Evo koji klijenti Alta banke imaju pravo na 50.000 evra: Potrebna je prijava, poznato i šta će biti sa kreditima

Oduzimanje dozvole za rad Alta banci izazvalo je ozbiljan potres na finansijskom tržištu Srbije. Narodna banka Srbije saopštila je da se finansijsko stanje banke značajno pogoršalo, da je likvidnost ugrožena i da su interesi deponenata dovedeni u pitanje. Banka ulazi u stečaj, a otvoreno je pitanje šta će se dogoditi sa novcem građana, privredom i kompanijama koje su poslovale preko nje.

Tužilaštvo za organizovani kriminal proverava navode o odlivu novca sa računa banke u inostranstvo, a Narodna banka Srbije podnela je krivičnu prijavu protiv banke i više odgovornih lica.

Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije koji su analizirali kako je banka koja je za samo nekoliko godina postala jedna od deset najvećih u Srbiji došla u situaciju da joj bude oduzeta dozvola za rad, bili su ekonomisti Branislav Jorgić i Dragan Radović.

Depozit građana

Jorgić je rekao da još nisu poznati detalji slučaja Alta banke, pa je otkrio šta će biti sa građanima koji su u toj banci imali svoj račun.

- Nije nam poznato. Imamo šture informacije na koji način se to desilo, znamo da je ugrožena likvidnost i oduzeta dozvola za rad. Građane najviše zanima šta će biti sa njihovim depozitima. Najkasnije u roku od sedam dana će Agencija za osiguranje depozita objaviti podatke na kom mestu se može izvršiti naplata potraživanja do 50.000 evra i one se odnose na fizička lica, mikropreduzeća, a kod velikih preduzeća režim naplate je nešto drugačiji. Spominje se velika finansijska afera - započeo je Jorgić.

Jorgić se osvrnuo na obaveze Narodne banke Srbije i kakvu ona ulogu igra u aferi vezanoj za Alta banku.

- U postupku kontrole banaka, prvo NBS daje dozvolu za rad, kadrovsku osposobljenost banke i vrši nadzor nad poslovanjem banke. Kontrolori bi trebalo sve nepravilnosti da otkriju na vreme i da preuzmu mere. Prvi korak je nadzor nad poslovanjem banke, drugi korak je uvođenje prinudne uprave u banci, onda imamo oduzimanje dozvole za rad i blokadu računa. Ako ništa od toga ne pomogne, onda ide u stečaj. Što se tiče društvenog pogleda, loše je da banka ode u stečaj. Nije Alta banka prva koja je otišla u stečaj, setite se problema Agro banke - rekao je Jorgić, a onda je izneo tvrdnju oko toga šta predstoji Alta banci:

- Dakle, nakon isplate 50.000 evra koje su garantovani od Agencije za osiguranje depozita, postavlja se pitanje šta će biti sa građanima i velikim preduzećima koji imaju veće iznose od 50.000 evra. Što se tiče građana, prvo bi trebalo da naplate zagarantovani iznos, a ako imaju preko toga, onda bi trebalo da pošalju Agenciji za osiguranje depozita zahtev, odnosno prijavu za potraživanje. Građani koji su uzeli kredite iz Alta banke moraju redovno da plaćaju svoje obaveze prema Alta banci, onako kako je navedeno u ugovoru.

Jorgić ističe da nema mesta panici i da su banke stabilne bez obzira na slučaj vezan sa Alta bankom.

- Stvari su pod kontrolom i ovo neće ugroziti bankarski sektor. Materijalno gledano, ovo je relativno mala banka i neće ugroziti. Međutim, postoji sekundarni efekat, a to je poverenje prema bankarskom sistemu, pa se postavlja pitanje da li će građani posle ovoga izgubiti poverenje, pa da počnu intezivno da podižu depozite i u drugim bankama, a to ne bi bilo dobro jer bi se vršio pritisak na devizno tržište. Za to nema razloga jer je bankarski sektor kapitalno jak. Trebalo bi izbeći paniku jer panika neće pomoći privredi, ni građanima - rekao je Jorgić.

Ko ima pravo na isplatu do 50.000 evra

Osiguranjem depozita obuhvaćeni su građani, kao i mikro, mala i srednja pravna lica, do iznosa od 50.000 evra po deponentu u banci, bez obzira na broj računa i valutu sredstava.

Isplata će se obavljati preko druge banke, čije će ime biti naknadno objavljeno. Dinarski depoziti isplaćivaće se u dinarima, a devizni u evrima.

Klijenti će dobiti i uputstva za prijavljivanje potraživanja koja nisu pokrivena osiguranjem. Detalji će biti dostupni na sajtu Agencije, iz koje poručuju da Fond za osiguranje depozita raspolaže dovoljnim sredstvima za isplatu svih osiguranih iznosa.

Javna preduzeća

Radović se dotakao javnih preduzeća, pa je rekao da su većina imala otvorene račune u Alta banci, a izneo je pretpostavku oko ophođenja prema ogromnom novcu koji je bio u Alta banci.

- Što se tiče javnih preduzeća, većina naših najvećih su imala otvorene račune. Meni je mnogo sumnjivo kada kažu likvidira se, a tu je bilo preko stotinu miliona evra. Nemam podatak, ali ako jedan EPS naplaćuje u Alta banci, Pošta, Telekom, sve najveće i privatne firme, kompanije koje se vezuju za bivši sistem. Nemoguće je da za 24 sata nestane astronomski novac. Gde i kako je nestao? Imam sumnju za javna preduzeća, recimo EPS, ogromna sredstva je gomilao na računima Alta banke, dug prema dobavljačima je enormno rastao, što znači da javna preduzeća nisu svesno plaćala obaveze prema dobavljačima. To su oni mali sitni koji zavise od velikih sistema. Zašto? Pa da bi se sredstva gomilala u Alta banci i da bi banka dalje plasirala, iako nemam papire da tvrdim, ali ja lično pretpostavljam da su investicije išle u Expo, pretpostavljam da je novac išao firmama vezane za sistem - rekao je Radović.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/D.S.)