JEZIVI DETALJI, HRVATIN PRIZNAO: "Nije mi bilo loše dok sam sekao tela", UŽASNO priznanje za SUROVA UBISTVA
Veljko Belivuk, Foto: Zorana Jevtić

UŽAS

JEZIVI DETALJI, HRVATIN PRIZNAO: "Nije mi bilo loše dok sam sekao tela", UŽASNO priznanje za SUROVA UBISTVA

Belivuku i njegovom klanu se na teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje

Objavljeno:

Suđenje se nastavlja sutra.

17:50 - Ubistvo Radojevića

Miljković: Ajmo na Radojevića. Kada ste bili u zatvoru da li je on Budimiru bio kum ili su posle postali kumovi?

Hrvatin: Ne znam, ali ga je zvao kume i rođeni brat mu je rekao "e takvog si našao da ti krsti decu".

Miljković: Da li je Radojević posećivao Miloša u zatvoru?

Hrvatin: Koliko znam je.

Miljković: Da li je Miloš više gotivio Zdravka ili tebe?

Hrvatin: Mene.

Miljković: Ako je ljut na Zdravka, što ga po izlasku iz zatvora zove da mu krsti decu? hrvatin: Ja to ne mogu da znam.

Miljković: Ko je i kada žvrljao grafit brata Zdravka Radojevića?

Hrvatin: Ne znam ko, ali žvrljano je. Braća Budimir su mi rekla kad ste se vratili iz Crne Gore. Miljković: Rekao si više puta, to je bilo i iz novina.

Hrvatin: Ja ne pričam šta sam video u novinama. Mislim da sam tada video i sliku. Rečeno mi je da krećemo u akciju jer se sumnja da je Zdravko sa nekim Crnogorcima, da se tada, izvinjavam se, proku*čio i da je pretio Marku Budimiru. Da je rekao ako ne nađe njega da će mu udariti na ženu i dete.

Miljković: Kada smo otišli iz zemlje?

Hrvatin: U oktobru, posle Lazara Vukićevića. Vraćate se krajem oktobra ili početkom novembra.

Miljković: Kada ti je Miloš pisao da staviš bombu pod auto? hrvatin: Krajem oktobra. Ubrzo ste i došli i tada saznajem za akciju prema Zdravku Radojeviću.

Miljković: Gde si se našao s nama kad smo se vratili?

Hrvatin: U kućić ili u bazi, ali pretpostavljam u kući jer smo tad više bili tamo. Miljković: Jesi pristao zbog para ili drugarstva sa Milošem?

Hrvatin: Tu nije nešto bilo para, a uvek prvo zbog drugarstva sa Milošem.

Miljković: Gde ti je Veljko rekao za akciju?

Hrvatin: U kući u Lisičjem potoku.

Miljković: Ko je bio tu? Hrvatin: Tu smo uvek bili ti, Veljko, ja, braća Budimir, Đurić, ponekad je svraćao Tešić, svraćao je Suba.

Miljković: Ko je organizovao pucanje na kuću Marka Budimira?

Hrvatin: Ko tačno, ne znam, išli ste ti, Lalić i Marko Budimir.

Sudija: Da li ste vi čuli da je Miljković rekao da je Zdravko Radojević bio živ i da je on to uradio?

Hrvatin: Poštovana predsedavajuća, to je bila priča za javnost, ja tvrdim da je Radojević bio mrtav kad se pucalo. Ja nisam bio radoznao i pitao za detalje, ali da sam pitao, ti bi mi sigurno rekao. Ja nikad nisam pitao, na primer, kako je Papić nastradao. Znam samo ono čemu sam prisustvovao. Miljković: Koje kombinezone i kod koga tačno kupite ti i Marko Budimir?

Hrvatin: Kupimo u Braće Jerković. Tada nisam poznavao čoveka, reč je o Dimitrijeviću.

Miljković: Da li je lično dao?

Hrvatin: Za Radojevića nisam video, a za Ljepoju da. Znam jer sam išao drugi put na isto mesto da uzmem od istog čoveka.

Miljković: Spominjeo si da smo najviše bili kivni na Radojevića, a da je najbolje prošao. Kako to?

Hrvatin: Nisam rekao najviše, ali smo bili kivni jer smo se trudili da budemo profesionalni u tome, da ne jurimo porodice ljudi. najbolje je prošao jer ste ga braća Budimir i ti poznavali.

Miljković: Ko mu je to rekao?

Hrvatin: Marko i Miloš Budimir su mu rekli da su drugi gore prolazili i rekli su "to ti je zbog žene i dece, vidi sad gde si ti, a gde smo mi".

Miljković: Kako znaš odakle smo izleteli Belivuk i ja, a nisi bio tu?

Hrvatin: Pričali ste, to je bila dogodovština, da ste se zaglavili u vratima.

Miljković: Da li si u tužilaštvu rekao da na tom spratu ima samo jedna soba?

Hrvatin: Rekao sam da znam da ima jedna soba, a da druga vrata nisam otvarao. Nisam bez Draganića istraživao kuću. Pitao sam jednom šta je gore, rekao mi je da nije sređeno, nisam se penjao.

Miljković: zašto je Miloš Budimir odbio da ubije Zdravka, a ovaj mu je navodno napao porodicu?

Hrvatin: Nije odbio, on je rekao da neće biti taj koji će da ga ubije baš zato što su ga oni najviše mrzeli i jer je pretio porodici njegovog brata. I zato što mu je kum. Miljković: Zašto baš Belivuk mora da ubije adojevića, što nisi ti?

Hrvatin: To je bila njegova volja, moja nije, Da sam imao želju, ja bih se javio kad je Belivuk rekao "ajmo braćo ko će". Ja sam ćutao.

Miljković: Gde je bila sekira?

Hrvatin: Ne sećam se tačno, ali otišao je do ulaza gde su bila metalna vrata i uzeo sekiru.

Miljković: Koliko je bilo fozni, koji noževi?

Hrvatin: Bila su tri veća noža sa žutim drškama, fosna je bila malo manje od metra, možda 40-50 centimetara dužine. Zdravko Radojević je ubijen, pa je ušao Draganić i rekao da nismo okačili najlon.

