POREZ NA LUKSUZ ODLAZI U AUTOMOBILSKU ISTORIJU? Mašta kod srba je ZAGOLICANA, a šta to ZAPRAVO ZNAČI?
Foto: Profimedia

"porez na luksuz"

POREZ NA LUKSUZ ODLAZI U AUTOMOBILSKU ISTORIJU? Mašta kod srba je ZAGOLICANA, a šta to ZAPRAVO ZNAČI?

U Asocijacije automobilskih novinara Srbije (AANS) nisu sigurni na koji je tačno porez ministar mislio, od nekoliko koje plaćamo na automobile (promet, prenos prava, upotreba...), pa čekaju dataljnije obrazloženje

Objavljeno: 21:11h

Porez na luksuz“, po svemu sudeći, odlazi u automobilsku istoriju, bar kako je najavio ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije. Ministar je zagolicao javnost napomenom da njegovo ministarstvo priprema promenu načina obračuna poreza na automobile.

Dugogodišnji vapaji vlasnika vremešnih automobila većih zapremina motora tako će konačno biti uslišeni a neke male promene moglo bi da doživi i tržište novih automobila, tumače ministrovu najavu u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i delova (SAUV).

U Asocijacije automobilskih novinara Srbije (AANS) nisu sigurni na koji je tačno porez ministar mislio, od nekoliko koje plaćamo na automobile (promet, prenos prava, upotreba...), pa čekaju dataljnije obrazloženje.

Nadamo se - porez pri registraciji

Ministar Siniša Mali je u Skupštini Srbije, u delu sa odgovorima na pitanja poslanika, rekao da se ubuduće porez neće obračunavati prema kubikaži vozila već prema njegovoj starosti.

Iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova pozdravljaju ovaj potez Ministarstva, iako direktno nema mnogo uticaja na tržište novih automobila, a samo delimično i na ono polovnih.

- Ova promena znači mnogo za sve one građane koji imaju stare ili starije automobile sa velikim zapreminama motora. Nekima je godišnji porez bio veći nego realna vrednost vozila i zato su mnogi odustajali od registracije. Sada će to biti mnogo pravednije jer možda su ta vozila nekada bila luksuzna, ali vreme im je davno prošlo – kaže Milan Belin, predsednik SAUV.

Iz Asocijacije automobilskih novinara Srbije (AANS), gde decenijama prate i domaće i evropsko tržište, kažu da je svako smanjenje poreza dobrodošlo, pogotovo na tržištu gde se novih automobila kupuje vrlo malo.

- Treba omogućiti da ljudi kupuju što više novijih automobila, po mogućstvu uz uvažavanje ekologije. Ne znamo još tačno da li je ministar mislio na porez na upotrebu vozila, ali trebalo bi razmisliti i o porezu prilikom kupovine vozila. Kod nas, ako se pet puta menja vlasnik, pet puta se plati isti porez. A nije isto kada neko na vozilo od 50.000 evra plati 5.000 poreza ili neko 2.000 na auto od 10.000 – kaže Predrag Živković iz AANS.

Auto
foto: RINA

Porez na luksus - zakrpa za budžet

Zakon o porezu na upotrebu motornih vozila, poznatiji kao „porez na luksuz“, donet je „davne“ 2009. godine kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu. Tada je bilo potrebno napuniti ispražnjenu državnu kasu što danas nije slučaj.

Tada je smišljeno da se dodatni prihod „namakne“ naplaćivanjem nesrazmerno velikog poreza vlasnicima automobila čija zapremina prelazi 2.000 kubika.

U međuvremenu, svet je otišao daleko, posebno u automobilskoj industriji, pa savremeni automobili imaju istu ili veću snagu sa mnogo manjom zapreminom. To je dovelo da apsurda da se na deset puta skuplje nove automobile plaća manji porez nego na vremešne „ljute mašine“.

