas. Bili su puka sirotinja. Kad su upoznali Spasojevića, naučio ih je da kradu kola i dovoze ih njemu, tad su počeli da zarađuju nešto - naveo je Kalinić.

Objasnio je i kako je Miloš stekao pogrdni nadimak "Derpe Glavato":

- Derpe Glavato je zasmejavao Spasojevića svojim glupostima i on ga je gotivio zbog toga. A taj nadimak je dobio kada ga je zatekla patrola policije u kolima sa muškarcem. Policajac ga je prepoznao i pitao: 'Jesi li ti to, Simo?' Simo i dalje ćuti i krije se iza leđa gole ljudine koja mu sedi u krilu.

Otkrili ko je naručio ubistvo premijera?!

Nudeći se za status svedoka saradnika, Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću u septembru 2011. napisao na ceduljici ime čoveka, koji je navodno od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema! Spekulisalo se tada da je na taj način pokušao da zaradi status svedoka-saradnika, ali ne za sebe već za brata Aleksandra. Istraga po tom pitanju, međutim, nikad nije pokrenuta iz nepoznatih razloga.

Braća su, kako se pisalo, istom prilikom otkrili istražiteljima da su u šumi, pored Aerodroma "Nikola Tesla", u vrećama zakopali 22 miliona evra koje im je "na čuvanje" dao Dušan Spasojević, kao i više od 10 kilograma zlatnika. Koliko je poznato, lokacija na kojoj se navodno nalazi mafijaško blago nije otkrivena, iako je bilo pokušaja.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/Kurir/Blic)