Miljković: Šta ste uradili sa sekirom, fosnom, noževima, koliko je korita bilo? Hrvatin: Dva korita je bilo, zapaljena su, fosna je zapaljena u dvorištu, za sekiru se ne sećam, možda je zapaljena.

Miljković: Šta je s metalnim delom sekire, on ne može da izgori?

Hrvatin: Toga se rešavao Draganić. Ne može da izgori, ali mogu da se unište krvavi dokazi. Ne sećam se momenta noževa.

Hrvatin na pitanje ko je kačio najlone, između ostalih, nabrojao i Zdravka Radojevića, na šta je Miljković odgovorio: "Zdravko Radojević kačio najlone? Ja lepo kažem da je živ", nakon čega je Hrvatin rekao da je u pitanju lapsus.

Miljković: Zašto se deo stvari pali u kući, a deo u njivama?

Hrvatin: Da bi ubrzali proces. Rekao sam da je mašina zabagovala.

Miljković: Rekao si da je dole sve trajalo sve sat vremena.

Hrvatin: Otprilike. Oko 45 minuta samo čekali Draganića, kada smo otišli do njega brzo je završio. Miljković: Što je bitno da se ubrza proces? hrvatin: Pričao sam, rekao je i Veljko da se Draganić buni, da bi i on tu da se zapali. Samo smo hteli da što pre završimo da idemo kućama.

Miljković: Kad ideš ka dunavu kroz voćnjake, je l' vidiš kuće na brdu?

Hrvatin: Vidi se jedna sa leve strane. Vide se svetla u daljini.

Miljković: ako vidiš njih, kako oni ne vide tebe?

Hrvatin: Vidim ih u daljini, čoveče.

Miljković: Je l' može neko iz kuće da vidi tebe?

Hrvatin: Siguran sam da ne može.

Miljković: Spominjao si kabanice. Jesu to one što smo videli ovde na slikama, što je Lalić rekao da ih nikad nije video?

Hravtin: Možda su bile drudge boje, ali su bile takve.

Miljković: Ko ih je nosio?

Hrvatin: Obukli smo svi jer je bilo hladno. Za Miloša Budimira se sećam da nije, da je nosio neki deblji duks i pantalone izjedna, možda je Draganić nosio nešto drugo, on je imao stvari u kući. Miljković: Koja su kola uzeta kod Pileta na placu?

Hrvatin: Mogu samo da kažem za auto za koji mi je rečeno da je Zdravkov. Bio je još jedan. Rekao sam da se tada spominjao Pile i Čipi.

Miljković: Jesmo se unapred dogovorili da vam isplatimo 10.000?

Hrvatin: To smo se dogovorili posle ubistva, kada smo uzeli stvari Zdravka Radojevića. Bila su kola, neke kamate i nekretnine.

Miljković: Koji je razlog?

Hrvatin: Zato što smo ekipa.

Miljković: Pa je l' ti nisi učestvovao jer su ti braća Budimir braća?

Hrvatin: Ovo je bila nagrada, mogil ste da prećutite, da kažete nema para.

Sudija je prekinula glavni pretres, a Miljkovićevo ispitivanje Hrvatina nastaviće se sutra.

17:30- Miljković se rapituje o ubijenom Lazaru

Miljković: Ko je navodno dovezao Vukićevića?

Hrvatin: Nismo to videli.

Miljković: Interesuje me "audi A4" u kom ste navodno bili ti i Budimir. Gledali smo foografije. Sećaš se tog auta place boje, karavan. Lalić je rekao da je korišćen za pratnju Vukićevića? To je taj auto?

Hrvatin: Ja sam vozio auto, to nije taj, nije bio karavan, već kupe sa troje vrata. Miljković: Gde je završio taj auto?

Hrvatin: ja sam ključ predao Subi. Ko je vlasnik, ne zna.

Miljković: Zašto je ključ kod Lalićevog stana kod tebe?

Hrvatin: otišao sam da uzmem svoj privatni aparat i aparat na koji si se dopisivao sa Stefanom Mandićem i ostao je kod mene.

Miljković: Čuo si kada je Lalić rekao da nikom nije ostavljao svoj ključ.

Hrvatin: Ja ovo tvrdim sto odsto. Uzeo sam aparate da nastavim da pišem ako ovaj bude pisao.

Miljković: Kako si otišao kad si ostavio auto?

Hrvatin: Svojim kolima. Parkirao sam gde i uvek, kada se izađe iz Lalićeve zgrade u ulici sa leve strane kada se krene ka Lisičjem potoku.

Miljković: Koliko si telefona uzeo iz stana?

Hrvatin: Moj i gugl piksel sa kog si ti pisao.

Miljković: Da li je neko pisao?

Hrvatin: Ujutru sam pisao da je aparat kod mene. Kad je pisao ja sam te kontaktirao i poslali smo jednu poruku, bila je neka bezvezna. Poenta je bila da ne ulazim u pričum, da odgovorim kratko.

Miljković: Kada si prvi put video Lazarov telefon i koji je bio?

Hrvatin: Kada mi ga je dao Nemanja Đurić, mislim da je gugl piksel, ne znam koji. Pitao sam te šta da radim s njim, rekao si čuvaj ga brate moj i posle da ga uništim. Nisi mogao da ga vidiš jer sam ga ja uništio.

Miljković: Kada je ubijen Vukićević i ko ga je ubio?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li je neko spominjao da se neko peglao peglom?

Hrvatin: Ne sećam se, to nikada nismo radili. Ne sećam se ni da je postojala pegla. Piše to u optužnici, ali nikad nikakvu peglu nisam video niti sam video da je neko nekom radio nešto sa peglom.

Miljković: Čime se bavio Lazar Vukićević?

Hrvatin: ne znam. Kriminalnim poslovima, pošto je sa ulice.

16:50 - Sudija opomenula Miljkovića, Hrvatin o uklanjanju tela

Veljko Belivuk, Zdravko Radojević
foto: Zorana Jevtić, Dado Đilas

Sudija: Optuženi Miljkoviću, jeste se odmorili, sredili. Ne možete tako da se obraćate okrivljenom saradniku. Najlakše je meni da vas opomenem, udarim... Ali ne možete okrivljenom saradniku da kažete da laže. Ja sam pročitala jedan deo, nisam do kraja, sad ću da Vam pročitam.

