Zašto klima nikako ne uspeva da zagreje sobu? Jedna česta greška smanjuje efikasnost, a mnogi je prave nesvesno

Klima uređaji odavno se ne koriste samo za rashlađivanje. Tokom jeseni, kada su jutra i večeri hladni, a centralno grejanje još nije počelo ili nema potrebe da radi tokom celog dana, klima je mnogima najjednostavniji način da brzo zagreju prostoriju. Ipak, dešava se da uređaj radi, iz njega izlazi topao vazduh, a u sobi i dalje nije dovoljno toplo.

Problem ne mora da bude u samoj klimi. Jedna od čestih grešaka je pogrešno usmeravanje vazduha – krilca ostaju u položaju koji se koristi tokom leta, pa topao vazduh završava tamo gde najmanje pomaže.

Topao vazduh treba usmeriti nadole

Tokom leta hladan vazduh ima smisla usmeravati više ka plafonu, jer je gušći i prirodno se spušta. Kod grejanja važi suprotno. Topao vazduh je lakši i podiže se, zbog čega klima koja ga izbacuje pravo ili prema plafonu može da napravi veliku temperaturnu razliku između gornjeg i donjeg dela prostorije.

Rezultat je dobro poznat: klima radi, pri plafonu je veoma toplo, dok je u delu prostorije u kojem ljudi borave i dalje neprijatno hladno.

Zbog toga prilikom grejanja krilca unutrašnje jedinice treba usmeriti više nadole, prema donjem delu prostorije. Topao vazduh tada prvo stiže u zonu boravka, a zatim se prirodno podiže i ravnomernije raspoređuje.

Podešavanje na 30 stepeni neće brže zagrejati sobu

Druga česta greška nastaje kada korisnici, želeći da što pre zagreju stan, podese klimu na 28, 30 ili čak više stepeni.

To, međutim, ne znači da će uređaj automatski zagrejati prostoriju dvostruko brže. Kod većine savremenih inverter klima zadavanje veoma visoke temperature prvenstveno znači da će uređaj duže pokušavati da dostigne zadatu vrednost.

Za svakodnevni boravak obično je praktičnije izabrati umerenu temperaturu i pustiti uređaj da postepeno zagreje prostor. Često se kao prijatan raspon koristi oko 20 do 23 stepena, mada idealna temperatura zavisi od prostorije i ličnih navika.

Važan je i režim rada

Na daljinskom upravljaču treba proveriti i koji je režim uključen. Za grejanje je potrebno izabrati opciju „Heat“, koja je najčešće označena simbolom sunca.

Ako je klima podešena na automatski režim, uređaj sam odlučuje da li će hladiti ili grejati na osnovu temperature koju registruje. U prelaznom periodu, kada se spoljašnja i unutrašnja temperatura često menjaju, korisniku može više odgovarati da ručno izabere režim grejanja.

Brzinu ventilatora takođe nije uvek potrebno držati na maksimumu. Automatska brzina omogućava uređaju da prilagođava protok vazduha trenutnim uslovima.

Prljavi filteri mogu da smanje protok vazduha

Ako je klima tokom leta intenzivno korišćena za hlađenje, a filteri nakon toga nisu očišćeni, na njima se mogu nakupiti prašina i druge nečistoće.

Smanjen protok vazduha može da utiče na to koliko efikasno uređaj prenosi toplotu u prostoriju. Zato je početak sezone grejanja dobar trenutak za proveru i čišćenje filtera u skladu sa uputstvom proizvođača.

Ako klima i nakon čišćenja slabo greje, ne postiže zadatu temperaturu ili pokazuje druge neuobičajene simptome, uzrok može zahtevati pregled stručnog servisera.

Ne očekujte da se hladna prostorija zagreje za nekoliko minuta

Važnu ulogu imaju i veličina prostorije, izolacija, spoljna temperatura, snaga uređaja, položaj unutrašnje jedinice i gubici toplote kroz prozore i vrata.

Ako je prostorija potpuno hladna, klima mora najpre da zagreje vazduh, ali i zidove, pod, nameštaj i druge površine. Zbog toga osećaj prijatne toplote ne mora da se pojavi odmah.

U prelaznom periodu klima može biti veoma praktično rešenje za grejanje, ali samo ako se pravilno koristi. Pre nego što temperaturu na daljinskom podignete na maksimum, proverite jednostavnije stvari – režim rada, položaj krilaca, protok vazduha i stanje filtera. Ponekad upravo mala promena podešavanja pravi najveću razliku.

Bonus video:

Espreso/blic/TM