TERORISTA IZ NAJKRVAVIJEG NAPADA U ISTORIJI UHAPŠEN 2005. BAŠ U BEOGRADU! Jedini je POBEGAO, a "pao" na GLUPOST

Teroristički napad koji se dogodio 2004. godine u Madridu smatra se najtežim terorističkim zločinom na tlu kontinentalne Evrope u istoriji. U napadu na četiri voza javnog železničkog prevoza poginula je 191 osoba, a preko 2.000 ljudi je povređeno.

Jedan od kasnije osuđenih za učestvovanje u ovom terorističkom napadu uhapšen je baš u Beogradu. U pitanju je Marokanac Abdelmadžid Bušar.

Kobnog 11. marta 2004. godine u ranim jutarnjim časovima, deset bombi je eksplodiralo u četiri voza u Madridu. U trenutku napada, vozovi su bili prepuni studentima i radnicima, a bombe su aktivirane baš u mometima kada su najveće gužve u prevozu i to na četiri različite železničke stanice.

Eksplozija je bila neverovatno snažna, uništila je vozove, a delovi tela stradalih odleteli su u vazduh. Bombe na vozovima detonirane su uz pomoć mobilnih telefona sa pri-pejd karticom. Svaka od njih se sastojala od po 10 kilograma ukradenog industrijskog eksploziva Goma-2, zasnovanog na nitroglicerinskoj bazi.

Ubrzo je za seriju koordiniranih napada od strane španskih vlasti optužena baskijska separatistička grupa ETA. Ta grupa odbacila je odgovornost, i sumnja je pala na islamske ekstremiste kad je policija pronašla jedan kombi sa detonatorima i stihovima iz Kurana u njemu.

Kasnije, jedno pismo, navodno Al Kaidino, došlo je arapskom listu Al-Kuds u Londonu preuzimajući odgovornost za masakr. Odgovornost Al Kaide potvrđen je pronalaskom jedne kasete sa porukom te organizacije.

Tadašnji španski predsednik vlade Hose Marija Aznar je proglasio trodnevnu žalost. Sem toga ubrzo povlači svoje vojnike iz Iraka jer se u javnosti počelo spekulisati o legalnosti misije španskih vojnika u toj zemlji, a postojala je i sumnja da su aktivnosti vojske Španije u Iraku bile motiv terorističkog napada.

Sedmoro njih se ubilo

Mesec dana nakon terorističkog napada u Madridu policija je locirala teroriste. U toj akciji međutim, sedmorica terorista je detoniralo eksploziv u zgradi u kojoj su boravili i tom prilikom su stradali svi osim jednog koji je uspeo da pobegne!

Terorista uhapšen u Beogradu

Marokanac Abdelmadžid Bušar uhapšen je u Beogradu pre 18 godina na današnji dan, a za njim je prethodno bila raspisana međunarodna poternica.

Ovaj sada već osuđeni terorista, u Beogradu je priveden zbog kršenja srpskih zakona o strancima, pošto je posedovao lažne iračke dokumente sa imenom Midhat Salah. Bušar koji je u trenutku hapšenja imao samo 22 godine, uhapšen je u vozu na relaciji Subotica-Beograd.

Tokom kontrole dokumenata u vozu srpskoj policiji je bilo sumnjivo to što je Bušar odbijao da govori, pa je poslala otiske njegovih prstiju Interpolu. Ubrzo je stigao odgovor iz Interpola da uzeti otisci odgovaraju onima koje je Interpolu poslala Španija nakon raspisivanja međunarodne poternice!

Kako su mediji tada pisali, Bušar je nakon identifikacije prebačen iz jednog od beogradskih zatvora na sigurnije mesto da bi kasnije bio izručen španskim vlastima.

O Bušarovom hapšenju izveštavali su gotovo svi svetski mediji, a snimak njegovoj privođenja pušten je udarnom terminu na RTS-u.

Španske vlasti su rekle da je terorista ušao u Srbiju 22. jula preko granice sa Bugarskom i da je živeo u različitim gradovima dok je pokušavao da nađe način da stigne u Mađarsku ili u BiH.

Kasnije se ispostavilo da je upravo Bušar taj koji je jedini uspeo da pobegne tokom policijske akcije u Madridu, a ostalih sedam terorista preduhitrila su policijsku poteru, samoubilački aktivirajući eksploziv.

Abdelmadžid Bušar je 2007. godine osuđen na kaznu zatvora od 15 do 18 godina, a prema pisanju španskih medija, trebalo bi da bude pušten na slobodu u septembru 2023. godine. Bušar je prošao blaže nego što se očekivalo.

Na hiljadugodišnji zatvor osuđeni su dvojica Marokanaca Džamal Zugam i Osman Gnui i Španac Emilio Suares Traoras, glavnookrivljeni za najkrvaviji teroristički udar na evropskom tlu.

Presuda je simbolična, jer maksimalna kazna po španskim zakonima iznosi 40 godina i osuđeni će toliko i odslužiti, ali sud je milenijumskom robijom hteo da trajno obeleži strahotne razmere zločina, pa je okrivljenima računao po 30 godina za svaku od 191 žrtve i 18 godina za svakog od 1841 ranjenog, što sabrano iznosi oko 40.000 godina.

Ostalima od 28 optuženih izrečene su različite vremenske kazne, a sedmoro je oslobođeno.

Bonus video:

(Espreso/D.S.)