FISKALNI SAVET: Srbija uvek ide dva koraka napred, pa jedan nazad!

Fiskalni savet smatra da Srbija treba da sklopi još jedan aranžman sa

MMF-om, novi aranžman je potreban da se dobri, a u pojedinim segmentima i odlični fiskalni rezultati zacementiraju.

- Novi aranžman sa MMF-om je potreban Srbiji da idemo na put fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima. Jer, mi ne znamo kada će sledeća kriza doći, ona iz 2008. godine je bila uvezena spolja. MMF bi nam svakako bio od velike pomoći", kazao je Altiparmakov u intervjuu za Magazin "Biznis". On je ocenio da bi program sa MMF-om bio "blagotvoran, ne samo za javne finansije već i za privredni rast". - Nekada se MMF-u prigovara da je suviše oštar. U našem slučaju nije bio, jer su nakon prve godine aranžmana i smanjenja deficita, plate i penzije povećane, iako je bilo dogovoreno trogodišnje zamrzavanje. MMF je bio izuzetno fleksibilan i otvoren za lokalne potrebe Srbije - istakao je Altiparmakov. Po njegovim rečima glavni izazov Srbije je da izbegne krizu takozvane "zamke srednje razvijenih zemalja", što znači da stalno kaska u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i da bude destinacija za radno intenzivne industrije i investitore koji pružaju malu dodatu vrednost i samim tim niske zarade. - To bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje.Nikad nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nisu bili jača strana. Ako pogledamo Srbiju u poslednjih nekoliko decenija, mi smo stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad. Nismo imali tu dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo. - rekao je Altiparmakov. Komentarišući uslove za privredni rast on je ocenio da je ključno povećanje rashode za investicije. - Rumunija je u poslednje dve godine rekorder kada je o privrednom rastu reč i uspela je da dovede nivo ukupnih investicija (javnih i privatnih) od 25 odsto BDP-a.Tu može da pomogne povećanje javnih investicija, ali očigledno je da postoji manjak privatnih ulaganja, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća. Mi i dalje tavorimo na nekih 18 do 19 odsto. Da bi se to omogućilo potreban je bolji privredni ambijent koji podrazumeva reformu Poreske uprave, privrednih sudova i katastra - kazao je Altiparmakov. On je naveo da bi povećanje plata u javnom sektoru za 10 odsto godišnje koštalo budžet 30 milijardi dinara

- Teoretski, imajući u vidu dobre performanse ove godine, nije nemoguće ukalkulisati u budžet za 2018. godinu, ali bi to potrošilo sav budžetski prostor i ne bi ostalo mogućnosti za osetnije smanjenje poreza ili osetnije povećanje penzija.

(Espreso.co.rs/B92)