ON JE BIO LUĐI I OD KNELETA: Pirke je možda i NAJOPASNIJI momak BG podzemlja, na DAN POGIBIJE krenuo u CRKVU, pa...

Slaviša Pavić Pirke ubijen je pre 30 godina. Likvidiran je sa tri hica u grudi iz "kalašnjikova" dok je sedeo u restoranu FK Bežanija.

Pirke je važio za jednog od "najluđih" u podzemlju 90-ih godina, mada medijski nije bio toliko eksploatisan, samim tim ni poznat širem auditorijumu, a "proslavio" ga je Kristijan Golubović rekavši u antologijskom dokumentarcu "Vidimo se u čitulji":

"Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani".

- Bio je u ekipi sa Mihajlom Divcem i njih dvojica su, uz Aleksandra Kneževića Kneleta, važili za najopasnije u Beogradu. Pirketa su se svi plašili jer nije zazirao ni od čega i bio je spreman na sve. Ono što se kaže, imao je m.da - rekao je svojevremeno izvor dobro upućen u dešavanja iz najmračnijeg perioda novije srpske istorije.

- Nije previše razmišljao pre nego što bi krenuo na protivnika, bio je jako srčan i ni od koga nije zazirao. Zato su oni koji su ga ubili to uradili na tako brutalan način, nisu imali drugog izbora, plašili su ga se - dodaje izvor.

U trenutku kada je 16. avgusta 1993. godine počelo da se puca u bašti FK Bežanija, Slaviša Pavić Pirke je sedeo pola metra od Dragana Nikolića Gagija, sa desne strane, dok se sa leve strane nalazila konobarica. Ona i Pirke su odmah pogođeni. Pucnjava u kojoj je ubijen Pirke smatra se najkrvavijim obračunom u beogradskom podzemlju.

Samo pukim slučajem nije bilo više mrtvih, i ako je svako od deset ranjenih mogao da pogine. Napadači nisu otkriveni, a pucali su iz “kalašnjikova”, ”škorpiona” i pištolja. O Pirketovoj pogibiji pričao je i Kristijan Golubović, koji je konstatovao da je “Jedan Pirke morao je biti ubiven, samo ako se deset ljudi rani”, i time donekle objasnio da su napadači smišljeno napravili sačekušu u kafiću, i ranili nedužne ljude.

Dragan Nikolić Gagi, koji je sedeo pored Pavića u trenutku ubistva, otkrio je da je Pirke noć pre kobnog dana sanjao san koji je bio neka vrsta predskazanja onoga što se dogodilo.

"Veče pred pogibiju Pirke i ja smo proveli veoma veselo, u društvu devojaka Tanje i Valentine, na splavovima, uz narodnu muziku. Pre nego što će da svane, odvezli smo ih kućama, a mi smo otišli u iznajmljeni stan na Bežanijskoj kosi, takozvani štek. U dnevnoj sobi smo raspremili trosed, zadremao sam, ali su me košmarni snovi budili dva puta. Ustao sam i otišao u stan roditelja u Blok 61 da prenoćim. Kratko sam odspavao i kad sam se vratio u stan u kom je ostao Slaviša Pavić Pirke, zatekao sam Pirketa kako sedi uznemiren i izbezumljen u fotelji", prisećao se Dragan Nikolić.

Kako kaže, Pirke mu se odmah požalio da je i on loše spavao i da je sanjao pokojnog Aleksandra Kneževića Kneleta, koji je ubijen u "Hajatu".

"Rekao mi je da je sanjao pokojnog Kneleta i popa koji stoji pored njega sa ispruženim rukama prema Pirketu. Pop mu je rekao u snu: 'Kad ćeš već jednom da dođeš u crkvu i daš pare'. U snu je video i belu kozu kako stoji pored njih. Bio sam iznenađen, i pričao sam mu kako sam i ja loše spavao. S obzirom na to da sebe smatram ozbiljno religioznim, predložio sam mu da odemo u crkvu. Pirke je obično išao sa mnom u crkvu da mi pravi društvo. Seli smo u 'golf 2', koji sam ja vozio, i krenuli prema Crkvi Svetog Georgija, koja se nalazi neposredno pored stadiona restorana FK Bežanija", pričao je Nikolić.

On je rekao i da su se dogovorili da stave pare na ikonu jer je pop u snu tražio novac od njega.

"Ni danas mi nije jasno kako smo, nekim čudom, u trenutku bukvalno zaboravili da smo pošli u crkvu, umesto da, kad se upalilo zeleno svetlo, skrenem ka crkvi, udaljenoj odatle 50 ili 60 metara, ja sam produžio pravo", rekao je Nikolić.

Umesto u crkvu, produžili su u kafić, a kasnije su otišli u restoran, u kom je oko 21 sat uveče ubijen njegov prijatelj.

(Espreso/Kurir.rs)