Raniji odlazak u penziju može supo da vas košta! Svi zaborave na ovaj detalj, a posle ne mogu veruju šta se dešava

Sve stroža pravila penzionog sistema i postepeno podizanje starosne granice na 67 godina navode mnoge zaposlene da razmišljaju o prevremenom penzionisanju. Međutim, prestanak rada pre propisane starosne granice ima trajnu cenu – zakonsko umanjenje penzije od 0,3 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju.

Nemačko penzijsko osiguranje (Deutsche Rentenversicherung – DRV) omogućava osiguranicima da ove trajne gubitke u potpunosti ili delimično nadoknade jednokratnim ili višekratnim dobrovoljnim uplatama. Ipak, cena dodatnih penzijskih bodova nije mala, a isplativost uplate zavisi od niza individualnih faktora.

Koliko zapravo iznose umanjenja?

Za generacije rođene 1964. godine i kasnije, redovna starosna granica za odlazak u penziju iznosi 67 godina. Prema trenutno važećim propisima, osiguranici sa dugim stažom mogu da odu u penziju najranije sa 63 godine.

Prevremeni odlazak u penziju za 48 meseci znači trajno umanjenje penzije od čak 14,4 odsto (0,3 odsto pomnoženo sa 48 meseci).

Predstojećom reformom planirano je skraćivanje tog perioda na najviše 36 meseci, čime bi maksimalno umanjenje iznosilo 10,8 odsto.

Jednom obračunato umanjenje ostaje trajno i primenjuje se na penziju do kraja života.

Kako funkcioniše otkup bodova i ko ima pravo na njega?

Mogućnost novčane nadoknade umanjenja imaju svi osiguranici koji su navršili 50 godina, pod uslovom da do planiranog datuma penzionisanja mogu da ispune minimalne uslove u pogledu staža osiguranja, što najčešće podrazumeva 35 godina osiguranja.

Postupak se odvija u nekoliko koraka:

Podnošenje zahteva: Na sajtu DRV-a podnosi se zahtev za posebnu informaciju o penziji putem obrasca V0210 (Antrag auf Auskunft über die Höhe der Beitragszahlung zum Ausgleich einer Rentenminderung).

Zvanični obračun: DRV dostavlja detaljan obračun sa tačnim iznosom umanjenja i iznosom koji je potrebno uplatiti kako bi se ono nadoknadilo.

Rok važenja: Dobijeni podaci i ponuđeni iznos važe tri meseca. U tom roku osiguranik može da uplati celokupan predloženi iznos ili samo njegov deo.

Nema obaveze: Ako neko uplati novac, a kasnije se predomisli i odluči da radi do redovne starosne granice za penzionisanje, uplaćeni novac neće biti izgubljen – on trajno povećava iznos redovne penzije. Povraćaj uplaćenog novca u gotovini nije moguć.

Koliko novca je potrebno uplatiti?

Cena jednog penzijskog boda (Rentenpunkt) trenutno iznosi oko 9.662 evra, a zasniva se na prosečnoj plati i stopi penzijskog doprinosa od 18,6 odsto. Kako plate rastu, iz godine u godinu raste i cena otkupa bodova.

Za standardnog penzionera sa 45 penzijskih bodova, čija penzija iznosi oko 1.913 evra mesečno:

Za odlazak u penziju četiri godine ranije, odnosno 48 meseci pre redovnog roka, potrebno je nadoknaditi 7,57 bodova, što košta 73.141 evro.

Za odlazak u penziju tri godine ranije, odnosno 36 meseci pre redovnog roka, potrebno je nadoknaditi 5,45 bodova, što košta 52.658 evra.

Savetuje se da se uplate ne vrše odjednom tokom jedne godine, već da se rasporede na više kalendarskih godina. Razlog su poreske olakšice: izdaci za penzijsko osiguranje mogu se odbiti od poreske osnovice do iznosa od 30.800 evra godišnje, pri čemu se u taj iznos već uračunavaju redovni doprinosi koji se izdvajaju iz plate.

Kome se ova investicija zapravo isplati?

Finansijski stručnjaci ističu da je ova opcija najisplativija zaposlenima sa dobrim primanjima koji žele sigurno ulaganje zaštićeno od inflacije, budući da zakonsko usklađivanje penzija po pravilu prati rast plata.

Ipak, pre uplate trebalo bi razmotriti četiri ključna pitanja.

Životni vek i zdravlje: Zbog visokog početnog ulaganja, trenutak povraćaja novca nastupa tek nakon 14 do 17,5 godina primanja penzije. Osobe narušenog zdravlja možda neće doživeti trenutak u kojem ulaganje postaje isplativo.

Poverenje u sistem: Oni koji sumnjaju u održivost javnog penzijskog sistema zbog demografskih promena trebalo bi da zadrže novac za sebe.

Potreba za raspoloživim novcem: Ako vam je gotovina potrebna za renoviranje nekretnine, otplatu kredita ili druge životne planove, uplata u penzijski fond loš je izbor jer se novac nepovratno vezuje za penzijski sistem.

Samostalno investiranje: Osobe sa iskustvom na tržištu kapitala i u ETF fondovima dugoročno mogu ostvariti znatno veće prinose nego ulaganjem kroz javni penzijski fond.

Za one koji žele maksimalnu sigurnost, poreske olakšice i mirnu penziju bez smanjenja prihoda, kupovina penzijskih bodova u javnom sistemu ostaje jedna od najpouzdanijih opcija na tržištu.

Bonus video:

(Espreso)