Stručnjaci upozoravaju na poskupljenje mesa u Srbiji: Evo od čega zavisi šta će biti sa cenama

Spržena polja kukuruza i soje širom Vojvodine najbolji su pokazatelj posledica dugotrajne suše koja je ove godine pogodila Srbiju. Dok paori sabiraju gubitke, agroekonomski analitičari upozoravaju da bi slabiji rod mogao da dovede do rasta cena stočne hrane, a posledično i mesa na policama prodavnica.

Posledice sušnog leta najviše su osetili proizvođači kukuruza i soje, čiji su prinosi značajno smanjeni. Nešto bolje je prošao suncokret, ali se i kod ove uljarice očekuje manji rod. Gostujući u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine, agroekonomski analitičar Žarko Galetin istakao je da, uprkos svemu, cena suncokreta za sada drži stabilnost.

"Cena suncokreta se stabilizovala na nivou od oko 52 dinara, što je uporedivo sa prošlogodišnjim cenama. Međutim, prinosi su ono što brine. Kada govorimo o kukuruzu, situacija je daleko nepovoljnija, a to direktno utiče na tržište stočne hrane", objasnio je Galetin.

Pritisak globalnog tržišta i logistički problemi

Galetin je naglasio da Srbija nije izolovano ostrvo i da cene na domaćem tržištu u velikoj meri zavise od kretanja na svetskim berzama. On je to objasnio "principom spojenih sudova", gde globalna dešavanja, uključujući i klimatske promene u drugim delovima sveta, direktno utiču na formiranje cena poljoprivrednih proizvoda i kod nas.

Dodatni pritisak na domaće proizvođače i izvoznike stvaraju logistički problemi. Jedna od ključnih i najjeftinijih transportnih ruta, reka Dunav, nije bila u potpunosti dostupna za prevoz robe, što je značajno povećalo troškove i finansijski opteretilo izvoznike. U situaciji kada je svaka ušteda bitna, nemogućnost korišćenja rečnog transporta predstavlja ozbiljan udarac za konkurentnost srpskih proizvoda.

"Efekat ogledala" i strogi standardi Evropske unije

Posebna tema razgovora bili su i izazovi koje pred srpske poljoprivrednike postavlja izvoz na tržište Evropske unije. Takozvani "Efekat ogledala" podrazumeva da proizvodi iz Srbije moraju da zadovolje iste one stroge standarde koji važe i za proizvođače unutar Unije.

"Ovi standardi se ne odnose samo na kvalitet finalnog proizvoda, već i na ceo proces proizvodnje. To uključuje propise o dobrobiti životinja, uticaju na klimu, kao i listu zabranjenih hemijskih sredstava. Iako ovakvi zahtevi garantuju visok kvalitet i bezbednost proizvoda, oni istovremeno traže ogromna ulaganja u modernizaciju infrastrukture i tehnologije", istakao je Galetin.

Pred srpskom poljoprivredom je, stoga, period pun izazova. Prilagođavanje klimatskim promenama, modernizacija proizvodnje i usklađivanje sa zahtevnim evropskim tržištem biće ključni faktori koji će odrediti budućnost agrara i stabilnost cena hrane za domaće potrošače.

Bonus video:

(Espreso/RTV/D.S.)