OVAJ ČOVEK JE PREBIO ARKANA KO PSA I PLJUNUO JE NA NJEGOVU SLIKU: Osveta je bila surova kao u GOMORI, HOROR!

O životu Željka Ražnatovića Arkana, koji je bio osnivač i glavni komandant Srpske dobrovoljačke garde, a ubijen 15. januara 2000. godine, mnogo se pisalo, a i posle 17 godina od njegovog ubista, detalji iz njegovog života izaziva ogromno interesovanje.

Na fotografiji sa društvenih mreža nalaze se Iso Lero Džamba i Željko Ražnatović Arkan u Kazneno-popravnom domu za maloletnike u Valjevu (na fotografiji oni stoje skroz desno).

Jedina poznata tuča koju je Željko imao u životu bila je upravo sa Džambom iza rešetaka, kada je prošao kao bos po trnju. Džamba ga je pretukao i ostavio ožiljak na licu. Arkan mu to nikad nije zaboravio.

Iso Lero je prošao istu školu boksa kao čuveni Ljuba Zemunac. Iako visok jedva 170 centimetara i težak 70 kilograma, bio je neopisivo snažan i srčan. Kažu da se niko nije toliko tukao po zatvorima kao on, a takođe je i dobijao najviše batina od čuvara jer nikad nije hteo nikome da se pokori.

U inostranstvu se družio i radio sa Giškom, a kasnije u Beogradu je postao veliki Kneletov prijatelj. Još se prepričavaju njihove dogodovštine kada su sa svojim ekipama svi zajedno letovali i dominirali u Budvi '92. Džamba je bio neprikosnoveni kralj Dorćola. Bio je omiljeni gradski lik, družio se sa poznatim glumcima i pevačima. Pisao je pesme, mnoge od njih je otpevao njegov brat od tetke, čuveni Džej.

"Legende devedestih" objavile su jednu fotografiju koja krije jedno poznato lice BG miljea.

Na fotografiji su Aleksandar Vulić i Iso Lero Džamba. Vulića su opisivali kao nepredvidivog, ludog i za*ebanog momka. Bio je idol čuvenom Malom Maretu sa Dorćola, koji je napadao mnogo jake igrače, sve dok nije brutalno ubijen.

Kakav je Vulić bio od malih nogu, govori priča njegovog druga da su kao klinci kupili petarde za Novu godinu i dok su ih svi drugi zapalili i bacili, Vulić je čvrsto držao i odbijao da baci svoju dok mu nije pukla u ruci. Od tada mu je falilo parče prsta.

Zbog džeparenja i šibicarenja Džamba je zatvorski život upoznao još kao maloletnik.

Bio je advokat momcima iz podzemlja, a uporedo sa “pravničkom” delatnošću pisao je i pesme. Svaku je, neizostavno, čitao dežurnim komandirima u zatvoru. Bile su to ljubavne pesme, od kojih je mnoge otpevao Džej, njegov brat od tetke. Odrasli su u istom dvorištu u Dobračinoj ulici na Dorćolu.

Vulić je bio u ekipi sa Mladenom Đurićem Mlađom, o kome se i danas priča kao o jakom žestokom momku koji je svojevremeno navodno tukao Kristijana, ali i Kneleta i to u sred Braće Jerkovića.

Knele je bio na ratnoj nozi sa Vulićem i Đurićem, čak su pucali jedni na druge, ali kada je kralj Dorćola Džamba zamolio svog druga Kneleta da zakopa sa njima ratne sekire pošto oni počinju da rade za njega, Knele je obećao da ih neće dirati, samo da mu ne izlaze na oči i da ga prvi ne provociraju.

Zanimljivo je to da je u predizbornoj kampanji 1993. godine predsednik SRS Vojislav Šešelj tvrdio je da ima neoborive dokaze da je Arkan organizovao ubistvo Ise Lere. Šešelj je čak javno govorio da ima svedoka, očevica Džambinog ubistva. Posle izbora, čelnik radikala kao da je zaboravio na sve dokaze... Arkanova SSJ podigla je tužbu protiv Šešelja, ali i to je ubrzo zaboravljeno.

Mesec dana nakon Džambinog nestanka, ubijen je Aleksandar Knežević. Na dan Kneletove sahrane Džej je na koncertu na Sajmištu pred 35.000 ljudi rekao da sledeću pesmu koju je napisao njegov brat Džamba posvećuje svom prijatelju Kneletu. Tada je masa počela da skandira “Knele! Knele!”

Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Iso je pripit došao u kockarnicu na šestom spratu "Beograđanke" koju je tada obezbeđivala agencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim vratarima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je sliku komandanta Srpske dobrovoljačke garde.

Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isu. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, tvrdi ona, pretukli i u nepoznatom pravcu odvezli njenog Džambu. Još uvek se na ulici prepričava da je gomila Arkanovih Delija/Tigrova među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla do smrti Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut gde su ga uzidali u temelje Pejine benzinske pumpe.

Vulić i Mlađa su bili opasni momci, čija je ekipa bila poznata po ludačkim akcijama. Čak i kad su bili veoma mladi, često su viđani kako prave probleme na Karaburmi i drugim delovima grada. Kako se priča, sa njima je nekada bio dobar i Luka Bojović, a bili su bliski i sa Goksijem Bombašem sa Novog Beograda. Goksi je došao u sukob sa starim drugovima, pa su ga navodno Luka i još neki pretukli i bacili u kontejner. Goksija su '95. ubili momci Joce Amsterdama. Kako se priča, mladi Luka je napao i Vulića koga je ranio nožem ispod srca.

Vulić je u proleće '92. izrešetan na Novom Beogradu zajedno sa Momčilom Lazovićem. Mesec dana kasnije, ubijen je i Mlađa u sačekuši zajedno sa svojom devojkom, a Vulićevom sestrom, Olgom, nakon što su izašli sa splava u Višnjici. Kada su ušli u Golf Rabbit, napadač je izleteo iz žbuna i zapucao po njima. Mlađa je inače nosio pancir, ali ga baš to veče nije obukao.

Pričalo se da bar iza jednog od ovih ubistava stoji Goksijev drug Srđan Ljujić, koga su 2000. ubili Zemunci.

(Espreso)