Miljković: 'Ajde.

Sudija je potom pročitala Hrvatinovu izjavu u kojoj je navedeno da je rekao da je mašina sečena i zavarena.

Miljković: Nije rekao da je zavarena po sredini, dok nije video sliku.

Sudija: Rekao je da ja zavarena.

Miljković: Ali nije da je po sredini.

Miljković: Što se tiče Mitića, ko je bio na kojoj lokaciji od ove tri ekipe koje su radile navodnu opservaciju?

Hrvatin: Sa sigurnošću mogu da kažem da smo Tešić i ja bili kod Cecine kuće, da je bila jedna kod blagajne i da je jedna trebalo da pokriva odozgo od Bulevara.

Miljković: Ko je vozio kombi?

Hrvatin: Tešić, a Lalić i Miloš Budimir su bili sa Mitićem.

Miljković: Ti voziš da prospu ostatke, ko je sve u tim kolima?

Hrvatin: Na prosipanje idu Lalić, Draganić, Miloš Budimir, na mene je zapalo da zapamtim put do mesta gde se dolazi kolima. Tada do tog mesta ja prvi put idem, vozi Draganić, ja sam suvozač, to je put oko 1,5 km.

Sudija: Kažete da ste prvi put učestvovali tada u uništavanje tela. Kako učestvujete, kako ste se osećali, da li je Vama pozlilo? Prvi put se susrećete sa takvim činom, uništavate telo, sečete.

Hrvatin: Nisam imao utisak da će da mi pozli. Tada trenutno nije ostavilo utisak na mene. Lagao bih kada bih rekao da jeste, a neću da lažem.

Miljković: Kada si navodno kontaktirao sa Veljkom i sa mnom, gde smo bili?

Hrvatin: Ne znam, nisam vas pitao.

Miljković: Hajde da pređemo na Vukićevića, rekao si da si datum čitao iz optužnice, to neću.

Hrvatin: Naravno, mi se ovde izjašnjavamo na optužnicu.

Miljković: Kada pravim nalog Sonik?

Hrvatin: Ne znam, znam da si se dopisivao sa Stefanom Mandićem, spominjao se neki Kockica i još jedno ime. Sa Kockicom je trebalo da pronađeš tog što ne znam kako se zvoe. Predstavio si Stefanu Mandiću da ćeš ti to da uradiš za njega. To traženje je bilo negde sa Karaburmi. 2

Miljković: Da li sa naloga Sonik pišem sa Kockicom?

Hrvatin: Ne znam da si pisao sa Kockicom, znam šta si pisao sa Stefanom Mandićem.

Miljković: Za Mileta Kapetana saznaješ od mene?

Hrvatin: Saznajem za posao. A pre posla saznajem za Mileta Kapetana koji je preuzeo na sebe da vodi razove sa kavačkim klanom, sa nama, pre svega sa Veljkom i sa tobom.

Miljković: Pre kog posla?

Hrvatin: U danima pre nego što ste krenuli da otmete Mileta Radulovića doel.

Miljković: kada smo krenuli?

Hrvatin: ne znam, znam da je akcija bila uspešna jer da nije ne bismo izveli akciju prema pokojnom Lazaru Vukićeviću i planirali akciju prema Šarcu.

Miljković: Kada si se priključio?

Hrvatin: Par dana pre 14. oktobra.

Miljković: Kada tačno, radi nekog dogovora? Hrvatin: Kad ste vi dogovorili ceo taj posao. Moje saznanje je nekoliko dana pre 14. oktobra saznajem da imamo akciju, da vi idete za Crnu Goru, ako uspete da onda navlačimo Šarca i Vukićevića.

Miljković: Ko ti kaže da idemo u Crnu Goru? Ljudi na sastanku?

Hrvatin: Ne, ja saznajem konkretno od vas da ima akcija, priključujem se i vi odlazite tih dana. A o akciji smo pričali u stanu kod Lalića.

Miljković: Šta radite nekoliko dana do 14. oktobra, idete li kući? Hrvatin: Mi se tu dogovaramo i čekamo da uspešno izvedete akciju, pa da nađemo auto i mesto gde će da dođu. Naravno da smo u tom periodu izlazili. Ako me pitaš da li sam od 12. do 14. spavao kod Lalića, ne sećam se, često sam spavao kod Lalića, ali smo veći deo vremena proveli tamo. Vi ste tajno išli, niko nije znao.

Miljković (kroz smeh): Niko nije znao, a ti znaš.

Hrvatin: Nije znao širi krug ljudi.

Miljković: Ko je pisao sa Miletom i dogovorio sastanak?

Hrvatin: Ne znam, ali mogu da zaključim da je izvesni Zemo jer je Marko Budimir rekao da je on 90 odsto zaslužan za to što smo nahvatali Mileta Kapetana.

Miljković: S kim komuniciraš?

Hrvatin: S Veljkom nisam, s tobom jesam. Bila je grupa, zvala se Šarac posao. Ali smo otišli po jednokratne aparate, da ne idemo sa svojim aparatima. Pošto je Marko Budimir vozio, ja sam koristio njegov aparat, moj je bagovao. Kad smo se rastali, Budimir je odneo aparat. Imao je Tešić jedan i Đurić jedan.

Miljković: Jeasm ja sa navodnog Komoda spojen sa vašim novim aparatom?

Hrvatin: jesi, Miloš Budimir je napravio grupu i ubacio te da možemo da komuniciramo nadalje. Miljković: Šta sam ti rekao, ko je Kasap?

Hrvatin: Da je opasan lik koji je ubica za škaljarce i da je imao nekoliko ubistava. To sam prvi put čuo za Kasapa. Kasnije u policiji saznajem da je to Hodžić.

Miljković: Kad je uništen "fiat doblo"?

Hrvatin: Posle vašeg hapšenja. Džoni Vušović i Dekster su dali nalog iz zatvora.

Miljković: A oni su vrućim autom radili gudru?

