PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA: Za đest godina SAMO u Beogradu prijavljeno 73.765 slučajeva NASILJA u PORODICI!

Tokom prvih šest godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 1. juna 2017. godine, nadležnim tužilaštvima u Beogradu je prijavljeno ukupno 73.765 slučajeva porodičnog nasilja, a to je ujedno i broj slučajeva koje su razmatrale grupe za koordinaciju i podršku sa područja glavnog grada.

Broj prijavljenih i razmotrenih slučajeva povećavao se iz godine u godinu, a praktično je dupliran od prve godine primene Zakona sa 7.751 na 15.925 tokom proteklih godinu dana.

Grupe za koordinaciju i saradnju održale su 3.197 sastanaka za šest godina primene ovog zakona i izradile 48.092 individualna plana zaštite i podrške žrtvama.

Od kada je 1. avgusta 2022. godine na mesto koordinatora za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu postavljena tužiteljka Gorjana Mirčić Čaluković, zabeleženo je i veliko povećanje aktivnosti grupa za koordinaciju i saradnju.

Tako je za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu primene zakona povećan broj održanih sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju, za 32,5 odsto je povećan broj razmotrenih slučajeva, a za čak 37,2 odsto je povećan i broj izrađenih individualnih planova zaštite i podrške žrtvi.

Koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u izjavi za Tanjug ukazuje da statistika govori da su se žrtve nasilja u porodici osnažile i da više prijavljuju nasilje, aii i da tužioci koji koordiniraju grupama bolje uočavaju potrebu za multisektorski pristup slučajevima.

"Koleginice i kolege koje koordiniraju grupama i podgrupama za koordinaciju bolje uočavaju i razmatraju prijavljene slučajeve nasilja u porodici, kao i slučajeve kada su već prijavljena krivična dela, poput polnog uznemiravanja, proganjanja i nedozvoljene polne radnje" naglasila je koordinatorka i dodala da se i ti slučajevi razmatraju na sastancima grupe za koordinaciju i saradnju.

U svakom pojedinačnom slučaju nasilja grupa po potrebi izrađuje individualni plan zaštite i podrške svakoj konkretnoj žrtvi, odnosno žrtvama prijavljenih slučajeva nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela koje su određene ovim zakonom.

Istakla je da predstavljene brojke, odnosno slučajevi nisu krivčne prijave za nasilje već slučajevi koji su prijavljeni policiji, kao i pojedine druge radnje koje se dešavaju u partnerskim odnosima, a koje uključuju proganjanje, polno uznemiravanje ili neke druge radnje koje učinilac može da preduzme u odnosu na žrtvu.

Pojasnila je da se ovaj Zakon odnosi i na žrtve krivičnih dela u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva, pre svega na žrtve silovanja, trgovine ljudima i obljube.

"U tim slučajevima se u predkrivičnoj fazi postupka realizuje koordinacija, prikupljaju se obaveštenja i građa koju javni tužilac kasnije koristi tokom istražnog postupka" kazala je Mirčić Čaluković.

Na ovaj način se, pojašnjava, omogućava brže i efikasnije postupanje u Višem javnom tužilaštvu, kao i šire sagledavanje celog slučaja koordinacijom sa drugim institucijama i pružanjem podrške žrtvama tih krivičnih dela.

Posebno je ukazala da su i nevladine organizacije koje se bave pružanjem podrške žrtava nasilja , kao što su Autonomni ženski centar, Atina i Astra, uključene u rad grupa za koordinaciju kojom rukovodi javni tužilac.

Inače, Više javno tužilaštvo je, pored koordinisanog rada u cilju ujednačavanje prakse na području celog Grada Beograda, osiguralo i pružanje dodatne podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja, tako što je obezbedilo prostoriju namenjenu za posebno osetljive svedoke" kazala je Mirčić Čaluković.

U toj prostoriji žrtvama se pruža podrška adekvatnog informisanja o krivičnom postupku, odnosno daju im se informacije o različitim vidovima specijalizovane podrške.

Precizirala je da se pomoću tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, vrši njihovo ispitivanje u potpuno odvojenoj prostoriji u odnosu na onu u kojoj se nalazi učinilac dela i drugi učesnici u postupku.

"Ova prostorija je produkt velikog entuzijazma, kako naše IT službe, tako i uprave VJT u Beogradu i koleginice koja se bavi podrškom žrtvama. Timski rad dovodi do pozitivnih rezultata i jeste jedan vid dosledne primene zakona Srbije i primer dobre prakse" istakla je ona.

Pomenuta prostorija je, kako je pojasnila, namenjena posebno osetljivim svedocima, a mogu je pored osnovnih tužilaštva u Beogradu koristiti i osnovna javna tužilaštva u Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu i to u slučajevima nasilja u porodici prema maloletniku, nasilja koje za posledicu ima teške telesne povrede ili kada tužioci procene da je svedok izuzetno osetljiv i da mu je potrebna dodatna zaštita.

Bonus video:

(Espreso / Agencije)