Vlasnik stana ne sme tek tako da zadrži depozit, čak ni zbog krečenja! Podstanari, ove stvari morate da znate

Prilikom iznajmljivanja stana u Srbiji, podstanari najčešće moraju da izdvoje novac za prvu kiriju i depozit, koji uglavnom iznosi jednu mesečnu zakupninu. Međutim, problemi često nastaju tek prilikom iseljenja, kada stanodavac odbije da vrati novac, pozivajući se na oštećenja, neplaćene račune ili potrebu za krečenjem.

Iako depozit služi kao finansijsko obezbeđenje za vlasnika nekretnine, on nije dodatna kirija niti novac koji stanodavac može proizvoljno da zadrži. Njegova namena i uslovi vraćanja trebalo bi da budu precizno navedeni u ugovoru o zakupu.

Kada stanodavac sme da zadrži depozit?

Depozit može da posluži za pokrivanje neplaćenih kirija, zaostalih računa i štete koju je zakupac napravio tokom boravka u stanu, ukoliko je to predviđeno ugovorom.

Na primer, ako je depozit iznosio 400 evra, a zakupac ostavio neplaćene račune od 100 evra, stanodavac može da namiri to dugovanje iz depozita. Preostalih 300 evra trebalo bi da vrati ukoliko nema drugih opravdanih potraživanja.

Međutim, vlasnik stana ne može automatski da zadrži čitav iznos zbog manjih oštećenja ili uobičajenih tragova korišćenja.

Prema članu 585 Zakona o obligacionim odnosima, zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za oštećenja koja potiču od dotrajalosti.

To znači da izbledele boje zidova, uobičajeni tragovi korišćenja nameštaja ili dotrajalost uređaja ne predstavljaju sami po sebi osnov za naplatu štete. S druge strane, polomljena vrata, razbijeno staklo ili ozbiljno oštećen nameštaj mogu biti razlog za naknadu.

Da li podstanar mora da okreči stan?

Jedno od čestih pitanja jeste da li stanodavac može da zadrži depozit zato što stan nije okrečen prilikom iseljenja.

Odgovor zavisi od ugovorenih obaveza i stanja nekretnine. Ako je ugovorom predviđeno krečenje, potrebno je uzeti u obzir tu odredbu, ali se mora razlikovati redovno habanje od stvarne štete.

Zbog toga se savetuje da zakupac i stanodavac prilikom useljenja fotografišu prostorije, nameštaj i uređaje, kao i da sastave zapisnik o primopredaji.

Na taj način obe strane imaju dokaz o stanju nekretnine, što može biti posebno važno ukoliko dođe do spora.

Šta ako vlasnik odbija da vrati novac?

Ako stanodavac odbije da vrati depozit, zakupac bi najpre trebalo da zatraži pisano obrazloženje i obračun eventualnih dugovanja ili štete.

Važno je sačuvati ugovor o zakupu, potvrdu o uplati depozita, fotografije stana i prepisku sa vlasnikom.

Ukoliko dogovor nije moguć, zakupac može da zatraži pravnu pomoć i razmotri sudsko potraživanje novca.

Treba imati u vidu i da depozit ne zamenjuje automatski poslednju kiriju. Takav obračun moguć je ako se zakupac i stanodavac o tome dogovore, a najbolje je da dogovor bude u pisanom obliku.

Bonus video:

(Espreso/4zida)