Za osam sati rada, na ovom poslu dobijate dnevno čak 75 evra: Srbi ne znaju za ovo, ali jako je isplativo

Ljubuški mladi krompir pravi je fenomen hercegovačkog krša i godinama važi za jednu od najvažnijih poljoprivrednih kultura tog kraja. Ono po čemu se razlikuje od uvoznih sorti jeste jedinstven spoj specifične crvene zemlje (crvenice), blage mediteranske klime i velikog broja sunčanih dana. Zahvaljujući tim prirodnim prednostima, ljubuški krompir sazreva znatno ranije od ostalih sorti u regionu, a odlikuju ga izuzetno tanka kora i prepoznatljiv, bogat ukus. Dok se na tržištu često nude industrijski uzgajane sorte, u ljubuškim selima Vojnići, Šipovača i Veljaci, koja se nalaze uz samu granicu sa Hrvatskom, vađenje krompira i dalje se obavlja ručno.

Iako se nekada od same primarne poljoprivredne proizvodnje moglo lakše živeti i ulagati, današnji proizvođači ističu da uglavnom preživljavaju iz godine u godinu. Predsednik Poljoprivredne zadruge "Plodovi zemlje“ iz Ljubuškog, Dubravko Buco Vukojević, ipak daje nešto drugačiji pogled na ovu temu i objašnjava istorijski kontekst zarade u ovom kraju:

Od poljoprivrede samo preživljavanje

"Niste u pravu, od poljoprivrede se oduvek preživljavalo, a od trgovine se živelo i gradilo. Posebno kada su naši ljudi držali tezge na pijacama duž primorja, tada se gradilo.“

Osvrćući se na ovogodišnju sezonu, Vukojević kaže da je bila prosečna. Ukupno je zasađeno između 300 i 350 hektara mladog krompira, a sadnja je kasnila zbog obilnih kiša i nepovoljnih vremenskih uslova tokom februara. Uprkos tome, na kraju je izvađeno između 5.000 i 6.000 tona krompira.

Prvi plastenički krompir, koji se na tržištu prodavao do 10. maja, dostizao je početnu cenu od oko 1,24 evra po kilogramu. Kasnije je cena padala, ali je najveći deo roda prodat po ceni između 0,39 i 0,49 evra po kilogramu. Prema rečima predsednika zadruge, cena od oko pola evra po kilogramu poljoprivrednicima omogućava zaradu i motivaciju da nastave proizvodnju, piše Slobodna Dalmacija.

Proizvodni rezultati i kretanje cena na tržištu

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju proizvođači iz Ljubuškog, slično kao i njihove komšije iz Vrgorske krajine, jeste hroničan nedostatak radne snage. Govoreći o pronalaženju sezonskih radnika, Dubravko Buco Vukojević slikovito kaže:

"Pre ćete doći na CT pregled nego pronaći nekoga ko će raditi 10 do 15 dana za dnevnicu u polju. Nije problem u novcu – dnevnica je oko 75 evra za osam sati rada. Jednostavno, mlade ljude to više ne zanima i nemaju potrebu za takvim poslom, jer posla ima na svakom koraku. Uglavnom nalaze poslove koji im više odgovaraju i retko se odlučuju za rad u polju, kao što je to bio slučaj pre 30 ili 40 godina. Došla su druga vremena i to moramo da prihvatimo. Ljudi koje danas možete angažovati uglavnom imaju 50 i više godina.“

Među mlađim poljoprivrednicima koji su se u potpunosti posvetili ovoj proizvodnji nalazi se Mario Čuljak iz Veljaka, vlasnik poljoprivredne apoteke i registrovane izvozne kompanije "Rosić“, koja poseduje međunarodni sertifikat Global G.A.P. za održivu i bezbednu proizvodnju.

Čuljak je ove godine zasadio 5,5 tona semenskog krompira i ostvario natprosečan prinos od pet do šest tona na 1.000 kvadratnih metara, dok se uobičajen prinos kreće između četiri i pet tona.

Zavisnost od hrvatskog tržišta

Govoreći o značaju plasmana robe u susednu Hrvatsku, Čuljak otvoreno kaže:

"Ove godine sam zasadio 5,5 tona semenskog krompira i prinos je bio veoma dobar. Međutim, moram da istaknem da, da nije Hrvatske, mnogi proizvođači ljubuškog mladog krompira ne bi opstali. Između 65 i 70 odsto ukupne proizvodnje krompira iz Ljubuškog završava na hrvatskom tržištu. To je spas za mnoge poljoprivrednike, jer znaju da imaju siguran otkup i tržište. Nas sedam ili osam bavimo se izvozom, a moja firma poseduje oznaku Global G.A.P.“

Čuljak upozorava i na pokušaje pojedinih veletrgovaca da pod brendom ljubuškog mladog krompira na hrvatskom tržištu prodaju uvozni egipatski krompir, ali ističe da ti pokušaji nisu uspeli, jer kupci prepoznaju kvalitet proizvoda koji se ručno uzgaja u crvenici.

Uspešnu sezonu potvrđuju i nesvakidašnji primerci sa njiva. Jasna Grbavac iz Šipovače, koja se poljoprivredom i uzgojem krompira bavi već 30 godina, privukla je veliku pažnju na društvenim mrežama fotografijama ubranih "džinovskih krompira“.

Ove godine zasadila je sedam tona semenskog krompira, uglavnom sorti Arizona i Carerra. Govoreći o ovogodišnjem rodu i radu na porodičnom gazdinstvu, kaže:

"Već 30 godina bavim se poljoprivredom i sadnjom krompira, a ove godine sam zasadila sedam tona. Bila je to jedna prosečna poljoprivredna godina. Uglavnom sadim sorte Arizona i Carerra. Krompiri koje vidite na fotografiji su sorte Arizona. Nisam ih merila, ali po mojoj proceni svaki teži između 1,3 i 1,5 kilograma. Svi u porodici radimo zajedno i tako funkcionišemo. Čim nemate svoju porodicu da radi na imanju, nastaju problemi.“

Espreso/Dnevno.hr/DČ