"VOLJENI NE UMIRU, DOK MI ŽIVIMO"! Mural mladića koji su se utopili u Savi, rasplakao Srbiju (FOTO)

Nakon što su poginuli utopivši se u Savi, Aleksandar Marković. i Filip Lovčević dobili su mural u Takovu kod Uba. Obojica su imali 29 godina i zajedno su odrastali, išli u školu, bili najbolji drugovi, pa zajedno izgubili život u reci Savi.

Na muralu su naslikani njih dvojica sa imenima, a iznad njih nalazi se natpis "Voljeni ne umiru dok mi živimo".

Podsetimo, njih dvojica i treći drug N. L. (27) iz Takova sa porodicama su u nedelju bili na pikniku u vikendici na obali reke, koju im je za tu priliku pozajmio jedan prijatelj. Pekli su jagnje, uživali odmarajući se pored vode. Ništa, kažu, nije nagoveštavalo tragediju. U jednom trenutku su se odlučili da se rekom provozaju motornim čamcem, ali se nasred Save motor ugasio.

U međuvremenu, voda je prodrla u plovilo, na mestu gde je Sava duboka više od pet metara. Njihov prijatelj, N. L. je uspeo da iskoči i stigne do obale, a njih dvojica su, kao neplivači, brzo nestali pod vodom... Njihove supruge i deca sa obale su posmatrali stravičnu scenu, ne mogavši da im pomognu.

- Ovo je ogromna tuga, ne samo za njihove porodice, već za celo Takovo i tamnavski kraj, jer su bili za primer, vredni, radni, uvek spremni da svakome pomognu. O njima su mogle da se kažu samo lepe reči - kaže Mirjana Jeremić iz Takova. - Aleksandar je bio moj komšija, bavio se poljoprivredom, držao je auto-otpad. Strašna je bila neizvesnost da li će ih i kada naći u Savi, ali su se, nažalost, crne slutnje obistinile. Njihova tela pronađena su jedno blizu drugog.

U dvodnevnu potragu, pored rodbine, meštana i vatrogasno-spasilačkih ekipa uključila se bila i Žandarmerija. Beživotno telo Aleksandra pronašao je radnik "Vojvodina šume", koji je traktorom prolazio samom obalom Save, kod Kupinova. Prilikom uviđaja, policija je u Savi, u blizini, primetila i telo Filipa.

Tuga, jecaji i uzdasi u dvorištu obe porodice. Neprekidno su dolazili rođaci, prijatelji, školski drugovi, seljani, da izjave saučešće, ponude pomoć.

Njih dvojica su sahranjeni na seoskom groblju, nakon obdukcije u Novom Sadu.

- Otišli su na vikend da se odmore na Savi, niko ni pomišljao nije da će njihove porodice biti u crno zavijene - kažu drugovi iz detinjstva. - O obojici samo lepe reči mogu da se kažu.

Momci u svakom pogledu za primer. Aleksandar je obrađivao najmanje 15 hektara svoje zemlje, ali je pomagao i drugima, imao je i auto-otpad, sve je pošteno radio.

Filip je imao građevinsku firmu, ugrađivao je stakla, najčešće u Beogradu, a njegovi roditelji su se pre više od dve decenije u Takovo doselili iz Bogatića. Aleksandar ima troje dece, sina i dve ćerke, dok Filip ima ćerku, početkom godine dobio je sina. Celo selo je zanemelo pred ovom tragedijom.

Bio stub kuće

- Aleksandra su roditelji dobili u poznim godinama, jer se njegov otac kasno oženio - pričaju drugovi. - Njegov otac odmalena je težak invalid, nema noge, hoda uz pomoć proteza. I on je bio veliki borac kroz život, sve je skućio sa deset prstiju, a tako je nastavio i nastradali Aleksandar.

Teško su njegovi roditelji podneli smrt sina koji je bio njihova velika uzdanica. Naravno, tu su unučići, koji su njihova nada i uteha, ali bio je stub kuće i porodice, na njega su svi mogli da se oslone, zamole za pomoć, nikoga nikada nije odbio, niti nekome nešto ružno rekao. Takav je bio i Filip.

(Espreso)