DNEVNICA 50 EVRA ZA POSAO KOJI NIKO NEĆE DA RADI: Radenko objašnjava kakav je posao, iz prve ruke!

Vojvođanski stočari imaju veliki problem sa čuvanjem stoke jer je među mlađom populacijom, sve manje čobana. Na pašnjacima se može sresti još po koji čuvar stada, ali to nije jedini problem koji muči farmere.

Seoski pastir Radenko Kamušić iz Đurđeva pune dve decenije čuva stada ovaca i krava širom Vojvodine, radio je 15 godina u Nemačkoj i u nekoliko naših firmi sve dok nije u ruke uzeo čobanski štap, na leđa stavio torbak i krenuo u čuvanje stada. Jedino društvo mu prave dva pulina.

Radenko kaže da je jako, jako težak život pastira.

"Zato što po ceo dan si na kiši i na vetru i po suncu sve zavisi kako. Najgore kada dođe zima, a ti njih zimi moraš pustiti da pasu, bez toga ne može", priča Radenko.

Svetozar Stankov iz Elemira ima stado od 150 goveda, stočarstvom su se bavili njegov deda i otac.

"Problemi su pašnjaci ne dozvolja mi pašnjački odbor, ne dozvoljava mi na neke delove pašnjaka da napasam stoku, opština, mesna zajednica mi ne izlaze u susret to su mi najveći problemi, držao bih vise stoke, ali...bar još 100 komada više", ispričao je Stankov.

Poslednjih godina sve veći broj mladih Banaćana vidi perspektivu u stočarstvu, ali u tim željama nailaze na prepreke.

"Imam 30 mlečnih krava još toliko pratećih grla, nedostatak obradive zemlje je glavni problem življenja farme. Većina proizvođača koji su imali više svoje zemlje su odustali od krava zato što mogu da žive samo od ratarstva. Mi sitniji još uvek se borimo i držimo stoku", kaže Danijel Pigl iz Elemira kod Zrenjanina.

Ne baš tako davno nepregledne banatske pašnjake krasili su salaši, hiljade grla ovaca i krava, čula se čobanska pesma. Danas su retki koji nastavljaju tradiciju svojih predaka.

Kako je za „Alo!“ kazala Svetlana Radomirović Kovačević, diplomirani inženjer poljoprivrede i dugogodišnji urednik portala „Domaćinska kuća“, koji se bavi tom oblašću, najviše se kuburi sa radnicima u poljoprivredi za poslove u stočarstvu i u voćarstvu.

- U ovom periodu posebno su aktuelni poslovi orezivanja. Vlasnici koji imaju po više desetina zasada pod voćem veoma su zabrinuti da li će uspeti, i pored angažovanja svih članova porodice i prijatelja, da završe sve na vreme bez dodatne radne snage - kaže ona.

Radomirović Kovačević dodaje da iskustvo sa terena, posebno iz Mačve, pokazuje da su vlasnici s pravom zabrinuti, jer teško mogu da nađu sezonce, iako su spremni da izdvoje i blizu 50 evra za dnevnicu, a koja za naše uslove nije nimalo mala.

Ona navodi da je slična situacija u svrljiškom kraju i da problem sa pronalaskom radnika imaju stočarska gazdinstva, jer ne mogu da pronađu radnike za čuvanje stoke, koji na mesečnom nivou mogu da zarade i do 600 evra, uz obezbeđene obroke.

Prema njenim rečima, Srbiji nedostaje više od 200 čuvara stoke jer ljudi nisu uopšte zainteresovani za taj posao, koji nije lak, ali je svakako dobro plaćen.

Kako dodaje, teško se nalaze sezonski radnici i za ostale radove u polju, a dnevnica za te poslove kreće se 2.000 dinara, uz obezbeđen prevoz i obrok za radnike.

- Zbog velike tražnje, satnica jednog dobrog orezivača nije manja od 500 dinara, ali nije toliko problem u novcu, jer su vlasnici gazdinstava spremni da plate dobrog radnika. Mnogo veći problem je to što dobri i stručni radnici, za specifične poslove koji zahtevaju određeno znanje, teško mogu da se nađu - kaže Radomirović Kovačević.

(Espreso/Alo.rs)