Hrvatin: Pa procenjeno je da auto nije vruć, zato i nije tad uništen.

Miljković: kakvim čaršafom je pokriven Hodžić na slici?

Hrvatin: Tamnijim. Miljković: Rekao si da je do glave. Šta se vidi na glavi, gde leži? Hrvatin: na dvosedu nekom, kao na nekom krevetu, leži kao da je na leđima.

Miljković: Opiši lice, povrede.

Hrvatin: ne mogu, nisam zagledao.

Miljković: Kako znaš da je mrtav?

Hrvatin: Pa vi ste pričali, ima i ona slika gde je izvrnut kod prozora.

Miljković: Da li si zaključio da je mrtav sa like ili iz naše priče?

Hrvatin: Sa slike nisam mogao, nije vilo krvi, vi ste pričali da je bio naoružan i da ga je Hel dobro pogodio.

Miljković: Kako je bio obučen Mile?

Hrvatin: Sećam se trenerke kad je ležao na podu i Marlboro cigare, jedna mu je bila u ustima i rekli ste da ste mu dali i cigaru. Video sam, o tome neću da pričam, i sliku na tv-u kada on leži na zemlji, a vas dvojica sedite zagrljeni i kucate na telefonu.

Miljković: Rekao si da smo mi futrolu počeli da koristimo od Vukićevića jer smo od nekog Šerifa saznali da mogu da nas hvataju na baznim stanicama.

Hrvatin: Da, odlučili smo ad hok, koristili smo i za Mladena Lazarevića jednokratne aparate ja i dvojica mesara,

Miljković: Hajde da se zadržimo na futroli.

Hrvatin: A, futrola je korišćena samo z

Miljković: što nismo koristili futrolu posle Vukićevića?

Hrvatin: Nisam ja planirao, ti i Veljko ste, to vi možete da kažete.

Miljković: Jesi nekom rekao da je futrola kod tebe?

Hrvatin: Nisam, niko nije pitao, Vukićevićev telefon bez kartice mi je donesen u futroli i futrola je ostala kod mene.

Miljković: Kako znaš da je to Vukićević?

Hrvatin: Zato što smo njega ubili, znaš dobro da je on iako ga ja nisam video, jer su ga znali i braća Budimir, tvoji veliki drugovi iz detinjstva.

Miljković: Zneči ne znaš. Hrvatin: Znači znam.

Miljković: Kog datuma sam vam rekao da nastavite da pišete sa mandićem?

Hrvatin: tog 14. Uspeli su porukama da ne posumnja nešto prema tebi. Rekao si da je pisao na aparat Mileta Kapetana i da ne može da nađe tebe.

Miljković: Kad pišu da li ste zajedno?

Hrvatin: Sigurno sam sa Lalićem i Markom Budimirom u stanu kod Lalića i rekao bih da su bili i Miloš i Tešić. Javljeno je da planiramo akciju, da čekamo mrak, da nađemo mesto za Šarca koji dolazi prvi, da posle neka dva sata treba da dovedemo Vukićevića.

Veljko Belivuk, Suđenje velji nevolji
foto: Zorana Jevtić

Miljković: Kako znaš šta Nemanja Đurić saopšteva Vukićeviću?

Hrvatin: zato što znam šta smo se dogovorili da kaže, prednačio je Marko Budimir, koji ga je vodio da pokaže put.

Miljković: Šta je Lalić rekao?

Hrvatin: On je predložio za futrolu. Vi ste o svemu tome bili obavešteni .Trebalo je da mu kaže da je sve tajno, da ćemo da imamo pratnju da Belivukova ekipa ne bi vršila kontrapratnju.

16:00- Hrvatin o ubistvima unutar klana

Miljković: Šta se dešava kada polijete sonu kiselinu?

Hrvatin: Neprijatni miris, pa posle nekog vremena kao da krene da magli.

Sudija: Šta ste imali obučeno?

Hrvatin: Za Mitića samo u donjem vešu, oni su imali papuče, ja sam imao gumene čizme. Nismo imali ni hirurške rukavice, samo ove molerske. Čim smo prosuli kiselinu izašli smo.

Miljković: Da li ta izmaglica utiče na vas?

Hrvatin: Sigurno da utiče, miris je bio nesnosan, ne možeš da ostaneš da sediš tu unutra.

Miljković: Što bi se gušili u tome, što ne upalite ventilaciju?

Hrvatin: Nemam odgovor na to pitanje.

Miljković: Koji se najlon stavljao u garažu i zašto?

Hrvatin: Bio je tanji najlon, stavljao se kad se nose korita da se ne prosipa nešto. Pre sone kiseline smo se i okupali crevom.

Miljković: Najlon je nov ili korišće?

Hrvatin: Nov je najlon.

Miljković: Št asu savetovali Lalić i Budimir oko mašine?

Hrvatin: Sećam se da je Draganiću stala mašina, pali su osigurači. Oni su mu rekli da proba na način kao i prošli put, da ne izmišlja. To je trajalo nekih pola sata.

Miljković: U koji šteker je ukačena mašina?

Hrvatin: U garaži se ne sećam tačno, ali kad je bila u prostoriji se uključivala se u struju u samoj prostoriji. Nisam ja uključivao mašinu, nisam obraćao pažnju. Kad je mašina bila u prostoriji, ja sam učestvovao samo u rešavanju leša, u pripremi za mašinu.

Miljković: Na koje se dugme pali mašina?

Hrvatin: Draganić je kad je bila mašina u garaži, palio na prekidač sa desne strane mašine, do zida. Miljković: Koje je boje dugme?

Hrvatin: Nisam zagledao, mislim da je neka tamnija boja.

Miljković: U koju se stranu noževi vrte, melju?

Hrvatin: To je bila rupa u koju smo ubacivali pripremljene delove tela. Vrtelo je na napred, i zlazilo je na napred. Kako ja da znam dal i vrte levo ili desno, nisam ja sklapao mašinu.

Miljković: Kojom rukom je Draganić ubacivao delove u mašinu?

Hrvatin: Ja sam stajao sa leve strane mašine, iza mi je prostorija, a Draganić je do zida. Ja levom rukom pridržavam korito, a on vadi desnom rukom meso i ubacuje u mašinu.

