NEMAČKA NA RUBU RECESIJE! Biće strašnih posledica i po nemačke firme u Srbiji, ali i po Srbe u Nemačkoj

Pad industrijske proizvodnje u Nemačkoj od 5,2 odsto za godinu dana i strahovanja stručnjaka da je nakon šest godina ova zemlja, koja je motor ekonomije cele Evropske unije, ali i Srbije, stigla nadomak recesije, nisu dobra vest za domaću privredu, ali ni za radnike iz Srbije koji sve više odlaze da rade u inostranstvo.

Strahovanja su još veća ako se zna da je Nemačka naš najveći spoljnotrgovinski partner, da je reč o zemlji čijih 400 kompanija posluje u Srbiji kao i o državi u kojoj živi 450.000 Srba.

Praktično, negativni trendovi koji su sve intenzivniji u Nemačkoj mogli bi dvostruko da utiču na Srbiju – prvi problem mogla bi da bude činjenica da će srpske firme koje sarađuju sa nemačkim kompanijama osetiti njihovo eventualno smanjenje proizvodnje, tako što će i same morati da redukuju proces rada. To bi moglo da se odrazi na smanjenje broja zaposlenih ili na njihova primanja.

Druga briga potiče od mogućeg smanjenja spoljnotrgovinske razmene sa Nemačkom, koja je najveći privredni partner Srbije sa godišnjom robnom razmenom većom od 4,5 milijarde evra.

Inače, u Srbiji danas posluje oko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 45.000 radnika, a iako je Nemačka danas najmanje zadužena zemlja Evrope, s udelom javnog duga u BDP-u manjim od 50 odsto i sa viškom od 40 milijardi evra u državnoj blagajni, stručnjaci napominju da je zemlja zabeležila najveći industrijski pad još od prethodne recesije 2009. godine.

"Što se tiče uticaja nemačke recesije na Srbiju, mi imamo najveći broj stranih investitora iz Nemačke i ne verujem da će oni otići, jer ih Vlada Srbije drži kao malo vode na dlanu i imaju odlične uslove za poslovanje, ali je problem što oni rade za brojna svetska tržišta. Na primer, Nemačka ima razvijenu automobilsku industriju i ako ona bude "klecala" to će svakako izazvati probleme u proizvodnji i njihovim srpskim kooperantima", ocenuje u razgovoru za "Blic Biznis" Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On kaže da je karakteristika svetske privrede da danas ne postoje čvrsti ugovori u kojima se navodi određeni broj proizvoda koje treba isporučiti. Uglavnom se zaključuju fleksibilni ugovori tako da kooperanti, na primer, isporučuju 15 odsto ukupne proizvodnje neke velike kompanije – "a to može biti i jedan i tri miliona".

"U tom smislu postoji značajna opasnost ako velike nemačke kompanije, recimo automobilske, zapadnu u recesiju, jer će onda one smanjiti proizvodnju, a posledično će smanjiti proizvodnju i firme koje su vezane za njih. To je sistem spojenih sudova i to je opasnost za srpsku privredu", navodi naš sagovornik i dodaje da su pojedina srpska preduzeća već osetila to na svojoj koži pošto su morala da šalju radnike na odmor po nedelju dana zbog manjka porudžbina.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, više puta je ocenio da će loše prognoze za Nemačku, ali i za celu Evropsku uniju, uticati negativno i na spoljnotrgovinski bilans Srbije.

On smatra da prvo treba utvrditi da li govorimo o recesiji, koja se u tržišnim ekonomijama periodično javlja svake 3 do 4 godine, ili se radi samo o usporavanju privrede. U svakom slučaju, Srbiji bi bilo otežano dostizanje planiranog rasta od 3,5 odsto, a ako bude došlo do krize kakvu smo imali 2008. godine, to bi moglo da utiče i na smanjenje srpskog izvoza, isstakao je nedavno Arsić za "Blic Biznis".

Radnici iz Srbije u Nemačkoj

Kada je reč o srpskim radnicima koji u značajnom broju odlaze da rade u Nemačku, a mere se desetinama hiljada, s obzirom na to da u ovoj zemlji živi više od 400.000 Srba, poznavaoci tvrde da će u slučaju recesije u Nemačkoj to svakako uticati i na naše radnike u tamošnjoj ekonomiji, na smanjenje plata ili otpuštanja, ali smatraju da nema mesta panici.

"Za njih se najmanje brinem, jer su Nemci deficitarni sa nekim zanimanjima i možda će pojedinci ostati bez posla, ali će neke profesije, na primer medicinske sestre, lako naći posao na drugom mestu. Nemcima nedostaje ta vrsta kadra, sa srednjoškolskom spremom i visokokvalifikovani, jer mnoge poslove neće da rade, a takođe, i oni kao zemlja stare", objašnjava Savić.

On dodaje da je i nemačka populacija sve starija, pa tako najveći broj naših medicinskih sestara tamo radi upravo na čuvanju starih ljudi - "to se dobro plaća, a Nemci imaju prilično dobar sistem, vode računa o svojim građanima i imaju još uvek značajne fondove".

Pesimistična upozorenja centralne banke

Loše prognoze po nemačku ekonomiju juče je objavila i centralna banka Nemačke (Bundesbanka) koja tvrdi da bi tamošnja ekonomija mogla da nastavi pad tokom leta jer industrijska proizvodnja pada usled smanjenja narudžbina, nagoveštavajući da je najveća ekonomija evrozone u recesiji.

Nemački ekonomisti još su pesimističniji i tvrde da njihova privreda više nije suočena sa tek privremenim teškoćama, nego sa dužim periodom usporavanja koji preti mogućnošću recesije jer se kompanije koje se oslanjaju na izvoz suočavaju sa sve slabijim izgledima za rast.

Tri razloga za pad

Prema pisanju stranih medija, moguće je izdvojiti tri glavna razloga za vrtoglavi pad i opasno usporavanje ekonomije koja se tradicionalno istorijski percipira kao čelično čvrsta. Ukratko, ekonomski stručnjaci tvrde da na nemački pad najviše utiču Bregzit, trgovinski rat i kriza autoindustrije.

"Ukupne ekonomske performanse bi mogle ponovo blago da opadnu tokom leta. Glavni razlog za to je kontinuirani pad industrije", ocenila je danas u mesečnom izveštaju centralna banka Nemačke (Bundesbanka), i ukazala na značajan pad narudžbina i veliko smanjenje poverenja preduzeća iz proizvodne delatnosti.

U izveštaju se dodaje i da tržište rada već pokazuje znake slabosti i da opada poverenje u sektoru usluga, ali i da će se građevinski bum izgleda nastaviti, što će pružiti izvestan podstrek privredi.

Iako je Nemačka do sada odbacivala ideju o povećanju javne potrošnje zarad neutralisanja efekata usporavanja privrede, nemački ministar finansija Olaf Šholc je u nedelju izjavio da Berlin ima fiskalnu snagu da se "punom parom" suprotstavi svim budućim ekonomskim krizama.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)