vršnjaci iz medveđe
Došli su iz malog sela i zavladali Srbijom: Njihov mafijaški klan celo podzemlje poslao je u Kanadu, a na današnji dan i oni su završili tamo (FOTO)
Na današnji dan 2003. godine ubijena su dvojica mafijaških vođa, Šiptar i Kum. Pripadnici specijalizovanih policijskih snaga likvidirali su glavne ljude zemunske bande Dušana Spasojevića-Šiptara i Mileta Lukovića-Kuma, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja.
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Kum i Šiptar nalatzili su se u jednoj od iznajmljneih kuća koje su unapred bile pripremljena, te su ih nakon par neuspelih pokušaja, i njihovog uspeha da izmaknu nadlženima za dlaku, uhvatili na području opštine Barajevo, odnosno u Meljaku.
Njih dvojica osumnjičeni su za ubistvo premijera Zorana Djindjića i prilikom pokušaja hapšenja ubijeni su u okršaju sa policijom.
Najozloglašenija kriminalna banda u svojim početcima nije odavala utisak da će prerasti u toliku organizaciju koja će sarađivati sa samim čelnicama Miloševiće vasti i biti umešana u različite zločine.
Dušan Spasojević se pojavio u Zmeunu 1989. godine, zatim je bio kod roditelja svoje supruge Tanje u ulici Franca Rozmana. Spasojević je u Zemun došao iz opštine Medveđa iz sela Retkocer. Zbog toga je dobio nadimak Šiptar, a zvali su ga i Duća. Njegovi roditelji žive sa mlađim sinom u selu Drence kod rudnika Lece, u skromnoj kući.
Postao je član surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta, zadužen za krađu automobila. Uortačio se u tom poslu sa Miletom Lukovićem, zemljakom sa juga Srbije. Obojica su bili podstanari u Zemunu 1993. godine. Usput su i dilovali drogu, na sitno...
Dakle, dva najozloglšenija kriminalca tog vremena krenuli su sa ulice. Preko Legijine žene upoznali su se sa njim i "povezali".
Spasojevićev kum Mile Luković poticao je iz sela Donji Gajtan, u opštini Medveđa. Dušan je završio trogodišnju školu učenika u privredi, a Mile srednju elektrotehničku. Iz sela odlaze polovinom osamdesetih - Spasojević u Beograd, a Luković u Prištinu, gde je duže radio kao zatvorski čuvar.
Dva vršnjaka i drugara iz Meveđe bili su drugačije prirode. Spasojević je bio temperamentan i impulisivan, dok je Luković bio ćutljiv i promišljen. Ipak, za Šiptara su govorili da ima duh vođe. Bio je spreman na akciju.
Baš zbog toga, svojstva lidera i želje da bude vođa, kada su on i Kum dublje upolvili u biznis sa drogom, Spasojević je želeo da proveri druga, te se dogovrio sa jednim policajcem da "uhapsi" Lukovića zbog posedovanja pištolja bez dozvole. Međutim, kada je ovaj to uradio, Luković ga je udario i pobegao. Tada je Šitar stekao puno povrenje u zemljaka sa kojim će kansije i umreti.
Da su Zemunci radili organizovano i smišljeno najbolje govori to što je šira javnost za njih saznala 2000. godine kada su pokušali atentat na Vuka Draškovića, lidera SPO.
Nakon toga u periodu od 2000. do 2003. godine on i zemunski klan imalii su izuzetan uticaj na zbivanja u zemlji, sve do atentata na Zorana Đinđića. Taj je podstakao jraciju srpskih vlasti, Operaciju Sablja, čija je glavna meta bio upravo Zemunski klan.
Mnogi smatraju da Srbijom pre zemunskog klana, nije harala moćnija, zloglasnija, organizovanija i vlastima bliskija mafijaška organizacija. Njihova organizacija brojala je dvadesetak kriminalaca, a šire, armija od preko 200 "vojnika". Vršili su najteža krivična dela - tridesetak ubistava, na stotine krađa i ucena. Drogu su rasturali na tone. Prvi su na ovim prostorima počeli da otimaju ljude. Samo od otkupa dobili su više od 20 miliona evra, a od droge i ostalih prljavih poslova zgrtali su, u to vreme, na stotine miliona maraka.
Sapsojević je u Šilerovoj kupio plac na broju 38. Posle nekoliko meseci je od porodice Matijaš, na broju 40, prvo kupio baštu, a potom i njihovu kuću sa placem i počeo da zida poslovni centar i tri kuće u dvorištu. Gradnju je obezbeđivala zemunska policija, tako da su Zemunci stekli utisak da je Dušan Spasojević neki funkcioner u MUP Srbije.
Sam veh zemusnkog klana činili su Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i Milorad Ulemek Legija. Njih trojica su u to vreme bili ljudi koji su odlučivali o "životu i smrti" u Srbiji.
Spasojević I Šiptar bili su drugari iz detinjstva, zajedno su počeli, a tokom svog "staža" u podzemnom svetu poslali su mnoge "za Kandu" (to je bila šifrovana poruka članova zemsunskog klana kojom su preko telefona nagoveštavali kada neko treba da se ubije), a na kraju su završili zajedno baš na putu "za Kanadu".
Ipak, ubistvo dvojice ozloglašenih kriminalaca nikada bije do jraja razjašnjeno, iako postoji zvanična verzija događaja, koja kaže da su "pripadnici specijalizovanih policijskih snaga likvidirali vođe zemunske bande Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja.
Tada je sopšteno da je Spasojević prilikom hapšenja protiv policije upotrebio puškomitraljez M70, dok je Luković pokušao da se suprotstavi sa bombama kašikarama. Novinarima je prikazan i video snimak na kome se vide dva beživotna tela u travi, oko kojih se nalazi automatska puška i bomba. Na snimku se vide i torbe sa njihovim stvarima u kojima se nalazilo više mobilnih telefona. Pored torbe u kući u kojoj su se krili vidi se i veći broj pancira.
Spasojević je rođen 16. jula 1968. godine, a Luković, 1. marta 1969. godine. Stanovao je u ulici Partizanske vode broj 4 u Zemunu i zabavljao se sa Tatjanom Jurak, kojom se i oženio 1994. godine i dobio ćerku Jovanu.
Spasojević i Luković su bili osumjičeni za organizovanje i izvršenje ubistva Zorana Đinđića. Dušan Spasojević zvani Šiptar ili Duća bio je vođa "Zemunskog klana". Protiv njega je podneto 27 krivičnih prijava od kojih je po 4 osuđen na manje vremenske kazne. Mile Luković Kum, 34 godine, bio je neosuđivan, iako je protiv njega podneto 28 krivičnih prijava.
Jedini živi šef klana Milorad Ulemek Legija, nekadašnji pukovnik policije i komandant Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti MUP Srbije, na izdržavanju je kazne od 40 godina zbog ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, ali i drugih zločina.
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!