NOVIM ZAKONOM DO BRŽE LEGALIZACIJE! Preko dva miliona objekata u Srbiji bespravno izgrađeno!

Blizu dva miliona bespravno izgrađenih objekata trenutno postoji u Srbiji, a novi zakon bi mogao da im omogući bržu legalizaciju uz minimalnu cenu i jedan dokument.

Iako, zbog obima problema, koji je i golim okom vidljiv svakome ko prošeta ulicama Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada i drugih gradova, neki misle da je divlja gradnja srpski "specijalitet", podaci pokazuju da je reč o temi koja je globalno aktuelna i koja obuhvata više oblasti kojima se treba pozabaviti da bi bila rešena. Stručnjaci ističu da je to istovremeno i urbanistički i ekološki, ali i politički i socijalno-ekonomski problem.

Prema Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, divlja gradnja je krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, ali sudeći po stanju na terenu to je mrtvo slovo na papiru, jer su lokalne samouprave donele samo 7.640 rešenja o njihovom rušenju.

Ozakonjenjem bi trebalo da se reši i problem nedovoljne ponude na tržištu nekretnina, a vlasnicima takvih nekretnina, koje su trenutno u postupku legalizacije, omogućiće da svoje objekte legalizuju i da mogu da ih prodaju, ako to žele. Veća ponuda nekretnina trebalo bi da dovede i do stabilizacije cene kvadrata na tržištu.

U Evropi 50 miliona ljudi u nelegalizovanim objektima

Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska svetska tema – i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička. Ovaj problem postoji na svim kontinentima, a više od 50 miliona stanovnika samo u Evropi živi u nelegalizovanim objektima. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje.

Uzroci za ovakvo stanje su različiti. U Grčkoj, na primer, propisi nisu pratili potrebe ljudi. Tamo su zbog očuvanja istorijskih znamenitosti ili šuma zabranjivali gradnju, da bi zatim ljudi krenuli da zidaju zbog privrede i razvoja turizma. Tako je došlo do eskalacije bespravne gradnje, koja je ogroman problem u Grčkoj.

U Londonu su, recimo, staklene bašte pretvarane u stanove, što je otkriveno korišćenjem termalnih kamera, a poznat je i problem nedostatka stambenog prostora u Brazilu, gde su favele klasičan primer divlje gradnje.

Kod nas je glavni razlog za širenje bespravne gradnje bio to što u startu nismo imali urbanističke akte, pa je tako, usled socijalno-ekonomske krize osamdesetih godina nastala Kaluđerica. Drugi razlog su ratovi devedesetih, kada su izbeglice pristizale u Srbiju, a treći je klasičan profit – gde se zbog zarade gradi i trguje nelegalnim stanovima.

Pet neuspešnih pokušaja

Srbija je u procesu rešavanja problema divlje gradnje prošla kroz skoro sve faze koje su prošle i druge države. Imali smo pet pokušaja da rešimo pitanje legalizacije i rezultat je bio uvek isti – neuspešan ili sa veoma malo uspeha. Zato pristup tom problemu mora da ide na drugačiji način u odnosu na dosadašnje pokušaje, ocenjuju poznavaoci prilika.

“Ovo pre svega mora da bude politička odluka! Zatim, to mora da bude opšteprihvaćena platforma, a rešenje mora da bude brzo i održivo. Postoji i predradnja koju treba učiniti pre implementiranja rešenja, a to je – potpuno zaustavljanje bespravne gradnje”.

Problem je u osnovi socijalno-ekonomski i rešava se pravnim i tehničkim putem, a najpre mora da se reši, odnosno utvrdi vlasništvo. S druge strane je i ekološko pitanje, jer smo imali primere poplava koje su nastale upravo zbog bespravne gradnje, koja sa sobom donosi i divlje deponije.

Problem divlje gradnje u Srbiji utiče i na tržište nekretnina u našoj zemlji.

"Veliki broj takvih objekata je već u postupku legalizacije, jer je Sekretarijat za poslove ozakonjenja objekata propisao jasne uslove po kojima objekti izgrađeni do 27. novembra 2015. godine, vidljivi na satelitskom snimku, mogu biti predmet ozakonjenja. Od novembra 2018. uvedena je zabrana otuđenja svih nekretnina koje nemaju rešenje o ozakonjenju, notari ne overavaju kupoprodajne ugovore za takve objekte do okončanja postupka, a rok za ozakonjenje je 2023. godina", objašnjava Anita Pešić, direktor oglasnog portala Nekretnine.rs.

Ona dodaje da je ovo stopiranje prometovanja neozakonjenih nekretnina uticalo na tržište nekretnina time što je ponuda stanova za prodaju poslednje dve godine dosta manjeg obima, te svi akteri na tržištu nekretnina nestrpljivo očekuju kada će se naći rešenje i za ove objekte.

"Ozakonjenje vlasnicima ovakvih objekata omogućava upis u katastar i stvara se mogućnost prodaje, kao i stavljanja objekta pod hipoteku", ističe Anita Pešić.

(Espreso/Blic Biznis)