Seničić je naglasio da se situacija u pograničnim delovima normalizuje, da su pojačane kontrole, i ono najvažnije - srpski turisti i organizovane grupe uopšte ne borave u ovim specifičnim regijama. Maroko ostaje bezbedna, otvorena i jednako fascinantna destinacija.
Sada kada smo otklonili sumnje, vreme je da se prepustite planiranju. Pred vama je kompletan vodič kroz zemlju boja, začina i nepreglednih pustinja, spreman za vašu letnju ili jesenju avanturu 2026. godine.
Istorija Maroka: Od drevnih Berbera do moderne kraljevine
Da biste zaista razumeli Maroko, morate znati da ovo nije samo još jedna arapska zemlja – ovo je dom Berbera (Amazigh), naroda koji sebe naziva "slobodnim ljudima" i koji nastanjuje ove predele više od 10.000 godina. Njihov jezik, planinski običaji i prepoznatljivi simboli čine neizbrisiv temelj marokanskog identiteta.
Kroz vekove, Maroko je bio raskrsnica civilizacija. Feničani, Kartaginjani i Rimljani ostavili su svoje tragove na obalama i u unutrašnjosti. Međutim, ključni trenutak dogodio se u 7. veku dolaskom islama, kada Maroko postaje moćan centar nekoliko velikih dinastija:
Idrisidi (8. vek): Osnovali su prvu marokansku državu i izgradili grad Fes, koji postaje intelektualno i versko sedište čitavog regiona.
Almoravidi i Almohadi (11–13. vek): Zlatno doba Maroka. Ove dinastije su vladale carstvom koje se prostiralo od Sahare pa sve do većeg dela današnje Španije i Portugala (Al-Andaluzija).
Andaluzijski uticaj: Kada su hrišćani tokom Rekonkiste proterali muslimane i Jevreje iz Španije, stotine hiljada izbeglica naselilo se u Maroku. Sa sobom su doneli vrhunsku arhitekturu, muziku i tajne obrade kože, što je zauvek obogatilo marokansku kulturu.
Moderna era i kolonijalizam: Od 17. veka zemljom vlada dinastija Alaviti (iz koje potiče i današnji kralj Muhamed VI). Početkom 20. veka, Maroko je podeljen na francuski i španski protektorat. Francuzi su iza sebe ostavili široke bulevare i francuski jezik koji se i danas masovno koristi u poslovanju, sve do sticanja nezavisnosti 1956. godine.
Kulturni mozaik: Arhitektura, zanati i stil života
Kultura Maroka je praznik za sva čula - vizuelno bogata, mirisna i izuzetno gostoljubiva.
Arhitektura skrivene lepote i „Rijadi“
Tradicionalne zgrade u starim gradovima (medinama) spolja izgledaju kao obični, visoki zidovi bez prozora. Međutim, kada prođete kroz masivna drvena vrata, ulazite u Rijad – raj sa unutrašnjim dvorištem, zelenilom, fontanama i ručno rađenim mozaicima. Ova arhitektura je osmišljena kako bi sačuvala privatnost i pružila spas od vrućina. Prepoznatljiv ukras je Zellij – umetnost slaganja sitnih keramičkih pločica u složene geometrijske oblike.
Maroko foto: Ingram Publishing, Ingram Publishing / Alamy / Profimedia
Zanatstvo koje živi na ulici
Lutanje marokanskim pijacama (souk) je kao ulazak u živi muzej.
Kožari: Obrada kože se u Fesu radi na potpuno isti način već 1.000 godina, uz korišćenje prirodnih boja poput šafrana.
Farbanje kože u Fesu foto: Ivana Kovačević
Tepisi: Berberski tepisi iz Atlas planina poznati su širom sveta po svojim šarama i vrhunskoj vuni.
Kovani metal i lampioni: Marokanske visilice od mesinga stvaraju magičnu igru svetlosti i senki.
Pijaca u Marakešufoto: Ivana Kovačević
Običaji, Hamam i kulinarska umetnost
Ponuda čaja od nane (zeleni čaj sa svežim listovima nane i dosta šećera) nikada se ne odbija, jer je to najdublji znak poštovanja. Odlazak u Hamam (tradicionalno parno kupatilo) deo je nedeljnog rituala čišćenja uz crni sapun od maslina.
