VODITE RAČUNA KADA KUPUJETE STAN, DODATNI TROŠKOVI VAS MOGU IZNENADITI: Cena kvadrata nije jedini FAKTOR

Prilikom odabira nekretnine, nije važna samo njena cena i lokacija, već postoji dosta "skrivenih" troškova, tačnije onih na koje možda manje obraćamo pažnju.

Stoga, nije na odmet da krenete da razmišljate i u tom pravcu.

Najpre da sagledamo neke opšte činjenice: prema podacima iz 2021, građani Srbije se najviše odlučuju za stanove od 72 kvadrata, tj. za dvoiposobne nekretnine.

Na šta se sve odnose propratni troškovi za stan u prestonici? Kako cena po kvadratu dosta varira, krećući se od nekih 900-1.000 evra na periferiji pa do 2.000, 3.000, 4.000 evra na atraktivnim lokacijama, teško je sumirati egzaktan, konačan iznos. Ali, ovo su stavke na koje treba obratite pažnju.

1. Porez na prenos apsolutnih prava je nešto za šta se navodi da bi trebalo da bude trošak prodavca, ali je u praksi - rashod koji ide na teret kupca, dok ga za to ovlašćuje prodavac. Olakšica je ta da su ovog poreza oslobođeni kupci prvog stana. U tom slučaju, zakon nalaže da prodavac ima obaveze da plati ovaj porez, koji iznosi oko 2,5 odsto od vrednosti stana.

2. Jedan od najvećih troškova prilikom kupovine stana je PDV. Prema novom zakonu, ukoliko niste kupovali nekretninu od 1. jula 2006, i aktuelna nekretnina vam je prva, onda ste oslobođeni i ovog poreza. Ali, da bi se to realizovalo, treba da ispunite određene uslove. PDV je oko 10% vrednosti stana.

3. Agencijska provizija svakako nije mali faktor, i onda obično iznosi 2 odsto vrednosti stana.

4. Za kreditne kupce važe posebni propisi, odnosno oni se suočavaju s više troškova u odnosu na keš kupce. Pre odobrenog kredita, imajte u vidu sledeće stavke: trošak izveštaja Kreditnog biroa i trošak menica (oko 4 evra), izvod iz registra nepokretnosti (10 evra), taksa za zasnivanje zaloge (85 evra), zatim trošak upisa hipoteke (170 evra), procena vrednosti koja je oko 100 evra, potom obrada zahteva za kredite sa NKOSK (30 evra).

Takođe, važno za kreditne kupce je da se kamate razlikuju od banke do banke, ali bi trebalo da imate u vidu nominalnu kamatnu stopu i efektivnu kamatnu stopu. Prva se odnosi na novac koji dajete bankama jer su vam omogućile kredit, a druga podrazumeva dodatne troškove, koji nisu eksplicitno navedeni od banke i klijenti ih često previde.

Uz navedene obaveze, računajte i na kursnu razliku, kao i uknjižbu, budući da upis u katastar košta nekih 6.000 dinara. Kada je reč o dilemi - kredit dinarima ili evrima, prva opcija je sigurnija jer ne rizikujete promenu kursa. Nemojte zaboraviti ni troškove za notara.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf Biznis)