- Današnji automobili su, generalno, i manjih zapremina i manje zagađuju. Iako su im performanse poboljšane. Zbog toga ovakvo oporezivanje nema smisla a njegovim ukidanjem otvara se mesto na tržištu za ponudu automobila sa velikom kubikažom, ali ne više tako velikom emisijom CO2 – kaže Belin.

A porez nije bio mali. Originalno, prema slovu zakona, ako se za automobil do 1.150 kubnih centimetra (ccm) zapremine motora plaćalo 1.330 dinara poreza, za vozilo sa do 2.000 ccm se plaćalo 11.790 dinara, odnosno 100 evra pri godišnjoj registraciji samo po ovom osnovu. A onda kreće „igranka“ s brojevima, jer za 2.500 kubika „cena“ je 58.250 dinara (495 evra), za do 3.000 ccm 118.040, odnosno 1.000 evra a preko toga duplo više, 2075 evra.

Tehnički pregled
foto: Vladimir Šporčić

Srećom, ima i popusta

Doduše, malo ko je ovoliko plaćao, jer novih automobila sa tolikom kubikažom je veoma malo (luksuzni terenci ili sportska vozila) a tu je i popust na starost vozila. Kategorija za popust je nekoliko a u onoj u kojoj je većina polovnih vozila u Srbiji, iznosi oko 40 odsto.

Tako za vozilo proizvedeno između 2002. i 2010. godine, a koje ima 1.601 do 2.000 ccm porez je 60 evra umesto 100, a za do 2.500 kubika 297 evra umesto 495. Vlasnici automobila sa najvećim cilindrima ovde su uštedeli čak 830 evra.

Ove cifre deluju veliko i ovako, a još kada se uporede se vrednostima nekih vozila u ponudi polovnjaka, deluju još paprenije. Recimo, „pasat“ od 2.300 ccm iz 2010. godine po Katalogu AMSS vredi od 1.680 do 1.750 evra. Na njega je porez gotovo 300 evra. Svake godine.

Prema nekim procenama, u Srbiji postoji čak 12.000 automobila za koje su porez i registracija veći i od same vrednosti automobila.

Manji porez - jedna muka manje pri registraciji

Ali nisu samo ovi vlasnici bili oštećeni specijalnim porezom. Mnogo je više onih koji su plaćali „umeren“ porez od 100 evra, ili onaj manje umeren od 300, jer prosečna starost vozila na drumovima Srbije je veća od 10 godina. A pre deceniju i nešto nisu se pravili trocilindraši i automobili sa 900 „kubika“.

Oštećena je u neku ruku i država, jer svi oni koji nisu vozili svoje automobile ili uvozili „nove“ polovnjake zbog velikog poreza, nisu plaćali za njih ni gorivo, putarine, registraciju, osiguranje… A sve su to, potencijalno veliki, prihodi države.

I ekologija ulazi u igru

Kako će se tačno sve određivati poreza vezani za automobile, od poreza na upotrebu, taksi pri registraciji i poreza na promet i prenos vlasništva, videćemo od januara, ali Srbija nije jedina država koja tu unosi novine.

Ali, promene u drugim državama nisu zarad boljitka budžeta (direktno) ili džepova poreskih obveznika, već ekologije. Sve više se kod oporezivanja automobila vodi računa o ekološkoj podobnosti vozila.

Emisija ugljendioksida se u većini država Evrope uvodi kao osnovni kriterijum visine poreskog opterećenja. Primer je Slovenija, koja je krajem prošle godine odlučila da ukine „porez na luksuzna vozila“ zapremine iznad 2,5 litara ali i kao osnova za buduće određivanje poreza bude - emisije štetnih gasova.

Električna vozila su potpuno oslobođena poreza.

Samo po osnovu ukidanja „poreza na luksuz“ slovenačka državna kasa odrekla se, procene su, tridesetak miliona evra godišnje.

Električni automobil
foto: Printscreen

(Espreso / 24sedam)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.