2 MILIONA SRBA U DIJASPORI: Izazov povratka, u koje 4 grupe se svrstavaju povratnici?

Danas Srba ima svuda po svetu. U Republici Srpskoj ima ih oko milion, u drugim delovima Balkana oko pola miliona. U evropskim razvijenim zemljama najviše je Srba u Nemačkoj (450.000), zatim u Austriji (300.00), te Švajcarskoj (oko 200.000)...

Srba ima i u Francuskoj, procenjuje se oko 120.000, a nešto više i u zemljama Skandinavije. Preko okeana ima ih najviše u SAD, te u Kanadi i Australiji - po oko 80.000. Istraživanja govore i da svi oni u proseku imaju nešto manje od 35 godina, tačnije 34,7.

U poslednje vreme povratak gastarbajtera u Srbiju, tema je o kojoj se sve češće čuje i iz redova vlasti. Pominju je kao jedan od prioriteta zemlje, a otvarajući švajcarsku fabriku u Svilajncu, predsednik Alaksandar Vučić pre neki dan još jednom je apostrofirao to pitanje.

- Kad vam sredimo infrastrukturu onda treba da razmišljamo i o većim platama, ali i o tome kako da ovde vratim ljude koji su otišli u inostranstvo jer će i ovde biti fabrika u kojima će moći da rade - poručio je Vučić, pominjući naše građane koji su otišli da žive u Švajcarsku, Austiju, severnu Italiju...

Od pojave prvih gastarbajtera, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, do danas prošlo je bezmalo 60 godina, a na stotine hiljada ljudi se u međuvremenu iselilo iz Srbije. Nije mnogo onih koji su se vratili i daleko ih je više "preko grane" zasnovalo svoje porodice, status, radni odnos...

Povratnike možemo svrstati u 4 grupe: ljudi koji su u inostranstvu boravili deceniju, dve i stekli kapital, pa odlučili da se vrate u Srbiju radi pokretanja biznisa ili jednostavno uživanja; studenti koji se vraćaju nakon studija, te sugrađani koji žele da im deca odrastaju u Srbiji, ali i penzioneri koji će u Srbiji živeti ostatak života trošeći inostranu penziju.

Među njima, da se primetiti, nema ljudi srednjih godina sa malom decom ili decom koja idu u školu. A, takvih je u inostranstvu i najviše. Oni najmanje i žele da se vrate u Srbiju, a razlog je najčešće finansijski i posao. Tamo, kako kažu, više zarađuju, "nekako je sve uređenije, sa manje stresa"... i bez razmišljanja šta će biti sutra.

Slična situacija je i u državama regiona iz kojih godinama unazad odlaze ljudi u trci za boljim poslom i zaradama i to svih obrazovnih profila. Da bi ih vratili ili pak pokazali da i dalje brinu o njima uvode mere koje bi ih podstakle da se vrate ali i uvode predstavnike dijaspore u skupštinske organe.

I Srbija traga za merama koje bi podstakle povratak svojih građana iz inostranstva. Tako je ove godine donela neke poreske olakšice za uvoz ličnih stvari i pokućstva povratnika. Usvojene regulative predviđaju da svi koji su u inostranstvu radili između dve i 10 godina, bez carine mogu da uvezu stvari i pokućstvo u vrednosti do 20.000 evra. Oni koji su u inostranstvu u kontinuitetu više od deset godina, neće biti limitirani u pogledu vrednosti stvari koje žele da presele.

Inače, prvi veći talasi iseljenika iz Srbije zableženi su krajem XIX i početkom XX veka, uglavnom iz pasivnih dinarskih krajeva. Većina njihovih potomaka je danas uspešno asimilovana u svojim "novim zemljama". Na primer, danas u centru Trsta imamo niz palata i zadužbina srpskih trgovaca, dok su pripadnici same zajednice po popisima brojčano izrazito slabo zastupljeni.

Iseljavanja u novijem periodu prevashodno su prouzrokovale brojne krize i ratovi: ideološki razlozi, progoni, ratovi devedesetih, teška tranzicija, ekonomske krize i nestašica posla u struci.

Bonus video:

(Espreso/Blic)