"MAMU SAM SAMA SAHRANILA JER NIKO NIJE HTEO DA MI POMOGNE": Tragična ispovest Željke iz Leskovca

Taman posla da sam digla ruku na bilo koga, a kamoli na rođenu majku! Nisam je ubila, već se borila za svaki sekund njenog života!

Ovako započinje svoju ispovest Željka M. iz sela Leskovac kod Lazarevca, koja je donedavno živela u porodičnoj kući sa majkom Milkom Koprivicom (78), čije je beživotno telo pronađeno preksinoć, zakopano u dvorištu.

Slučaj je otkriven jer su komšije prijavile policiji da iz Željkinog i Milkinog dvorišta "nešto zaudara" i da sumnjaju da se, s obzirom na to da je duže vreme nisu videli, nešto desilo starici. Tačnije, da joj je možda naudila ćerka i potom je zakopala u dvorištu porodične kuće.

Na lice mesta odmah su izašli policija i dežurni zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji su obavili uviđaj. Zaista, telo upokojene Milke nađeno je zakopano u plitkom grobu u dvorištu.

- Zamenik OJT je nakon obavljenog uviđaja naložio obdukciju pronađenog tela, kako bi se utvrdio uzrok smrti - rekli su za "Novosti" iz tužilaštva.

- Takođe, saslušana je ćerka preminule, a biće urađene i druge neophodne provere radi rasvetljavanja ovog nesvakidašnjeg slučaja.

Zasad niko nije uhapšen.

- Plašim se da ne odem u zatvor, iako sam nevina - kaže nam Željka M. - Bog je, nadam se, kao i pravda, na mojoj strani. Zaista sam sve učinila da ostarelu i bolesnu majku gledam kako treba, održim u životu. Ali eto, nisam mogla drugačije da je sahranim nego onako kako sam znala i umela.

Naša sagovornica priča da je Milka bila stara i bolesna. U poslednje vreme, dok bi Željka bila na poslu, umela je, kako tvrdi, i da padne u kući. Ali, nije se baka dala.

- Pre oko desetak dana, radila sam po dvorištu i u bašti. Umorila sam se i legla da se malo odmorim. Mama se već dan-dva pre toga osećala malo lošije, ali ništa nije ukazivalo da je ozbiljno bolesna - priča Željka.

Od umora, ćerka je zaspala, ali kad se probudila, videla je da je Milki loše. Imala je temperaturu, osećala se slabo:

- U toku noći, stanje je bilo još gore, stavljala sam joj obloge, masirala... Sutradan, počela je da kašlje i povraća krv. Zvala sam Hitnu pomoć, ali su mi rekli da su "puni" i da se snađem sama, da majku spremim, nađem nekog od komšija da je preveze u Dom zdravlja u Lazarevac. Niti se bilo ko od komšija odazvao na moj apel za pomoć, niti sam ja, s obzirom na to koliko sam mršava i slaba, mogla sama da je podignem iz kreveta i vodim peške i autobusom bilo kuda.

Zatim se, priča Željka, majčino stanje popravilo.

- Tražila je da joj dam sladoled, volela ga je. Odmah sam otrčala do prodavnice i kupila joj. Usput sam svratila do komšinice i ispričala joj šta se dešava, na šta mi je ona rekla da je sigurno u pitanju korona. Poverovala sam i sve od sebe dala da budem stalno uz majku, negujem je i opet dignem na noge, ozdravim.

Međutim, nedugo potom, baka Milka je preminula.

- Bila sam u šoku, očajna, tužna. Zvala sam groblje da se raspitam šta da radim, koliko košta da se organizuje sahrana, iskopa grob. Grobar mi je rekao da je iskopavanje 15.000 dinara, a kada sam objasnila da nemamo grobno mesto i da jedino mogu majku da sahranim u dvorištu, odbio je da to uradi. Komšinica mi je rekla da nije ništa neobično da se bližnji sahrani u dvorištu kuće, da to rade mnogi po selima u Srbiji. Nisam ni pomislila da sad ja možda nešto loše radim, grešim. A sve sam morala sama, ne pitajte kako. Nije sramota nemati, bruka i greh je ne pomoći - kaže Željka.

Tako je prvo po pomoć oko sahrane otišla u komšiluk.

- Niko nije hteo da mi pomogne u tome, čak ni kramp ili ašov da mi daju. Otišla sam u gvožđaru, kupila ašov i počela da kopam raku u dvorištu. Zatim sam, sve kako dolikuje za sahranu, zapalila sveću za dušu, skuvala žito, okupala majku, kupila i obukla joj novo odelo, cipele. Kupila sam i jastuk, čaršav, prekrivač, peškir. Nekako sam uspela da je odnesem do rake. Iako je imala jedva 50 kilograma, mislila sam da je teška još toliko.

Stavila sam je unutra, očitala molitvu i onda zakopala i položila cveće na grob. Nadala sam se da je sad na nekom lepšem mestu, gde će joj biti bolje. Ali, ni tu joj nisu dali mira...

IMALA PENZIJU

MAMA je imala penziju, nešto više od 25.000 dinara. Ja sam nezaposlena zvanično, ali ne bežim od bilo kakvog posla. Radim i po kućama, čistim, perem, a ne bežim ni od posla na njivi. Tako smo dopunjavale naš zajednički budžet, jer samo od mamine penzije, kad se plate sve dažbine, nije bilo moguće imati dovoljno za pristojan život, lekove, higijenu - priča Željka.

ČEKA SE REZULTAT OBDUKCIJE

IZ nadležnog VJT juče su "Novostima" rekli da obdukcija pokojne Milke Koprivice još nije gotova. To nam je potvrdila i njena ćerka Željka M.

- Očekujem nalaze obdukcije. Znam da ništa nisam uradila protivno zakonu, da je mama umrla prirodnom smrću. Verujem da je zaista kao posledica korone nastupila smrt, ali možda je bilo još nečega.... Rekli su mi da će, kad bude završena obdukcija, nadležni obavestiti o svemu i komunalnu službu, da će mi se pomoći da ponovo sahranim mamu, ovog puta na groblju.

Izbegle iz Bosne i Hercegovine

POKOJNA Milka Koprivica poreklom je iz Sokoca, iz BiH. Izbegla je odande, a 2008. godine kupila je kuću u lazarevačkom Leskovcu. Tu je živela sa ćerkom Željkom, koja je, inače, do tada, takođe u svojstvu izbeglice, živela i školovala se na KiM. Željka je završila srednju-turističku školu, započela je i studije. Ali, nije joj se dalo i da ih završi.

(Espreso)