Miljković: Rekao si da si pomagao u sklapanju mašine sa Draganićem. Da li Draganić uopšte ima oštećenje na levoj ili desnoj ruci? koliko ima prstiju?

Hrvatin: Nisam obraćao pažnju.

Miljković: Kada bih ti rekao da Draganić nema dva prsta, kako nisi video?

Hrvatin: Nisam obraćao pažnju.

Miljković: Da li si čistio mašinu?

Hrvatin: Samo sam jednom učestvovao posle Nikole Mitića.

Miljković: Da li mašina ima var na sredini ili još negde?

Hrvatin: Taj se video i iz daljine, dalje nisam zagledao.

Miljković: Da li si taj var video i na slici?

Hrvatin: Ja sam rekao da sam kad sam ušao u prostoriju da pomognem Draganiću i Jankoviću da namestimo motor video taj var na sredini. To se vidi i na slici.

Miljković: Ja te pitam gde si video jer si rekao da ima var, ali nisi rekao da nije na sredini. Doneću ti da ti pokažem.

Hrvatin: Donesi i pogledaj šta piše i u nastavku.

Sudija je pročitala Hrvatinov iskaz, a Miljković je odgovorio "Nigde nisi rekao da je zavareno po sredini, lažeš i Draganiću fale dva prsta na levoj ruci"

15:40- Otmica Mitića

Miljković: Da li imaš saznanja da li su kamere snimile otmicu?

Hrvatin: Veljko i ti ste rekli da mora što pre da se završi, on je brzo sklonjen sa stadiona jer je Veljko spomenuo da je otet na ulici i da ima kamera. Ali si ti rekao da ne brinemo o kamerama, da je advokat živeo tu i da će snimci na kojima bi mogla da bude otmica da budu obrisani.

Miljković: Za advokata možeš da kaže jer si čitao iz optužnice.

Hrvatin: Pa, naravno da sam čitao optužnicu.

Miljković: Na koji način bi to advokat ispeglao?

Hrvatin: Nije mi rečeno.

Miljković: Koliko kombija belih si video na parkingu?

Hrvatin: Nekoliko. Ovaj sam zapamtio kad sam ušao.

Miljković: Kako sad sudsko veće da zna koji je taj kombi?

Hrvatin: Ja sam opisao kombi,drugi nisu bili takvi, nisu imali prozore nazad. Ovaj je imao nzatamnjene prozore.

Miljković: Rekao si da ti je Belivuk rekao da ideš sa stadiona, a da on i ja ostajemo da čekamo policiju. Do kad smo bili tamo?

Hrvatin: ne mogu da znam, nismo bili na komunikaciji. Kontaktirao si me oko sedam-osam uveče, nisam znao gde si bio, ali si mene pitao da idem u treću smenu da čuvam ovog što smo ga oteli.

Miljković: Da li je policija došla na stadion?

Hrvatin: Koliko se ja sećam, ne.

Miljković: Gde si bio 11. avgusta?

Hrvatin: Ispočetka kod kuće, pa u "bazi". Tamo je bilo brdo ljudi, i Lalić, Veljko i ja sigurno i Miloš Budimir.

Miljković: rekao si da je tu pao dogovor da učestvuješ u uništavanju Mitićevog tela. Ko ti je rekao?

Hrvatin: U bazi je pao dogovor. Ne sećam se pojedinosti, znam šta je dogovoreno.

Miljković: Je l' rečeno ko će da sekira?

Hrvatin: Ne to je određeno na licu mesta. Iz priče znam kako je ubijen, Miloš i Lalić koji su bili tamo mi je rekao da je zadavljen.

Sudija: Da li ste vi tamo znali na koji način se to radi?

Hrvatin: Ne, saznao sam kada sam došao, tada mi je u kući Miloš Budimir rekao kako se odvajaju delovi tela. Ja sam znao da postoji prostorija kao iz Netfliks filmova.

Miljković: A kako je uništeno telo navodno pokojnog Veličkovića? Da li si to znao pre čitanja optužnice?

Hrvatin: Ne.

Miljković: Rekao si da je Tešić išao po novi "Skaj" aparat. Zašto, ako imate motorolu?

Hrvatin: Išao je pre dogovora da će da se koristi motorola. Ti si mu rekao da ide po novi aparat jer je imao "ajfon", a svima je tada "ajfon" bagovao.

Miljković: Opiši izgled motorole.

Hrvatin: Podešen je bio kanal. Bilo je dugme sa strane, kad pritisnem pričam, kad slušam pustim. Imala je sive detalje, bila je srednje veličine.

Miljković: Gde je Lalić meni i Veljku dao motorolu, a gde vama? Hrvatin: Nama na parkingu restorana Milošev konak.

Miljković. Ko je bio na parkingu?

Hrvatin: Miloš Budimir, Lalić, Frozen, Tešić, Stošić, Đurić.

Miljković: Ko je ušao u koji auto?

Hrvatin: Ja znam da sam ja bio sa Tešićem.

Miljković: Gde je nama dao motorole? Hrvatin: Bile su u kancelarijim, Lalić je došao samo da vam pokaže kako da ih namestite. Miljković: Da li je bio sastanak da se dele tri ekipe?

Hrvatin: Nike bilo sastanka, sve je bilo usput. U Miloševom konaku smo se dogovorili ko će gde da stoji, u godovoru sa Veljkom i Markom. Ne može sastanak da bude usred akcije.

Miljković: Za Đurića si rekao da nije bio u pratnji, a on je dve godine ovde sa nama zbog tvoje reči. Što si promenio mišljenje?

Hrvatin: Vidiš, moja izjava je za dobro jednog od optuženih. Imao sam vremena da se prisetim, zato sam došao ovde da govorim istinu, ovo mi je sada prioritet u životu. Meni je taj ručak pravio problem. Znao sam da se nemanja Đurić pojavio na ručku, pa sam ga ubacio u akciju. Ja sam to prepravio i u svojoj pisanoj izjavi i već sam Đurića isključio iz toga.

Miljković: Je l' ta sveska i dalje kod tebe?

Hrvatin: Nije. Miljković: Da li i dalje možeš da je gledaš?

