Ljudi ostaju sa hipotekom zbog ogromne greške koju prave: Možete otplatiti nekretninu i da ona ne bude potpuno vaša

Mnogi vlasnici nekretnina veruju da hipoteka automatski nestaje iz katastra čim otplate stambeni kredit ili drugu obavezu. Međutim, to nije slučaj. I nakon poslednje uplaćene rate potrebno je sprovesti zakonom propisan postupak kako bi se hipoteka zvanično obrisala iz evidencije.

Prvi korak je potpuna otplata duga. Tek kada banka ili drugi poverilac potvrde da su sve obaveze izmirene, može se započeti procedura za brisanje hipoteke.

Jedan od najvažnijih dokumenata u tom postupku jeste brisovna dozvola. Reč je o saglasnosti koju izdaje poverilac i kojom potvrđuje da više nema potraživanja prema dužniku, odnosno da nema prepreka da se hipoteka izbriše iz katastra.

Ovaj dokument sadrži podatke o vlasniku i nepokretnosti, informacije o ugovoru na osnovu kojeg je hipoteka upisana, potvrdu da je dug u celosti otplaćen, kao i saglasnost za njeno brisanje. U većini slučajeva potrebno je da bude overen kod javnog beležnika.

Kada se pribavi brisovna dozvola, podnosi se zahtev Republičkom geodetskom zavodu, odnosno nadležnoj službi za katastar nepokretnosti. Uz zahtev se prilažu brisovna dozvola, dokaz o uplati takse i važeći identifikacioni dokument. Ukoliko postupak vodi drugo lice, neophodno je dostaviti i overeno punomoćje.

Građani zahtev mogu da predaju lično, elektronskim putem preko sistema e-šalter ili preko punomoćnika, poput advokata ili javnog beležnika.

Prema važećim propisima, katastar bi o zahtevu trebalo da odluči u roku od 15 dana. Ipak, u praksi postupak često traje duže, posebno u većim gradovima gde je broj predmeta znatno veći.

Po završetku postupka donosi se rešenje o brisanju hipoteke. Tek tada se iz lista nepokretnosti uklanja upisani teret i vlasnik može da kaže da je njegova nekretnina potpuno oslobođena hipoteke.

Stručnjaci savetuju da vlasnici provere podatke u listu nepokretnosti i pre podnošenja zahteva i nakon što postupak bude završen, kako bi bili sigurni da je sve pravilno evidentirano. Kod kredita u stranoj valuti preporučljivo je od banke zatražiti ne samo potvrdu o otplati, već i jasnu saglasnost za brisanje hipoteke.

Kada je reč o troškovima, za brisanje hipoteke potrebno je izdvojiti između 6.000 i 9.000 dinara. Najveći deo odnosi se na overu brisovne dozvole kod javnog beležnika, koja uglavnom košta od 2.000 do 3.000 dinara. Pored toga, plaća se i taksa Republičkom geodetskom zavodu od oko 3.000 dinara. Ako zahtev podnosi punomoćnik, dodatni trošak predstavlja overa punomoćja, koja se najčešće kreće između 1.000 i 2.000 dinara.

Iako procedura nije naročito komplikovana, mnogi vlasnici zaborave da je pokrenu nakon otplate kredita. Zbog toga hipoteka ostaje upisana u katastru iako je dug odavno izmiren, pa je važno da se postupak brisanja sprovede do kraja.

(Espreso/DČ)