Došlo vreme za naplatu Titovih dugova, što znači da Vučićevi ostaju našim unucima!

Ove godine će ionako tanka državna kasa biti smanjena za skoro 300 miliona evra, zbog zajmova starih više od 40 godina koje je uzimao tadašnji premijer Veselin Đuranović, za vreme vladavine Josipa Broza Tita. To je najveći kreditni namet koji ove godine Srbija mora da plati, posle obaveza po osnovu državnih hartija od 289,2 miliona evra. 840 miliona evra: Država trošila na marketing kao da ne postoji sutra - Reč je o kreditima iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka koje smo dobijali od Pariskog i Londonskog kluba, ali i Svetske banke i Evropske investicione banke. Ukupan dug prema njima iznosile su oko 8,8 milijardi evra, a ove godine na naplatu dospeva 276,9 miliona evra. Najviše treba da vratimo Pariskom klubu - 103,6 miliona evra, zatim Svetskoj banci 74,7 miliona, Londonskom klubu 53,8 miliona evra i EU 44,7 miliona evra - navode u Narodnoj banci Srbije.

Koliko je izdatak od 276,9 miliona evra za budžet Srbije, govori to da se za taj novac moglo sagraditi čak 110 obdaništa. Iznos je jednak ukupnim uštedama koje je državna kasa ostvarila po osnovu uvođenja solidarnog poreza na plate lekara, profesora i državnih činovnika. Krediti iz vremena Tita pojeli su i smanjenje penzija kojim je ušteđeno oko 200 miliona evra. U proteklih osam godina javni dug Srbije skočio je za 16 milijardi evra, sa 8,7 milijardi, koliko je iznosio 2008. na početku mandata Mirka Cvetkovića, na aktuelnih 24,8 milijardi. Ukupna zaduženja počela su da rastu 2008. Pre toga, vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i Vojislava Koštunice uspevale su da dug države čak i smanje. (Espreso.co.rs / Blic)