Hrvatin: Nisam pitao da je gledam, ne treba mi.

Miljković: Ko je i gde javio da je crna "honda" u pratnj?

Hrvatin: Ne sećam se da li je Lalić ili Milš Budimir, ali je javljeno kad ste skrenuli kod blagajne i kad ste krenuli ka Marakani.

Miljković: Gde je javljeno? Na motorolu?

Hrvatin: Mislim da je ima motorolu i na grupu. Ja sam izdiktirao tablice, ne znam da li na motorolu ili na gupu.

Miljković: Da li smo Veljko i ja sami u kolima?

Hrvatin: Ti si bio u svojim kolima, Veljko je bio u svojim, koliko znam niko nike bio s vama. Miljković: Kada navodno vidiš našu kolonu, kojim redom idemo?

Hrvatin: Ti si prvi, Veljko drugi, obezbeđenje je treće.

Miljković: Da li si video samu otmicu?

Veljko Belivuk
foto: Zorana Jevtic, MUP

Hrvatin: Nisam prisustvovao, ti si mi ispričao.

Miljković: Da li si video enkog au unutrašnjem delu restorana kad si prolazio? Hrvatin: Bilo je ljudi, ali ne mnogo. Ne znam koliko tačno i ko tačno.

Miljković: Da li si u bašti video neke ljude?

Hrvatin: Nisam se obazirao koliko ljudi ima po bašti, skoncentrisao sam se da dođem da vidim čoveka koji je uhvaćen.

Miljković: Ko ti je rekao da je u kancelariji?

Hrvatin: Pa sedeli smo u kancelariji, kako gde? Tamo smo se uputili, vi ste bili ispred. Miljković: Ko je bio ispred, ko unutra?

Hrvatin: Ne sećam se, ali muslim da si ti sve vreme bio ispred i pregledao si Mitićev aparat. Miljković: Kako je bio upisan Lazar Vukićević?

Hrvatin: Ne znam, ja sam čuo nadimak Sven, ali ne znam da li je tako bio na "Skaju" i na Mitićevom aparatu, ili mu je to ovako bio nadimak.

Miljković: Rekao si da sam sa Mitićevog telefona pričao sa Vukićevićem.

Hrvatin: Ja sam bio tu kada si razmenjivao poruke sa Lazrom Vukićevićem, zvao si me.

Miljković: Da li je to glas Lazara Vukićevića?

Hrvatin: Ne znam. Pa Mitić je rekao da radi za Lazara Vukićevića. Ali pričao si s njim, rekao si da ste nekada bili dobri, a da on sada radi sa Šarcem i škaljarskim smećarima i da hoće da te ubije. On je rekao da radi sam, pitao je da li će Mitić da bude pušten i rekao si da hoće.

Miljković: Kad sam navodno oteo Mitića, ko je kog apretekao, on mene ili ja njega?

Hrvatin: Vi ste stali, on je pretekao celu našu kolonu, pa je stao. Ti si prvi izašao i krenuo ka njemu. Ja mroam da objasnim kako mi je on rekao, ja da sam bio fizički prisutan ja bih rekao šta sam video.

Miljković: Reci mi, Bojane, da li mjožeš spolja i iznutra da mi opišeš kad?

Hrvatin: Spolja je bio žt, iznutra se video da je radni auto. Sedeli smo na kantama, bilo je alata. Sa strane nisu bili prozori, pozadi su bila dva stakla, a između tovardnog i vozačkog dela nike bilo stakla, mogli smo da komuniciramo sa Spasojevićem i Milošem Budimirom. Ulazili smo u tovarni deo pozadi, ne znam da li je postojala mogućnost sa strane.

Miljković: Gde ste prvi put stali kad ste sumnjali da vas neko prati?

Hrvatin: negde na putu do kuće i još jednom pred samo skretanje za Livadice.

Miljković: je l' Spasojević ušao u kuću kolima i kako?

Hrvatin: jeste, mislim da je u rikverc. Otišao je čim smo mi izašli.

Miljković: Ko je napravio skrivenu prostoriju i kada?

Hrvatin: Iz razgovora sa Vladom Draganićem, on je napravio za uzgoj marihuane, izbacio je odatle dva-tri uzgoja. Ne znam kada je napravio

Miljković: rekao si da si video nešto što liči na sanduk municije. Koliko put au životu si video vojni sanduk?

Hrvatin: Nekoliko puta.

Miljković: Koliko je to bilo obmotano?

Hrvatin: Tada je bio umotan u sreč foliju, sanduk je bio zelenkaste boje.

Miljković: Opisivao si cevi. Da li si ranije rekao da je jedna cev?

Hrvatin: Možda, pa sam se prisetio da su dve cevi. Miljković: Da li postoje još neke cevi u toj skrivenoj prostoriji?

Hrvatin: Ne sećam se. Za ove dve se sećam, bile su obmotane nekim najlonom i Draganić mi je rekao da je to za ventilaciju.

Miljković: Da li si pratio medije?

Hrvatin: Naravno da sam pratio jer se ticalo i mene, ali nisam intenzivno čekao da neko izađe. Miljković: Da li si tad video neke slike?

Hrvatin: jesam, ne znam koje.

Miljković: Ali se tačno sećaš koje sam ti slike ja pokazao?

Hrvatin: Pa, naravno da se sećam.

Miljković: Koliko je štekera bilo? Hrvatin: otkud ja znam.

Miljković: Sudija, ja pitam za štekere jer se tako i Lalić pravio pametan i brojao štekere.

Hrvatin: Pa nisam ja zagledao štekere.

Miljković: Cedićemo te, Bojane, do zadnjeg.

Sudija: Treba mi da dozvolimo da ga cedite.

Miljković: Odakle ti saznanje da smo nekom zakačili želudac, pa da je miris terao na povraćanje? Hrvatin: Miloš Budimir mi je rekao, da se to desilo jedan od prethodnih puta.

Miljković: Da li može sekira i bez tih zasecanja da preseče?

Hrvatin: Naravno da može, ali treba više udaraca i da li će da se udari svaki put na isto mesto. Miljković: Koliko je trajalo sečenje?

