Džamba i misterija duga 33 godine: Tukao se sa NAJJAČIMA, Snežana Lero nakon njegovog nestanka prišla Arkanu, a...

Šta se tog jutra 23. septembra pre 33 godine tačno dogodilo u kockarnici na šestom spratu “Beograđanke” niko ne zna – osim da je tada nestao Iso Lero Džamba i da do dana današnjeg nije pronađeno njegovo telo.

Postoje više verzija nestanka dorćolskog dona, a rekapitulacijom događaja donekle je ustanovljeno da se sukobio sa obezbeđenjem “igara na sreću”, u čijem vlasništvu je bio Željko Ražnatović Arkan, zbog čega je isti dovođen u vezu da je odgovoran za njegovu smrt.

“U poslednje vreme stalno je bio zamišljen i u nekom strahu za svoj život. Stalno je govorio da ima osećaj da mu neko nešto sprema, a uzrečica mu je bila: "Murija mi plete mrežu". Jedne večeri je došao kući i rekao: "Zamisli, Maco, šta sam ja čuo - da Arkan hoće da me zatvori". Znam da je gotivio Arkana (kajao se zbog pucanja u njegovu sliku), a i on njega (u telefonskom razgovoru mu je oprostio incident jer je ovaj bio pijan). Zato sam, otprilike mesec dana posle Isinog nestanka, i otišla kod Arkana da ga pitam gde mi je muž. U krilu je držao sina i kleo se u njega da nema ništa s tim i da ne zna šta je sa Isom, da je prezauzet ratovanjem i da nema vremena za takve gluposti – pričala je svojevremeno njegova supruga Snežana.

Ceo Dorćol se digao na noge, pretražili su svaki kutak, zahvaljujući svedocima donekle se došlo do saznjaša šta se desilo, osim gde se nalazi Džambino telo.

“Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu advokat Borivoje Borović, u ime Snežane Bošnjak, podneo je krivičnu prijavu zbog ubistva Isa Lera, zvanog Džambo, koji je radio u obezbeđenju "STB" kluba u Beograđanki, i još dve osobe koje se navode samo pod nadimcima - izvesni "Valter" i "Vićentije". U prijavi se tvrdi da je te noći Iso Lero došao u "STB" klub. Tu je bio do dva sata po ponoći, a zatim je svratio do "Кlas-kluba", gde se zadržao pola sata, da bi se oko tri ujutru ponovo vratio u "STB". Po rečima svedoka, koji su predloženi u prijavi za saslušanje, Lero je popio dva-tri viskija, kada mu je prišao Gojak Vule i zatražio da napusti lokal.

Navodno, Iso Lero je bez protivljenja krenuo ka kolima, međutim, nije mogao da ih isparkira, jer su bila zagrađena. Vratio se nazad da potraži vlasnika automobila i tada su na njega skočili Gojak, "Vićentije" i "Valter", počeli da ga šutiraju i udaraju drškom "heklera". U krivičnoj prijavi se navodi da su ga tukli besomučno oko desetak minuta, dok nije pao mrtav na pod. Posle toga, Gojak je odvezao Lerin džip u Novi Beograd, gde ga je ostavio, prethodno obrisavši otiske prstiju. U prijavi su navedeni brojni svedoci koji bi trebalo da potvrde ovakav tok događaja. Кako saznajemo u Tužilaštvu, ova prijava je ušla u redovnu proceduru i posle istražnih radnji biće doneta odluka da li će protiv osoba, navedenih u prijavi, biti podignuta optužnica”, stajalo je u krivičnoj prijavi.

Jedna od verzija kaže da je uzidan u temelje Erduta, tadašnjeg centra Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, druga da je bačen u Dunav sa betonskim cipelama, ali to se nikada neće saznati pošto je jedan od ubica, Gojak, ubijen u septembru 1997. godine, a ostalo je zabeleženo da je to bila prva likvidacija u Srbiji izvršena snajperskom puškom.