Marokanska kuhinja je svetski poznata, a osnovu čine:
Tažin (Tagine): Sporo kuvano meso sa povrćem, suvim šljivama i začinima, u specifičnoj kupastoj glinenoj posudi.
Kuskus: Tradicionalno se jede petkom, pripremljen sa sedam vrsta povrća.
Pastilla: Neviđen spoj slatkog i slanog – pita od tankih kora punjena piletinom, posuta cimetom i šećerom u prahu.
Gde Srbi najčešće putuju i šta obavezno videti?
Turisti iz Srbije najčešće biraju "kružne ture" kako bi doživeli sve aspekte Maroka. Ovo su apsolutni favoriti:
Marakeš (Crveni grad): Srce grada je trg Jemaa el-Fnaa, koji se sa zalaskom sunca pretvara u najveći spektakl na otvorenom – pun krotitelja zmija, gutača vatre i štandova sa hranom. Obavezno posetite botanički vrt Jardin Majorelle koji je obnovio Iv Sen Loran.
Kazablanka: Ekonomski centar. Glavna atrakcija je monumentalna Džamija Hasana II, čiji se minaret uzdiže 210 metara iznad okeana. Jedna je od retkih džamija otvorenih za nemuslimane.
Fes: Njegova medina (Fes el Bali) je pod zaštitom Uneska i predstavlja najveću pešačku zonu na svetu sa preko 9.000 uličica i čuvenim štavionicama kože.
Šefšauen (Plavi grad): Smešten u planinama Rif, ovaj grad je svetska Instagram senzacija. Sve zgrade i ulice ofarbane su u prelepe nijanse plave boje.
Agadir i Esauira: Agadir je moderan centar na Atlantiku za klasičan odmor na plaži, dok je Esauira boemski grad vetra, poznat po surferima i lokacijama gde je snimana serija Igra prestola.
Pustinja Sahara (Merzuga): Dvodnevni izleti do peščanih dina, jahanje kamila uz zalazak sunca i spavanje u berberskim kampovima pod najvedrijim nebom.
Troškovi, cene putovanja i logistika
Organizacija puta u Maroko zahteva malo planiranja, ali destinacija pruža fantastičnu vrednost za uloženi novac.
Vize i letovi iz Srbije
Za državljane Srbije je potrebna viza. Ukoliko u pasošu posedujete važeću vizu za Šengen, SAD ili Veliku Britaniju, proces je maksimalno olakšan i možete aplicirati za e-Vizu onlajn (cena je oko 70 do 100 evra, zavisno od brzine izrade). Svi ostali putnici vizu moraju izvaditi tradicionalnim putem u Ambasadi Kraljevine Maroko u Beogradu, uz prikupljanje dokumentacije, a taksa iznosi oko 6.000 RSD (50 evra).
Direktnih letova iz Beograda najčešće nema (osim sezonskih čartera preko agencija). Do Marakeša ili Kazablanke se obično leti sa presedanjem (preko Rima, Milana, Istanbula ili Frankfurta). Povratna karta u proseku košta između 150 i 300 evra, zavisno od toga koliko ranije rezervišete i da li putujete low-cost kompanijama.
Smeštaj
Najbolji način da doživite Maroko je boravak u rijadima.
Budžet opcije (hosteli/skromniji rijadi): 25 – 40 evra za noć.
Srednja klasa (prelepi rijadi sa bazenom u medini): 70 – 120 evra za noć.
Luksuzni hoteli: 200+ evra za noć.
Hrana i prevoz
Hrana je izuzetno povoljna, a obrok u lokalnim restoranima ili na ulici košta 5 do 10 evra. Bogata večera u turističkom restoranu sa tradicionalnom muzikom izlazi između 20 i 40 evra.
Međugradski prevoz je odličan. Brzi vozovi (Al Boraq) i autobusi kompanije CTM su jeftini i udobni (karta između gradova je od 10 do 25 evra).
Ukoliko niste ljubitelj samostalne organizacije, agencijske ture iz Srbije (koje uključuju avio-prevoz, smeštaj, transfere i vodiča) za kružnu turu od 7 do 10 dana koštaju od 800 do 1.200 evra, u zavisnosti od programa i termina polaska. Maroko je otvoren, bezbedan i čeka da ga istražite!
„Napomena: Navedene cene letova i smeštaja predstavljaju trenutni presek na tržištu i podložne su dinamičkim promenama u zavisnosti od sezone, potražnje i trenutka rezervacije.“