Hrvatin: Oko sat i po vremena.

Miljković: A prosipanje?

Hrvatin: Još sat do dva jer je bilo problema sa mašinom oko paljenja.

Miljković: Šta ste uradili sa tri noža, sekirom i fosnom?

hrvatin: Nisam video svojim očima, ali pretpostavljam da je Draganić učestvovao.

Miljković: Da li ste pronašli nešto tamo kada si vodio policiju tamo? Hrvatin: Ja sam ih samo odveo, nisam učestvovao u praćenju.

15:15- Hrvatin o stadionu

Miljković: Da li su sve četiri kamere na istom monitoru u kancelariji?

Hrvatin: verovatno su sve na jednom, bilo je podeljeno, ali ja kad sam bio gledali smo samo sa jedne kamere.

Miljković: Koliko dana pregledamo snimke na stadionu?

Hrvatin: Ja sam sa Lalićem i Milošem pregledao devetog. Možda je bio Tešić, ali neću da tvrdim. Miljković: Koje snimke si pregledao?

Hrvatin: Ne znam kad je tačno snimljeno, ali je osmog ili sedmog postojao snimak, ne baš tog dana. Miljković: Da li se sećaš ko je bio na stadionu i da li se nešto čudno dešavalo u restoranu?

Hrvatin: Ne sećam se.

Miljković: Reci mi, Bojane, da li smo tu sprovodili još neku akciju ili smo 9. avgusta samo gledali kamere? H

rvatin: Tada iz priče sa Milošem i Lalićem znam da su imali zadatak da probaju da slikaju taj stan u Humskoj, da vide da li će da uhvate Salvatorea ili nekog drugog za koga sumnjaju da je u tom stanu. Ne znam da li su to radili dan ranije ili tog dana.

Miljković: Beli zatamnjeni auto, rekao si da sam ja rekao da je u njemu Vukićević? Hrvatin: Sumnjao si, ali ta sumnja je bila čvrsta. Ja sam znao za Šarca, kad smo gledali snimke saznajem da i Vukićević opservira stadion i prati nas. Sumnjalo se da je SUV ili BMW X6. On se velikom brzinom spuštao niz ulicu. Kada smo stopirali bila je zamuljana slika i nije moglo da se potrvdi koji je model.

Miljković: Kako smo razdvajali koja su kola sumnjiva, a koja ne, kad je ulica prometna? Hrvatin: Ne znam, taj je izdvojen kao sumnjiv jer se spuštao vleikom brzinom. Navodiš me da pretpostavljam, ja to neću. Verovatno je bio sumnjiv zato što, kada ste se pokrenuli sa stadiona, i mali ste informaciju da je jedan auto krenuo brzo. Eto, pretpostavka.

Miljković: Koji auto smo tražili kad ne znaš ni koji auto?

Hrvatin: Tražili smo ljude, u tim danima smo dobili i slike Salvatorea, sa Vukićevićeve strane 3,4 čoveka, živi negde u Pančevu, bio je dobar sa braćom Budimir, znam ga kao Mongol, bila je njegova slika sa manjim psom kako leži na krevetu. Posle ubistva Mitića se spominjalo da mu je zapaljen stan i da je na putu za Rašku uhapšen sa pištoljem i količinom kokaina. Pričali smo da se uplašio i da se sam uhapsio jer smo sumnjali da smo sa Lazarom Vukićevićem. Bila je priča posle ubistva Mitića da mu je upaljen stan i da je na putu za Rašku uhapšen i sumnjali smo da se sam uhapsio jer je uplašen. Ličio je na nekog džudistu ili MMA fajtera.

Miljković: Gde bi oni nas trebalo da likvidiraju?

Hrvatin: Ne znam. Koliko se sećam, bilo je govora da su kod Mitića bile neke slike tvoje kuće, da je on znao adresu.

Miljković: Što bi nas onda opservirali ispred stadiona, kad znaju gde živim?

Hrvatin: Pa to je njihov plan, nije moje da pričam o tome.

Miljković: Kako smo i kada Velja i ja 10. avgusta došli na stadion?

Hrvatin: Tebe se sećam, ti si došao oko devet sati. Videli smo dvojicu koji su bili sumnjivi, imali smo manji plavi auto, trebalo je i da ih slikamo. Kada se budete pojavljivali, oni su trebali da se pokrenu, ali ništa od toga nije bilo. Ti si došao svojom blidom. Nisam video fizički, ali svaki dan si tako dolazio.

Miljković: Da li smo se videli taj dan? Kako smo bili obučeni?

Hrvatin: Videli smo se, ali ne sećam se kako je ko bio obučen.

Miljković: Kako ti ej ostao u memoriji Stošić?

Hrvatin: Jer je bilo upečatljivo, bio je u japankama.

Miljković: Kako ti nije bilo upečatljivo da Stošić nije bio s tobom? Čiju si izjavu čitao pa si se prisetio da niej bio s tobom?

Hrvatin: Čitao sam svoju izjavu i Lalić je davao izjavu... Stošić je bio u ptvom delu u kolima s nama, posle nije.

Miljković: Slušao si Lalićevu izjavu, pa si se setio?

Hrvatin: Ne, setio sam se dok sam čitao svoju izjavu.

Miljković: To je nebuloza. Ko se našao s tobom.

Hrvatin: Tešić, Miloš Budimir, Srđan Lalić i Frozen, Lalićev drug. Kasnije se priključuje Tešić i Aleksa Stošić.

Miljković: U kom ste autu bili?

Hrvatin: Svetliji auto, "mercedes A klasa".

Miljković: A druga kola i ko je u njima?

Hrvatin: Već sam to rekao. Miloš Budimir je bio sa svojim kolima, "golfu".

Miljković: Da li je to "golf" sa slika ovde?

Hrvatin: Koliko s esećam on je vozio crnog "golfa" šesticu, ali bio je i sivi i još jedan.

Miljković: Lalić?

Hrvatin: Našli smo se peške, posle ga nisam video.

Miljković: Jedan auto ti i Tešić, ostali?

Hrvatin: Miloš Budimir i Tešić, Lalić i Frozen.