Dragan Jakovljević, rođeni Dorćolac i veliki prijatelj Džambe, nedavno je prvi put javno govorio o svojim saznanjima i donekle potvrdio ovu priču. Posebno se osvrnuo na Arkana.

"Nije mi bilo ni na kraj pameti da pitam Arkana u vezi Džambe bilo šta. On mi kaže: "Ode ti Džaki. Kako je glupo otišao!"

Ražnatović mu je onda rekao da nije ubio Džamba i objasnio mu zbog čega bi to bilo nelogično:

“Kaže on Draganče da ti kažem nešto. Ja da sam hteo da ga ubijem ili da mu naručim ubistvo poslednje mesto bi bio neki od mojih lokala, da li poslastičarnica, pekara ili kazino. Da ti držiš kazino i da svi znaju da ga držiš, da li bi ga ti ubio tu? Meni je Džamba bio i simpatičan. Koliko god on imao neke svoje lutke ipak je bio hrabar. Mogao sam da ga ubijem na hiljadu drugih načina. Kolima da ga neko udari, da nestane, da se zakači sa nekim klincem. Ja Željku verujem. Jedino krivično delo koje je Željko tu učinio jeste prikrivanje zločina, jer je hteo da zaštiti svoje ljude.

Navodi da je sam Ražnatović oštro zamerio svom obezbeđenju zbog ubistva Lera u njegovom lokalu.

"Arkan je bio besan na njih. Zamalo ih nije pobio. Zaista zašto bi neko to uradio u svom lokalu i sebi navukao omču oko vrata? To nema veze sa istinom, nikakvog Željkovog naloga za ubistvo nije bilo", sa sigurnošću tvrdi Jakovljević.

Džambina ćerka, Isabela, koja se rodila samo par meseca posle tragičnog događaja, ne voli da priča o tome. Porodica se godinama borila da se slučaj reši, da se pronađe telo, ali 33 godine kasnije sve je ostalo nepromenjeno. Isabela je kazala da samo želi da sahrani svog oca i da može da ode da mu zapali sveću.

"Nisam nikad javno komentarisala na tu temu. Prvo me je mama štitila od toga, a posle je meni samoj postalo naporno. Taj čuveni 23. septembar, nikad rešen slučaj koji i dan-danas skuplja prašinu u fioci. Nikad pronađeno telo i oduzeta šansa da ima svoje mesto gde mu mogu zapaliti sveću i pomoliti se. Mislim da to nijedna duša na ovoj planeti ne zaslužuje. Elem, što se tiče same priče, svi znamo šta se desilo i kako. Ne bih se tu ponavljala. Ljudi koji su bili odgovorni za to nisu živi, tako da je i njih stigla ista sudbina. Probala sam privatno da saznam detalje, ali narod se plaši da priča, a država navodno ne može da pomogne jer nema dokaza. Sve se zna, ali se ništa ne zna. Besna sam što slušam godinama iste priče, a kad pokušam da saznam nešto više, informacije se gase i ljudi se povlače. Sve ide u krug. Mogu samo da se nadam da će jednog dana istina izaći na videlo. Samo imam želju da imam gde da odem da zapalim sveću i da znam gde mu je mesto. Ako ikad iko bude spreman da pomogne da se to sve reši, rado ću pričati o tome više", završila je svoju ispovest na ovu bolnu temu Džambina ćerka Isabela.

Džamba je pola svog života proveo u domu ili zatvoru, gde je napisao nekoliko hitova bratu od tetke Džeju Ramadanovskom, poput “Teško je živeti” i “Žuta ruža”, a često je voleo da ukršta pesnice sa tadašnjim žestokim momcima o čemu je i sam govorio.

“Bilo je ludih i hrabrih, ali ja sam bio luđi i hrabriji. Jedino za koga mi je žao što nije među živima, to je pokojni Ljubomir Magaš, zvani Ljuba Zemunac, sa kojim sam se borio i nije me sramota da kažem – izgubio”, ispičao je jednom prilikom Džamba.

(Espreso/Nportal/Kurir/pripremio G.B.)