NBS izdala važno upozorenje: Sve su češće prevare putem ove aplikacije

U poslednje vreme sve je više slučajeva u kojima prevaranti zloupotrebljavaju aplikaciju WhatsApp kako bi se predstavili kao neko koga korisnici poznaju i na taj način naveli da im se uplati novac, objavila je danas NBS.

U novom izdanju rubrike "Korisno je da znate" Marija Bulatović iz Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga istakla da je, prateći pritužbe građana, Sektor za zaštitu korisnika finansijskih usluga primetio da su sve učestalije prevare putem aplikacije WhatsApp.

Zbog toga je važno da građani budu informisani o načinima na koje mogu da prepoznaju prevare i zaštite se od njih.

Prema njenim rečima, konkretna prevara započinje tako što putem aplikacije WhatsApp korisnik dobije poruku koja na prvi pogled deluje potpuno bezazleno.

"Na primer, možete dobiti poruku od poznatog kontakta sa tekstom: ’Ćao, možeš li da mi pozajmiš 125.000 dinara? Treba mi na kartici, vraćam sutra.’ Uz ovakvu poruku prevarant koji je pristupio WhatsApp nalogu osobe koju poznajete dostavlja i broj računa. Međutim, reč je o broju računa koji pripada prevarantu”, istakla je Bulatovićeva.

S obzirom na to da smo svedoci česte kompromitacije naloga na društvenim mrežama, kao i korišćenja veštačke inteligencije u svrhe oponašanja glasa ili lika bliske osobe, neophodno je da, ako korisnik primi ovakvu poruku od bliske osobe i želi da izvrši uplatu, prvo kontaktira osobu od koje je primio poruku i uveri se da nije reč o zloupotrebi.

Bulatovićeva je posebno istakla da je važno imati na umu da prevaranti uglavnom insistiraju na komunikaciji isključivo putem poruka, izbegavajući telefonske ili video pozive, jer na taj način smanjuju mogućnost da budu otkriveni.

"Upravo zbog toga je veoma važno da uvek proverite identitet osobe koja od vas traži novac ili neku hitnu uslugu, naročito ako komunikacija deluje neuobičajeno", istakla je ona.

Takođe, ona je napomenula da se, ako korisnik dobije takvu poruku, preporučuje da kontakt s poznanikom ostvari putem drugog kanala koji nije povezan s društvenom mrežom ili nalogom na čiju kompromitaciju korisnik sumnja a najbolje je da radi provere, korisnik direktno kontaktira ovu osobu telefonom.

Time će se proveriti ne samo da li je zahtev za pomoć došao od poznanika već će se on obavestiti o poruci koju ste dobili i time možda sprečiti druge pokušaje prevare koje su vezane za preostale kontakte poznanika ili prijatelja.

Dodaje se da kada korisnik želi da obezbedi da novac bude uplaćen osobi kojoj je namenjen, može koristiti uslugu Prenesi.

Ona je takođe podsetila da siguran vid plaćanja, kada je važno obezbediti da novac bude uplaćen osobi kojoj je namenjen, jeste i usluga Prenesi, koja je dostupna u većini aplikacija banaka u našoj zemlji.

"Naravno, preduslov je da primalac plaćanja ima aktiviranu ovu uslugu. Registracijom korisnik povezuje svoj broj mobilnog telefona s brojem računa na koji želi da prima novac. Na taj način možete izvršiti uplatu putem broja telefona za koji znate da pripada osobi kojoj želite da pošaljete novac, a ovaj novac će za nekoliko sekundi biti uplaćen na račun koji je povezan s brojem telefona", rekla je Bulatovićeva.

Pored toga, naglasila je da, nažalost, nisu retke situacije gde građani, verujući da im bliska osoba traži hitno potreban novac, uplate traženi iznos na broj računa prevaranta koji im je dostavljen u poruci s kompromitovanog naloga.

"Iako je platni nalog iniciran usled zablude u koju je žrtva dovedena prevarnim radnjama nepoznatog lica, ovakve platne transakcije se ne mogu smatrati neodobrenim, te ni banka nije odgovorna za štetu koja je na ovaj način pričinjena", istakla je Bulatovićeva.

Ona je naglasila da banka ipak ima obavezu da preduzme sve razumne mere radi pokušaja povraćaja novca.

Kada novac usled zloupotrebe završi na platnom računu banke koja posluje na teritoriji naše države, vaša banka ima obavezu da banci primaoca plaćanja uputi zahtev za povraćaj novca, navodi NBS.

Kada korisnik otkrije da je žrtva prevare, potrebno je da prevaru odmah prijavi svojoj banci.

"Dakle, kada otkrijete da ste žrtva prevare, potrebno je da prevaru odmah prijavite svojoj banci i ovom prilikom učinite verovatnim da je došlo do zloupotrebe kroz relevantne podatke, informacije i dokumentaciju, nakon čega će banka odmah uputiti zahtev za povraćaj novca banci kod koje se vodi račun na koji je novac uplaćen", istakla je Bulatovićeva.

Prema njenim rečima, brzom reakcijom korisnika, njegove banke i banke koja je primila zahtev za povraćaj novca postoji mogućnost da uplaćeni novac, ako se još nalazi na računu primaoca plaćanja, bude vraćen u skladu s procedurom i rokovima propisanim članom 56. Zakona o platnim uslugama.

Savetujemo građanima da budu pažljiviji prilikom plaćanja i svesni činjenice da internetom kruže mnogobrojne prevarne šeme, navodi NBS.

Ona je na kraju posebno napomenula da, generalno, nezavisno od tipa prevarne šeme koja je trenutno aktuelna, savetuje građanima da budu pažljiviji prilikom plaćanja i svesni činjenice da internetom kruže mnogobrojne prevarne šeme koje koriste različite metode kako bi došli do sigurnosnih elemenata platnih kartica ili naveli građane da sami izvrše plaćanje.

"Banke često na svojim internet stranicama objavljuju aktuelne internet prevare radi informisanja i zaštite svojih korisnika, te se na ovaj način možete detaljnije informisati o načinima bezbednog postupanja na internetu", istakla je Marija Bulatović.

Ona je rekla i da Narodna banka Srbije u postupku po pritužbi korisnika u svakom pojedinačnom slučaju ispituje postupanje banke, i da ako je korisnik bio žrtva ove ili druge prevarne šeme i smatra da banka nije postupila u skladu sa svojim zakonskim obavezama, nakon upućivanja prigovora banci i dobijenog odgovora, putem internet stranice Narodne banke Srbije može podneti pritužbu na postupanje banke, nakon čega će vam Narodna banka Srbije dostaviti odgovor na pritužbu.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/V.K./Agencije/Prenela: N.J)