Miljković: Rekao si da smo Veljko i ja navodno izašli sa stadiona nekim "golfom" da vršimo opservaciju. Kad je to bilo?

Hrvatin: U jednom momentu se odlučilo da kao fora ti izađeš blindiranim autom. Sećam se da ste izašli jer nas je bilo malo. Seli ste u zatamnjenog "golfa" da se pomogne u opservaciji, praćenju io obezbeđenju te blinde.

Miljković: Da li je to "golf" koji je Lalić pokazao na slikama i rekao da smo skinuli zatamnjena stakla?

Hrvatin: ne mogu da tvrdim, onaj je bio vidno zatamnjen.

Miljković: Da li bi mogao da nam daš značajnu karakteristiku toga auta?

Hrvatin: On je bio baš mat siv i to crno je dolazilo do izražaja. Taj auto sam viđao i ispred Lalićevog stana kad ste dolazili do njega. Oštećenja nije bilo, dalje nisam zagledao.

Miljković: Šta je trebalo da pokrijemo, ako si rekao da je bilo previše paranoje, a konkretno nismo znali ništa?

Hrvatin: Trebalo je više ljudi da pokrije oko stadiona.

Miljković: Imamo navodno nekog Zemu koji nam daje informacije i mi idemo pešaka? Zašto nemamo prave informacije pa istražujemo?

Hrvatin: Postavili smo se da bi se potvrdila informacija da postoji pratnja i potvrdila se popodne kad smo uhvatili Nikolu Mitića.

14:45- "Ostatke tela smo bacali u reku"

Sudija se obratila na početku suđenja i rekla da se ispravlja transkript sa glavnog pretresa od 24. februara na tri mesta i istakla da je došlo do greške u transkriptu.

Za sudsuku govornicu pozvan je okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin, a u glavni deo sudnice je, u pratnji policajaca, pristupio i optuženi Marko Miljković.

Miljković: Rekao si da si vodio policiju da im pokažeš kukuruznjak.

Hrvatin: Nikad.

Miljković: Da li si išao sa policijom da im pokažeš mesto u kukuruzu gde je namamljen Veličković? Hrvatin: Nisam, išao sam da im pokažem mesto na kom smo prosipali ostatke u reku. Pre izjave u tužilaštvu, dan nakon što sam uhapšen. Koliko se sećam išli smo rpeko Vrčina.

Miljković: Da li ste išli u kuću u Ritopek?

Hrvatin: Ne, prošli smo pored kuće, nismo se zaustavljali, ni ulazili.

Miljković: Možeš li da mi opišeš kako je bio obučen Veličković?

Hrvatin: Ne sećam se. Miljković: Da li i dalje ideš na hemioterapije? Hrvatin: Nikad nisam išao. Miljković: Da si u pritvoru da li bi imao adekvatnu medicinsku negu?

Hrvatin: Pretpostavljam da bi Zavod za izvršenje krivičnih sankcija izašlo u susret uz medicinsku dokumentaciju.

Miljković: Da pređemo na Mitića. Od koga smo dobili informaciju da nas neko prati?

Hrvatin: Spominjan je neki Zema.

Miljković: Šta znaš o tome da smo mi oteli nekoga?

Hrvatin: Znam da se desilo u Crnoj Gori u nekoj kući, da je dogovoren sasatnak, ali da je u pitanju bila otmica. Miljković: Da li nas opserviraju isti ljudi koji treba da nas likvidiraju?

Hrvatin: Ljudi koji su opservirali je trebalo da dojave iz stana kad krenete sa stadiona ljudima oko stadiona. To smo mislili, posle je Mitić potvrdio. Dan ili sva oko ubistva Mitića je uhapšena grupa ljudi i Veljko i ti ste sumnjali da su to ubice koje su čekale da im logistika javi. Tada se sumnjalo na Nikolu Vušovića, smatralo se da je povezan sa tim ljudima, ali to je Radoje Zvicer ispeglao. Veljko je bio ljut, malo je falilo da krenemo i na Nikolu Vušovića.

Miljković: Kako je ispeglao?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Za Vukićevića i Šarca, koji je vođa OKG koja hoće da nas likvidira?

Hrvatin: Svaki je bio vođa svojim ljudima, ti si pričao da im je šef bio Kapetan. Miljković: To je neposnerdno saznanje, a ja to nisam rekao.

Hrvatin: D ali si ti uopšte Marko Miljković?

Miljković: Čija su gurpa ovi što je trebalo da izvrše likvidaciju?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Rekao si da je Mile vođa te kriminalne grupe.

Hrvatin: Ti si rekao šef, tako si predstavljao.

Miljković: Da li znaš Nikolu Mitića, da li ga mi znamo?

Hrvatin: Ne. Miljković: Ko je Mitić po hijerarhiji u toj grupi?

Hrvatin: Znam da je bio Vukićevićev čovek, da nije znao Šarca.

Miljković: Koje još ljude znaš iz tih grupa?

Hrvatin: Samo sam čuo za Salvatorea, trebalo je i njega da likvidiramo, ali to se nije desilo. Miljković: Koju je ulogu tu imao Salvaore?

Hrvatin: Sumnjalo se da je on ili više njih neko ko gleda na kapiju na koju smo ulazili u restoran iz stana u Humskoj sa najviših spratova. Potvrdilo se sa otimanjem Nikole Mitića.

Miljković: Kome je dojavljivao Salvatore?

Hrvatin: Ne znam tačno. On je vizuelno mogao da gleda iz tog stana.

Miljković: Da li smo znali kako izgleda?

Hrvatin: Znali smo, imali smo njegovu sliku sa Šarcem, on vozi Šarac iza, odradili su selfi. Crn momak, mlađi.

Podsetimo, na prethodnim ročištima Hrvatin je govorio o svojim saznanjima u vezi sa krivičnim delima koje obuhvata optužnica, a potom i o ubistvima na Krfu i u Atini.

Sedam ubistava

Belivuku i njegovom klanu se na teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje.

Sud je u junu potvrdio novu optužnicu, drugu po redu, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine.

U okviru prve optužnice na teret im se stavljaju ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Zdravka Radojevića i Lazara Vukićevića.

(Espreso/Telegraf)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.